Foto: iStock
“Ako se svrstamo na pogrešnu stranu, rusku, ja gubim posao. Moja firma sutra odlazi iz Srbije ukoliko izaberemo Rusiju.“ To mi priča prijatelj koji radi kao inženjer. To je samo jedna od takvih priča koje sam čuo ovih dana. Čak i oni kojima je Rusija bliža srcu, racionalni deo ih vuče ka Zapadu jer znaju da se od Rusije leba neće najesti. I to vam jeste vrlo uprošćena slika cene izbora koje već pravimo.
Ovih dana stižu novi pritisci iz EU, a građani Srbije nikad manju podršku daju evropskim integracijama i ulasku Srbije u EU. Razumem sve one koji su umorni od EU koja stalno nešto traži od nas, dok sa druge strane stoji Rusija koja nam uvek pruža neku podršku (uz naplatu). Takav narativ je posledica nespretnosti evropskih zvaničnika da bolje komuniciraju sa građanima Srbije, ali iza ovakve slabe podrške EU stoji antizapadni i proruski narativ koji se godinama kreira u Srbiji.
Ukrajinska kriza jeste prilika da se pristup Zapada prema Srbiji promeni ukoliko se od Srbije očekuje da bude pouzdan partner Zapada. Građani Srbije su već dovoljno frustrirani politikom Zapada na ovim prostorima gde smo mi bili gubitnici, izolovani, bombardovani a onda smo ostali i bez dela teritorije. Svako ko iole ozbiljno želi da razume nezadovoljstvo Zapadom mora da razume koja je to masa frustracija skupljena na jednom mestu. Svaka nova politika ultimatuma ili traženja od Srbije da uradi nešto, a ako to ne uradi biće kažnjena, proizvešće dodatne frustracije iz kojih ćemo teško moći da idemo napred. Neophodna je promena stava i narativa – i sa Zapada i od strane političara u Srbiji.
Ako predsednik Srbije želi da iskoristi ovaj trenutak da Srbiju snažno veže za Zapad onda mu u tome neće pomoći tabloidi koji raspiruju mržnju prema Zapadu. Ako Zapad želi Srbiju kao deo svog bloka onda mu u tome neće pomoći politika ultimatuma. Do sada je takva politika nanela više štete nego koristi i jednima i drugima.
Srpske vlasti ali i građani Srbije kada čuju da se u Evropskom parlamentu donosi neka rezolucija kojom će se nešto zahtevati od Srbije, dobijate Srbiju koja je još distanciranija od EU. I to jeste ono što nam pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Iako vlast ima veliki uticaj na kreiranje narativa, građani su počeli da poistovećuju EU sa ucenjivačkom politikom. To nije dobro jer ako se osećate da vam neko stalno nešto traži onda vam se uključuju odbrambeni mehanizmi. Takav pristup možemo da vidimo i kod predsednika Srbije koji kad oseća velik pritisak javnosti, odlazi u krajnost i donosi pogrešne odluke.
Kada ste čuli da se o EU u srpskim medijima piše pozitivno? Tokom poslednjih godina EU je predstavljana kao ucenjivač koji Srbiju stavlja pred izbor EU ili Rusija. Međutim, odnos medija prema Evropskoj uniji u korelaciji je s odnosom vlasti prema EU. Ukoliko dođe trenutak otvaranja pregovaračkih poglavlja tada su retki trenuci kada se o EU piše pozitivno, ali čim se pomene normalizacija odnosa sa Kosovom ili se približi godišnjica NATO bombardovanja, mediji raspiruju anti-zapadnjaštvo.
Amerikanci bolje razumeju šta treba da se menja u pristupu pa otuda i poruke podrške koje dolaze od američkih senatora Srbiji. Srbiji ne samo da je potrebna podrška da donese teške odluke, već i nagrada za to. Ukoliko je ucena – oduzećemo vam to što imate ako ne donesete odluke koje želimo, a ne daćemo vam nešto ako donesete dobre odluke, plašim se da se ta priča neće dobro završiti ni za građane Srbije ni za partnere sa Zapada.
Na kraju, ovde nije reč samo o tome šta bi svrstavanje uz Rusiju odnosno neuvođenje sankcija značilo već i koju cenu građani Srbije već plaćaju odlukom vlasti da i dalje ne uvode sankcije Rusiji. Manevarski prostor je sve uži, a pritisci koji stižu sa obe strane dobijaju sve veće razmere. Naravno, mnogi će odmah reći – a koja je cena ako uvedemo sankcije Rusiji? Ista kao i ona koju će plaćati cela Evropa koja zajedno stoji nasuprot zločincima koji su započeli rat. Kako mislite da će stizati ruski gas ako zavrnu slavine prema drugim zemljama? Niti se graničimo sa Rusijom niti gas može da stigne preko neba tako da štagod bila naša odluka gasa neće biti ako ne bude ni drugima.
Srbija danas nije samo pred izborom Istok ili Zapad, već izborom između investicija i izolacije, novčanika u kojima ima nešto ili nema ništa, između stagnacije i napretka. Zato ukoliko je vlasti potrebna podrška da uvede sankcije Rusiji, ta podrška mora biti i međunarodna i domaća. Nije ovo pitanje da li ste za ili protiv Vučića već da li želite da živite u izolovanoj ili Srbiji koja je deo sveta.
Srbija je Evropa!
