Aleksandra Popović

Novinarka dnevnog lista "Danas"

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Unsplash

Pred aktuelnom vlašću u Srbiji je odluka do čijih reakcija joj je više stalo, koje imaju teže posledice i sa kime može da snosi teret tih eventualnih novih izazova.

 

Glasanje Srbije za isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija – kao deo politike na spoljašnjem planu, a potom i “Peticija protiv uvođenja sankcija Rusiji” koju u Srbiji potpisuju javne ličnosti, kao vid pritiska na unutrašnjem planu; stvaraju atmosferu u kojoj će vlasti u Srbiji morati ubrzo da se odluče u kom pravcu idu. Da li ka „srećnom kraju“ i zalasku sunca na zapadu, ili u nove unutrašnje krize koje će možda voditi zaokretima i nekim novim savezima? 

Srbija je u Ujedinjenim nacijama (UN) u četvrtak, 7. aprila glasala za isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava (UNHRC). Ovakav potez međunarodne zajednice usledio je kao reakcija na izveštaj o zločinima počinjenim u oblastima Ukrajine koje je Rusije okupirala. 

Dok Zapad ohrabruje da Srbija nastavi sa ovakvom politikom, gotovo da je očigledna indiferentnost Rusije prema svim oblicima osude, sankcija i izopštavanja, a na unutrašnjem planu reakcije su jednako, možda čak i više, podeljene. 

Jedna od reakcija, verovatno iz straha od mogućnosti da Srbija nastavi sa ovakvom praksom i pridruži se oštrijim sankcijama Rusiji, jeste i peticija kojom viđeni intelektualci u Srbiji traže od vlasti upravo da ne uvodi sankcije Rusiji. 

Pred domaćim vlastima je odluka do čijih reakcija joj je više stalo, koje imaju teže posledice i sa kime može da snosi teret tih eventualnih novih izazova. Jer jedno je sada izvesno – nova vlast taj teret neće moći (a ni morati, zavisi od ugla gledanja) da nosi sama. 

 

 

Reakcije Zapada – ohrabrenje ili pritisak 

Glasanje Srbije u UN samo je na kratko zadovoljilo zapadne partnere. Za razliku od prvobitnih pohvala svih ambasadora zapadnih zemalja kada je Srbija, prvi put posle dužeg kolebanja, odlučno stala protiv Rusije u UN, reakcije zapada na glasanje Srbije za isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava propraćeno je uz mnogo manje lovorika. Zapravo, moglo bi se reći da je propraćeno i novim pritiscima, ili ohrabrenjem, zavisi kako ko na to gleda, da Srbija odlučnije istupi protiv ruske agresije i pridruži se strani kojoj po svim svojim interesnim i vrednosnim karakteristikama i treba da pripada. 

Sada od zapadnih ambasadora stižu poruke da Srbija mora jasnije da se odredi, da što pre stane uz EU, ukoliko želi da bude njen deo. Što bi trebalo da bude i logičan sled stvari – ne možete ulaziti u savez sa bilo kojom zemljom ili zemljama ako sa njima ne delite stavove. A sada je došao trenutak – možda za Srbiju nezgodan ali okolnosti u svetu se ne mogu naručiti – da se Srbija odredi prema tim stavovima i vrednostima. 

O jednoj od vrednosti – zaštiti ljudskih prava, Srbija se i odredila ovim glasanjem u UN i to glasanje je minimum koji bi morala da zastupa ukoliko želi da stane uz demokratski svet, ukoliko želi da se drži, odnosno vrati na pravac evrointegracija i saradnje sa zapadnim zemljama koje, uprkos pogrešno uvraženom mišljenju dela javnosti, jeste i biće najveći spoljno-politički, ekonomski i trgovinski partner Srbije. 

Poruke koje dolaze sa Zapada – da Srbija treba još jače da se odredi u tom pravcu, ne treba shvatiti kao pritiske kako ih predstavljaju, posebno predstavnici vlasti, već su to jasno određeni uslovi za pristupanje evropskoj zajednici, kao što postoje tehnički uslovi u pristupnim pregovorima koje je Srbija odavno prihvatila i na čijem ispunjavanju, manje ili više, uzastopno radi. 

Politički uslov koji se u ovom trenutku traži od Srbije čak je i lakše ispuniti i zastupati nego brojne tehničke, birokratske obaveze i zakonska usklađivanja koja zahtevaju vreme, opsežan rad i temeljni pristup. 

Dakle jedno da – sankcijama Rusiji, u ovom trenutku može Srbiji da donese mnogo više nego otvaranje poglavlja i klastera, što u ovom političkom trenutku i nije u fokusu evropske zajednice. 

Zato poruke koje se trenutno upućuju Srbiji i treba shvatiti kao ohrabrenje i motivaciju a Srbija može da iskoristi priliku, ne samo da napreduje u uključenju u evropsku zajednicu na planu političkog organizovanja, već i da traži pomoć da prevaziđe sve one izazove koje nosi iskazivanje „ne“ Rusiji. 

Podrži Talas donacijom

Reakcija Rusije – Ima li „utehe“ za „bratsku izdaju“

Sve do sada pokrenute sankcije Rusiju, odnosno Vladimira Putina – nisu ni okrznule. Ni sankcije različitih oblika, ni istupanje iz Saveta Evrope (koje je na kraju Rusija sama incirala pre nego što bi bila izbačena) pa i isključenje iz Saveta za ljudska prava UN – nisu zaustavile Putina i njegov rat. 

Imajući u vidu brojne analize koje pokazuju da se Rusija dugo (ekonomski) spremala za ovakav rat, možda je i izlišno reći da im pretnja ekonomskim sankcijama u ovom trenutku ne predstavlja ni naročito iznenađenje, a ni razlog za usporavanje. 

Posebno ih onda neće u tome zaustaviti jedna vrsta isključivo političke sankcije – kakva je izopštavanje iz Saveta za ljudska prava UN.  Da je vlastima u Rusiji iole stalo do ljudskih prava, pa i učešću u telu koje je ljudskim pravima posvećeno, ne bi dozvolili masovno kršenje ljudskih prava i ratne zločine koji se dešavaju u Ukrajini. 

U tom smislu pitanje je koliko su Putin i njegova elita zaista zamerili Vučiću i Srbiji što je glasala za isključenje Rusije iz ovog tela UN. 

Ne treba zaboraviti i da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vladimir Putin razgovarali telefonom samo dan pre nego što će Srbija glasati za isključenje Rusije. Iako možemo samo da naslućujemo sadržaj tog razgovora, moguće je da je Putin već i znao kakav će biti glas Srbije.

Ono što se zvanično reklo o tom razgovoru jeste da je po sredi bio dogovor o količini, cenama i drugim uslovima nabavke ruskog gasa za Srbiju. 

Upravo nesmetan uvoz tog gasa ostaće dovoljna „nagrada“ Srbiji za „zameranje“ istočnoj braći, dok će izvoz istog toga gasa možda i biti „uteha“ Rusiji za „bratsku“ izdaju.  

Vrlo verovatno je da je baš zahvaljujući ovom glasu protiv Rusije, Srbija ostala pošteđena dodatnih sankcija Zapada, odnosno ruski gas će i dalje moći da teče kroz Srbiju neometano. 

A gas je u ovom trenutku svima najbitniji. Pa i Putinu. 

Odmah iza gasa je nafta. A Srbija će rusku moći da uvozi, barem još neko vreme. Da nije glasala protiv Rusije, možda bi to vreme bilo značajno kraće. 

Stare podele u svetu – nove u Srbiji 

Reakcije povodom glasanja Srbije na unutrašnjem planu – od strane narastajuće desne opozicije, verovatno će najviše potresti vlast.

Podele na proevropski i proruski blok već se naziru i u tim podelama možda se rode i neki potpuno novi, neočekivani savezi koji prevazilaze dosadašnje podele. 

Sudeći po dosadašnjem glasanju i stajanju uz sankcije – o čemu je odlučivala akutelna vladajuća struktura, ali i po porukama o „zabrinjavajućem“ i „narastajućem“ uticaju desničarske ideologije i proruskih sentimenata, vlast Aleksandra Vučića je (ponovo) u proevropskom bloku.

Dok je govorio o uticaju proruskog javnog mnjenja neposredno pred održavanje izbora, činilo se kao da Vučić daje opravdanje Zapadu zašto „ne može“, tik pred izbore, da ustane protiv Rusije i izgubi time značajan deo biračkog tela. 

Dok je govorio o jačanju desnice neposredno posle zatvaranja biračkih mesta, činilo se da Vučić daje obećanje Zapadu da će se sada odlučnije boriti protiv ovakve pojave, iako sa okrnjenom podrškom u odnosu na ranije mandate i to možda baš zbog tog pro/anti-ruskog narativa. 

Uticaj javnog mnjenja u oba slučaja ne treba potceniti, ali on se možda i precenjuje jer se zaboravlja, ili namerno ne izgovara, ko i kako kreira to javno mnjenje.    

U svakom slučaju, što se tiče javnog mnjenja „kocka je bačena“ i ono već daje značajan prostor proruskom bloku – a i glasove, jer su čak četiri političke opcije na ruskom narativu skupile značajan broj glasova za ulazak u Narodnu skupštinu (tri nove, izrazito desno profilisane, i jedna stara u ruhu socijalista). Ovo će biti presudno i za dalje pozicioniranje Srbije na spoljno-političkom planu jer će neka od ovih opcija (ili možda sve) biti neophodna aktuelnoj vladajućoj stranci za formiranje skupštinske većine, a posle i nove Vlade Srbije. Osim ako nas vlast ne iznenadi nekim potpuno novim, potpuno proevropskim savezom. 

Kakvi god ti savezi bili, u ovom trenutku sve proruske opcije imaju značajan koalicioni potencijal i time dobru pregovaračku poziciju – kako za ulazak u Vladu, tako i za određivanje daljeg toka politike Srbije prema trenutno najvažnijoj, staroj a nikada novijoj, liniji podele između Zapada i Istoka. 

*Stavovi izneti u ovom tekstu su lični stav autorke i ne predstavljaju stavove dnevnog lista Danas. 

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *