Vreme čitanja: 3 minuta

 Foto:Canva

Prošlo je deset dana od izbora, ali se ne nazire ko bi mogao da formira vladajuću većinu na republičkom nivou. U Beogradu je situacija još komplikovanija jer postoji mogućnost da se ide na ponavljanje izbora. U ovom trenutku je jedino sigurno ko će biti predsednik Srbije, a najnesigurnije gde će biti Dačić. U ovoj post-izbornoj kombinatorici sve je moguće, a istovremeno ništa. Ko će formirati novu vladu, da li će se ići na nove parlamentarne i beogradske izbore i kako će ukrajinska kriza uticati na političku dinamiku u Srbiji i novo pozicioniranje Srbije u svetu? To su pitanja na koja svi traže odgovore ovih dana.

Tokom pred-izbornog procesa gotovo da nismo imali osećaj da se izbori održavaju zbog rata u Ukrajini koji je oteo svu medijsku pažnju. Nije bilo izbornog loženja kao na primer na predsedničkim izborima 2017. godine kada je kod građana mogla da se oseti izborna euforija, a u vazduhu da se namiriše želja za promenama. Tokom izbornog dana rasla je tenzija zbog incidenata, redova na biračkim mestima, a žurka (ne mislim bukvalno da me neki ne optuže da slavim kao što su neki drugi već izvedeni pred moralni sud časti što su slavili svoj izborni rezultat) je počela kad smo saznali da se RIK neće oglašavati 24 sata. Već tada je moglo da se nasluti da će to biti početak dugotrajne i teške postizborne kombinatorike.

 

 

Očigledno je da SNS nije zadovoljna rezultatima izbora na beogradskom nivou, a otuda i dolazi prijateljski zahtev iz opozicije da se traži ponavljanje izbora pošto ni taj opozicioni blok nije zadovoljan svojim rezultatima. Ukoliko se izbori budu ponavljali izvesnije je da će vladajuća stranka ostvariti bolji rezultat dok će glasači opozicije možda kazniti previranja i nejedinstvo opozicije. Kreiranjem slike da u Beogradu postoji ozbiljna politička kriza zapravo se prikriva i odlaže donošenje odluka na republičkom nivou. Dok se Vučić i Đilas sastaju, Ivica Dačić sedi daleko od očiju javnosti tražeći najbolju poziciju za sebe.

Postoje dva relativno izvesna scenarija za formiranje vlasti u republici – sa SPS ili bez SPS. Nije realno da vidimo da neka opoziciona stranka formira vlast sa SNS-om, ali jeste realnije da to bude okrnjena verzija SPS-a jer će se Ivica Dačić pre odreći Rusije nego vlasti. Najvažnije je da se očiste javna preduzeća iz oblasti energetike od ruskih ljudi, ali i da u vladi ne bude nikoga kome bi palo na pamet do oponira odlukama koje će se donositi.

Ukoliko Vučić ne bude želeo SPS u vladi, nije mu problem da vladu formira sa manjinama. Gde je u toj računici Dragan Đilas? Teško je zamislivo da Vučić i Đilas formiraju vlast sutra jer bi na taj način Đilas bio potpuno marginalizovan, a Vučićevim glasačima bi bilo malo teže da se objasni kako koalicioni partner postaje čovek za koga ste nam deset godina govorili da je najveći lopov i tajkun. Đilas Vučiću više treba u opoziciji odakle bi podržavao strateške odluke koje će vlada Srbije morati da donosi u narednom periodu.

 

 

Dakle, u srpskoj politici nije više toliko pitanje ko će biti vlast a ko opozicija, već ko će podržavati a ko osporavati sankcije ili restriktivne mere koje se budu uvodile Rusiji. Proevropska opozicija (ako takve uopšte ima) je poslednjih godina Vučića pokušavala da napada s desna, ali im to nije uspevalo pošto je Vučić tu poziciju odavno zauzeo. Kada je krenuo rat u Ukrajini opozicija je imala šansu da se pozicionira na vreme dovoljno zapadno da preduhitre Vučića u zauzimanju i te pozicije.

Međutim, u svom kalkulisanju i strahu od gubitka glasača opozicija se nije mnogo izjašnjavala oko ukrajinske krize i dopustila je Vučiću da se još jednom preporuči Zapadu kao najpouzdaniji partner i kao onaj koji će sutra uvesti sankcije ako bude neophodno. Znamo da će Dveri i Zavetnici biti oštra opozicija odlukama da se Rusiji uvedu sankcije, ali će ovaj drugi deo opozicionog bloka morati da izabere da li žele da budu opozicija svim odlukama vlasti ili će pružiti podršku odlukama koje će prevazilaziti dnevnu politiku.

Podrži Talas donacijom

Za Vučića, važnije pitanje jeste na čiju podršku može da računa kada dođe vreme za donošenje teških odluka. U tom aspektu će se u Srbiji sve više raditi na kreiranju dva bloka: prozapadnog i proputinovskog. Politika sedenja na više stolica možda može da bude privlačna ili održiva u trenucima van rata, krize, ali kada dođe do rata kao u ovom slučaju onda morate da se opredelite. A od tog opredeljenja će zavisiti kretanje zemlje u narednim decenijama.

Ako je Vučić prespavao pad berlinskog zida, naučio je lekciju da spavanje nije opcija.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *