Vreme čitanja: 4 minuta

Foto:Canva

Nakon saopštavanja prvih preliminarnih rezultata u izbornoj noći, za većinu analitičara se činilo da je Socijalistička partija Srbije jedan od pobednika, ako ne i najveći dobitnik minulih izbora, a da je Ivica Dačić još jednom pokazao na delu da je vešt strateg u političkoj igri. 

Ova ocena se temeljila i na tome da će Srpska napredna stranka biti njen dužnik, jer ne samo da su socijalisti svojom podrškom Aleksandru Vučiću onemogućili drugi krug predsedničkih izbora, već su i njeni mandati neophodni za formiranje republičke i gradske vlade. Međutim, da li je to tako?

 

 

Socijalistička partija Srbije je uprkos tome što je dobila poverenje više od sto hiljada birača i što je osvojila veći procenat glasova u odnosu na parlamentarne izbore iz 2020, ostala na istoj numeri poslaničkih mesta. U novom sazivu Narodne skupštine ona će, u skladu sa preliminarnim rezultatima, zadržati 32 poslanika. 

Rezultat se, iako budi nadu rukovodstva u budućnost i osporava prognoze o postepenom preobražaju socijalista u naprednjake, može tumačiti i kao još jedan primer pirove pobede. Od nekada najpoželjnije udavače, u slučaju razvoda političkog braka sa naprednjacima, Socijalistička partija Srbije postaće neželjena raspuštenica. Nakon ovih izbora, po prvi put nakon dve decenije, ozbiljno je poljuljan koalicioni njen kapacitet.

U izbornoj kampanji, SPS je plasirao izborni slogan „Ivica Dačić – premijer Srbije“, što je bila poruka upućena ne samo biračkom telu, već i starom koalicionom partneru. Degradacija njenog predsednika stranke u vladajućoj nomenklaturi poprimala je komične razmere. 

Zasluge pripadaju i u ovom slučaju glavnom akteru, jer je zaboravio da u iskrivljenom dvorskom ogledalu stara izreka glasi: „Ko peva zlo misli“. Solistička karijera prekinuta je neočekivano, iako se izvođač pripremao da proširi repertoar, da osim ruskog i turskog jezika nastupi i na Evroviziji, tj. na takmičenju za kandidate za Evropsku uniju. 

Podsetimo se da je Ivica Dačić od nekadašnjeg premijera, postepeno aterirao preko potpredsednika vlade i ministra spoljnih poslova do predsednika Narodne skupštine. Pravljenje naprednjačkog sanitarnog kordona prema SPS moglo se videti i tome što su njeni bivši ministri prekomandovani na mesta direktora javnih preduzeća, a da im je u Vladi sa 23 člana ostavljen tradicionalno „vruć krompir“ – ministarstvo prosvete i nauke i jedno ministarstvo bez portfelja. 

 

 

U analizama pred poslednje izbore nije ukazivano na pripremu za žrtvovanje Ivice Dačića, jer je njegov adut i oslonac, kao i u ranijim godinama, bila podrška Moskve, „so soli“ u formiranju svih srpskih vlada od 2012. godine. Odbačena ponuda o predizbornoj koaliciji, najavljivala je moguću promenu odnosa u vladajućoj koaliciji. Izborna parola socijalista kao da je zbog toga bila izraz javnog bunta, skrivenog resantimana ako ne i dobre predikcije budućih zbivanja.

U koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom i Zelenom strankom, Udruženjem „Naša Drina“ i Savezom penzionera Srbije, socijalisti su u izbornoj kampanji gađali evergrin srpskog biračkog tela („malo levo pa desno, hopa-cupa“) kao kopipejst naprednjaka, doduše u obliku mini catch all stranke, uz dodatak moderne ekološke agende. U izbornoj kampanji, u drugom planu je bilo tradicionalno podsećanje birača na socijaliste kao zaštitnike socijalne pravde (besplatno zdravstvo i školstvo, radnička prava i socijalne penzije itd.), kompromitovano u političkoj praksi, već je nakon izbijanja Ukrajinske krize pojačan rusofilski sentiment. 

Okosnica kampanje se svodila na refren da su protiv: priznanja nezavisnog Kosova, ulaska Srbije u NATO i uvođenja sankcija Rusiji. Takav pristup je doneo navodno nove birače, a zapravo se radi na resetovanju na nivo iz 2016. godine. Socijalisti su osvojili 413.770 glasova (10,95% od broja birača koji su glasali) i 29 poslaničkih mandata u partnerstvu sa Jedinstvenom Srbijom na parlamentarnim izborima 2016. godine, što je slabiji rezultat u odnosu na rezultate iz 2014. godine kada je u koaliciji učestvovala i partija penzionera (PUPS). 

Tada je zbornaja komanda oko SPS osvojila 484.607 glasova, 13,49% od broja birača koji su glasali i 44 poslaničkih mandata. To pokazuje da je SPS jedna od retkih stranaka sa stabilnim biračkim telom, pa je svakako bilo i razloga za njihovo radovanje i otvaranje šampanjca. Umesto zadovoljstva i osmeha, izrazi lica predstavnika rukovodstva ove stranke prilikom obraćanja u izbornoj noći izgledali su drugačije. Neočekivano po njih, hladan tuš je stigao od predsednika Republike 

Socijalisti su, bez obzira na svoj pedigre iz 90-ih godina, za mnoge bili poželjan koalicioni partner, sa SNS-om već jednu deceniju, sa demokratama u formalnim i neformalnim savezima skoro isto toliko, kao i dve godine u koaliciji oko Demokratske stranke Srbije održavajući manjinsku vladu. U turbulentnim godinama kao „faktor stabilnosti“, pragmatično su crpli političku korist, uspevajući da prežive na političkoj sceni, dok su skoro sve velike i tradicionalne partije iz 90-ih polako gubile svoje birače i uticaj. Izgledalo je i da će nakon ovih izbora oni izvući glavu iz čeljusti naprednjačkog lava. 

Politički savezi su interesnog i privremenog karaktera, pa je to najavljeno i obraćanju predsednika Republike u izbornoj noći. Za mnoge iznenađujuće, Vučić je predložio stvaranje nove koalicije za republičku vladu sa partijom vojvođanskih Mađara, po modelu iz Hrvatske. Takođe, razlog zabrinutosti za socijaliste bilo je i njihovo prepoznavanje u Vučićevim rečima  da će se „voditi računa prilikom formiranja Vlade i da neće ulaziti u saradnju sa onima koji su na neodgovoran način zloupotrebljavali situaciju.“ 

Indirektno, iako bez dovoljno argumenata, predsednik Republike je optužio SPS da je iskoristila politički trenutak i krizu u Ukrajini da na uštrb državnih interesa sebi prigrabi političke poene. U prevodu, oni su galamili dok je trebalo ćutati. 

Podrži Talas donacijom

Da li je pomenuta izjava predsednika Republike tvit za strane ambasade ili najava ozbiljnijeg zaokreta u spoljnopolitičkom kursu sa Evropskom unijom, iz čijih su prestonica kao i Brisela izostale promptne čestitke za izbornu pobedu na predsedničkim i parlamentarnim izborima, deo je rebusa u postizbornom razdoblju. Ako se obistine njegove najave, koje su u trenutku pisanja ovog teksta manje izgledne, s obzirom na to da i sa Mađarima (Savezom vojvođanskih Mađara) naprednjaci nemaju parlamentarnu većinu, socijalisti bi tako, nakon dugih 14 godina postali opoziciona partija. 

Ukor za socijaliste ili crveni karton, u zamršenoj političkoj kombinatorici zavisi od ishoda i trajanja rata u Ukrajini. Produžetak sukoba nakon isteka ustavnog i zakonskih rokova za formiranje nove vlade Srbije može poslati socijaliste na klupu za rezervne igrače. 

S druge strane, Putin je pohitao da odmah nakon održanih izbora lično čestita Vučiću i izrazi nadu „da će Srbija i Rusija sačuvati istinske prijateljske odnose“. Zalog ovih odnosa jesu socijalisti u vladi. Zbog toga, zvuči uverljivo da je sudbina socijalista kolateralna šteta u političkom igrokazu – trik u rukavu, alibi (ne)uspeha na izborima i puštanje probnih balona za druge potencijalne partnere. Realnije je da su oni bliži vladi, nego što su dalje od nje. No, i pored toga, narednih dana i nedelja mučiće ih nemirni snovi o princu na belom konju.

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *