Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Canva

Za razliku od izbora 2020. godine koje je opozicija većinski bojkotovala, na ovim aprilskim izborima imali smo nešto neizvesniju izbornu utakmicu. Mnogi su se nadali političkim promenama, ali su sva relevantna istraživanja javnog mnjenja poslednjih mesec dana ukazivala da do smene na republičkom i predsedničkom nivou neće doći. 

Opozicija je najavljivala mogućnost ulaska u drugi krug predsedničkih izbora, ali je predsednik Srbije odneo ubedljivu pobedu osvojivši skoro 60% glasova. Drugoplasirani je bio kandidat ujedinjene opozicije Zdravko Ponoš koji je osvojio oko 18%, dok su iza njega kandidati desnice koji predstavljaju neku vrstu iznenađenja ovih izbora. Srpska napredna stranka će bez problema formirati i vladu, naizgled očekivano sa Socijalističkom partijom Srbije. Ako bismo pažljivo analizirali govor predsednika Vučića moguće je da će SNS dobiti novog koaliciong partnera umesto socijalista. Ipak, trenutno je najveća neizvesnost ko će formirati vlast u Beogradu. Pre nego što se vratimo na rezultate izbora i njihovu analizu, bitno je dati kontekst održavanja ovih izbora i ukazati na ono što se dešavalo u predizbornom procesu. 

 

 

Za razliku od nekih prethodnih izbora, ove izbore obeležilo je odsustvo negativne i prljave kampanje vlasti prema opoziciji iako je opozicija van izbornog procesa bila često na meti predstavnika vlasti. Ipak, utisak je da je vlast želela da ostavi bolji utisak prema biračima i međunarodnoj zajednici koja je u velikoj meri pratila ceo predizborni proces. 

Međustranački dijalog koji je trajao tokom prethodne dve godine doveo je do otvaranja televizija sa nacionalnim frekvencijama i za predstavnike opozicije koji nisu bili viđeni gosti na ovim televizijama. Ipak, ove kozmetičke promene desile su se samo tokom trajanja izborne kampanje. Opozicija je dobila mogućnost da se obrati i glasačima vlasti koji većinski gledaju ove televizije, međutim to je bilo nedovoljno kako bi se desila politička promena. 

Na izbornu kampanju je značajno uticaja kriza u Ukrajini koja je počela paralelno sa početkom izborne kampanje u Srbiji. Rat u Ukrajini je kompletno pomerio fokus javnosti sa praćenja izbora tako da tokom kampanje građani nisu mogli da čuju šta su izborne teme ni politički programi stranaka. Ipak, rat u Ukrajini je uticao i na konačan ishod izbora u Srbiji  jer se politički spektar pomerio u desno. Vlast je pokušavala da balansira sedenjem na dve stolice, da se ne zameri ni Zapadu ni Rusiji, ali ni svojim glasačima u Srbiji koji su primarno proruski orjentisani. To je i glavni razlog zašto predsednik Vučić nije smeo da uvodi nikakve sankcije Rusiji. Ta situacija će se možda promeniti ubrzo jer su izbori gotovi a pritisci međunarodne zajednice će biti sve veći. Ovo nije sprečilo Vučićevog glavnog koalicionog partnera Ivicu Dačića i njegovu Socijalističku partiju Srbije da prikupe dodatne poene na svojoj proruskoj politici što se odrazilo i na porast od 100.000 glasova na ovim izborima. Vučić je u svom govoru rekao da su neki politički akteri iskoristili krizu u Ukrajini i navijačko raspoloženje srpskog naroda da prikupe poene, a tu je verovatno mislio i na socijaliste.

Izborni dan u Srbiji obeležio je veliki broj neregularnosti, kao i fizičkih incidenata tokom kojih je prebijen i jedan od lidera opozicije u Beogradu. Tenzije su trajale ceo dan, a na biračkim mestima su bile velike gužve pošto je izlaznost bila veća od proseka – 58,63% građana Srbije sa pravom glasa je izašlo na izbore. 

 

 

Nakon zatvaranja biračkih mesta Republička izborna komisija je obavestila javnost da neće davati projekcije izlaznosti, a prvi preliminarni rezultati izbora saopšteni su tek 24 sata kasnije. Ovo je presedan u radu Republičke izborne komisije koja je zatvorila svoja vrata za javnost što je unelo dodatne sumnje u izborni proces i rezultate izbora. Umesto zvaničnih institucija, rezultate izbora su saopštile političke stranke i nevladine organizacije koje se bave istraživanjima javnog mnjenja. Jedino su izostali rezultati za beogradske izbore jer je to mogao da bude povod za proteste i nemire na ulicama.

Uprkos nadi jednog dela birača da bi opozicioni kandidat Zdravko Ponoš mogao da uđe u drugi krug sa Aleksandrom Vučićem. Predsednik Srpske napredne stranke osvojio je 58,59% glasova birača. 

U Skupštini Srbije SNS će i posle ovih vanrednih parlamentarnih izbora ostati ubedljivo najjača snaga. Međutim, opozicija se vratila u parlament što će doprineti njenoj institucionalnoj borbi. Prema preliminiranim rezultatima imaće između 80 i 90 od 250 poslaničkih mesta. 

Iako je Socijalistička partija Srbije (SPS) ostvarila dobar izborni rezultat, nije moglo da se vidi slavlje u njihovom izbornom štabu, već neuobičajena zabrinutost Ivice Dačića, glavnog koalicionog partnera Vučića. Razlog za zabrinutost se možda nalazi baš u činjenici da bi SNS mogla da formira vladu bez SPS što bi značilo odlazak SPS u opoziciju posle deset godina. Zašto bi Aleksandar Vučić doneo odluku da otera svog desetogodišnjeg opozicionog partnera u opoziciju? 

Uzimajući u obzir novonastale međunarodne okolnosti kao i pritiske koje Vučić trpi od Zapada da se distancira od Rusije, u tom slučaju više nema mesta za socijaliste ukoliko Vučić bude želeo da napravi otklon od Rusa. SPS važi za glavnog ruskog saveznika u Srbiji, dok se njihovi ljudi nalaze na čelu svih javnih preduzeća iz oblasti energetike čime Rusi politički kontrolišu energetski sektor u Srbiji. Ukoliko Vučić odluči da očisti vladu i javna preduzeća od proruskih ljudi, onda će SPS otići u opoziciju. Ovo se možda i ne bi desilo da Dačić nije u izbornoj kampanji pokušao da profitira na osećanjima birača u Srbiji koji blagonaklono gledaju na dešavanja u Ukrajini. 

Prošle nedelje je u Beograd stigao i novi američki ambasador Kristofer Hil koji je igrao aktivnu ulogu na Balkanu tokom devedesetih godina. U diplomatskim krugovima se priča da Hil donosi novu politiku Amerike za Zapadni Balkan koja nije opterećena prošlošću. Ali, to onda može da znači da u budućnosti nema mesta za SPS i Ivicu Dačića koji su suštinski proruski orjentisani. 

Ovo bi bilo najveće iznenađenje ovih izbora koji na prvi pogled izgledaju kao da se ništa neće promeniti, a koji mogu da donesu značajne promene i na unutarpolitičkom i spoljnopolitičkom kursu Srbije. U tom slučaju Vučićeva stranka bi vlast mogla da formira sa manjinama, ali i sa Demokratskom strankom Srbije koja je umerena stranka desnice. 

Podrži Talas donacijom

Desnica je na ovim izborima najveće iznenađenje jer u ukupnom zbiru čine oko 13% podrške dok će tri stranke desnog krila ući u parlament. Drugo najveće iznenađenje jeste ekološko leva koalicija MORAMO koja je na parlamentarnim izborima osvojila  4,63%, a na beogradskim oko 10%. 

Najveća bitka za formiranje vlasti će se voditi na nivou Beograda gde je trenutno skoro izvesno da će SNS zadržati vlast. Ukoliko SPS ne bude činio vlast na republičkom nivou, to će značiti da bi socijalisti mogli da formiraju vlast sa aktuelnom opozicijom. Ukoliko bi do toga došlo, to bi značilo gubitak vlasti za Vučića u Beogradu. 

U narednim danima i nedeljama ostaje da vidimo kakve postizborne kalkulacije će dovesti do kakvih odluka za formiranjem vlasti. Prema odluci Vučića da formira ili ne formira vlast sa SPS, zavisiće i budući spoljnopolitički kurs Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *