Foto: UnSplash
Šta prvo radite kada čujete da se negde u svetu događa tragedija? Za generacije koje doživljavaju telefon kao ekstenziju svog tela odgovor je jasan – potražićemo informacije na internetu i društvenim mrežama. Problem nastaje kada shvatimo da su prošli sati, a mi i dalje ne možemo da prekinemo sa čitanjem vesti i tvitova prepunih informacijama o stradanju i potencijalnom nuklearnom okršaju velikih sila. Zašto je doomscrolling jedinstven problem današnjice i da li ga je moguće prevazići?
Doomscrolling je posledica izobilja informacija
Pojam doomscrolling je nastao spajanjem engelskih reči doom (propast) i scrolling, termina koji u srpskom i dalje nemaju adekvatan prevod, ali označavaju način na koji danas većinski koristimo društvene mreže. Prema definiciji Merriam-Webster rečnika, doomscrolling označava tendenciju da na internetu tražimo i čitamo vesti koje su pretežno negativne.
Većina nas je upravo ovo radila na početku pandemije 2020. godine, a mnogi od nas su ušli u isti ciklus krajem februara kada je počeo rat u Ukrajini. Izveštaji o pogođenim bolnicama, izbeglicama u Poljskoj ili novoj runda neuspelih diplomatskih pregovora imaju zajedničku nit – u pitanju su informacije zbog kojih se ne osećamo bolje, čak naprotiv.
Čitanje o mogućem Trećem svetskom ratu većini pruža ogroman osećaj anksioznosti, ali iz nekog razloga deluje da ne možemo da odolimo ovim vestima. Uprkos zdravorazumskoj logici, u trenutku dramatičnih dešavanja prikovani smo za svoje ekrane i želimo da znamo što više informacija, pa makar one bile i nepogodne po naše mentalno zdravlje.
Zašto radimo nešto što nas čini nervoznim i anksioznim? Veliki motivator doomscrolling ponašanja je ljudska potreba za prikupljanjem informacija, naročito ako one potencijalno budu relevantne za naše kasnije odlučivanje. Emocije takođe imaju veliku ulogu. U slučaju Ukrajine, osećamo se šokirano i zbunjeno, a istovremeno je tu i velika empatija prema svima koji pate usled rata.
Slično tome, početak pandemije 2020. godine doneo je sa sobom ogromnu i jedinstvenu neizvesnost. Da li će ljudi koje volim preživeti? Pod jakim uticajem emocija potraga za bilo kojom vrstom informacija postaje izrazito važna.
Veća prisutnost tehnologije povećava doomscrolling
Doomscrolling je bez sumnje pogoršala i prisutnost tehnologije u svakom aspektu našeg života. U lovu na informacije više nismo ograničeni televizijskim programom i novinama. One su uvek dostupne u našoj spavaćoj sobi, vesti je beskonačno mnogo i nikada ne prestaju.
Dovoljno je da uzmemo telefon i iskoristimo svoj palac kako bismo došli do novih informacija. Ako u obzir uzmemo i to da postoje ljudi zaposleni specifično kako bi stvarali nove načine da nas zadrže na Tviteru, Fejsbuku i Instagramu, obična osoba se u toku svetske krize bori protiv vetrenjača. Naš instinkt govori da je više informacija uvek bolje, a one su sada dostupnije nego ikada, pa, poput dece ostavljene u beskonačnoj prodavnici slatkiša, ne možemo da ne posegnemo za još jednom informacionom poslasticom.
Dodatno, nekada ne uspemo da pronađemo apsolutno relevantne informacije, što čini da je provođenje vremena na društvenim mrežama ponekad slično igranju slot mašina u kazinu. Nejasan raspored nagrada je ono što ih čini neverovatno zavisnim.
Kako se osećamo nakon čitanja velikog broja uznemiravajućih informacija o aktuelnom ratu u Ukrajini ili pandemiji? Istraživanja za sada nude jedan odgovor – loše. Izloženost velikom broju informacija o pandemiji povezana je i sa simptomima depresije i generalne anksioznosti, a doomscrolling ostavlja najgore posledice na one koji se generalno češće suočavaju sa negativnim mislima i emocijama. Što više konzumiramo negativne vesti, više smo uplašeni za ono što će tek doći.
Efekat ljudske potrebe da prikupimo što više informacija o tragičnom događaju naročito je porazan ako u obzir uzmemo i to koliko ove informacije ne znače da ćemo ih na bilo koji način iskoristiti. U pitanju su dešavanja često daleko od nas ili van naše kontrole, a potreba da saznamo što više ne odgovara utilitarnoj važnosti ovih informacija za naš život. Informacije o doniranju ili volontiranju su lako dostupne i bez čitanja stotina tvitova o ukrajinskom ratu.
Da li možemo izlečiti doomscrolling?
Poput lične, digitalna higijena postaje sve važnija u svetu koji se odupire uspostavljanju granica i zato je borba protiv doomscrolling ponašanja težak, ali neophodan poduhvat. Moramo znati kad da odložimo telefon, prestanemo da čitamo vesti i zapravo pružimo sebi minut za predah.
S obzirom na to da se borimo protiv zavisne tehnologije i ponašanja koje je posledica evolucije, najbitniji korak je onaj ka samosvesti i samokontroli. Brojne aplikacije danas mere koliko vremena provodimo na društvenim mrežama i aplikacijama za vesti, a instalirati jednu je dobar početak.
Sledeći korak je iskrena procena uticaja velikog broja informacija na naše mentalno zdravlje. Da li kompulzivno posežemo za novim informacijama ili je ovo aktivnost koju planski sprovodimo? Kako se osećamo ukoliko pre spavanja pročitamo vest o opsadi Mariupolja? Nakon dobre procene možemo uspostaviti svoja pravila i granice doomscrolling ponašanja, poput onog da sat vremena pred spavanje ne treba čitati uznemiravajuće vesti.
Doomscrolling je još jedan od problema informacionog izobilja koji se može rešiti isključivo samokontrolom. Neprekidno skrolovanje novih vesti nažalost ništa neće promeniti na terenu, ali hoće naneti štetu našem mentalnom zdravlju. U svetu koji postaje sve neizvesniji to nam nikako ne treba.