Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 6 minuta

Foto:Canva

Ratna dejstva u Ukrajini ne jenjavaju. Ruska agresija sa sobom je povukla i sankcije velikog broja zapadnih zemalja, koje snažno pogađaju rusku ekonomiju, a i Rusija uzvraća koliko može. Srbija se još uvek nalazi negde između: zvanično podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali još uvek ne uvodi sankcije Rusiji. 

Kako ovi dramatični događaji utiču i kako će dalje uticati na srpsku privredu?

 

Pad srpskog izvoza usled devalvacije rublje i prekida transportnih ruta

Jasno je da će prvi jaki udarac biti po srpski izvoz. Ukupan srpski izvoz u obe ove zemlje prethodne godine iznosio je oko 1,2 milijarde dolara – malo ispod 200 miliona u Ukrajini i nešto preko  milijarde u Rusiju. 

 

 

Prvi razlog za ovaj udarac jeste devalvacija ruske rublje koja je izgubila više od polovine svoje vrednosti u odnosu na stanje pre rata. Kurs je za samo dve nedelje od početka rata skočio sa malo ispod 90 rubalja za evro, na gotovo 155. Kako Rusi svoje prihode uglavnom primaju u rubljama, ovo znači da su svi uvozni proizvodi u Rusiji sada poskupeli za više od 50%, pa će se zato i smanjiti tražnja za njima. 

 

Kurs rublje prema evru, po danima. Izvor: www.exchangerates.org.uk

 

Situacija u Ukrajini još je gora jer pored samog efekta deviznog kursa imamo i ratna razaranja i prestanak normalnog privrednog života. Koliko će dubok taj pad biti, zavisi prvenstveno od toga kako će se odvijati dalja politička situacija: skori prestanak rata ako pregovori budu bili uspešni značiće bržu normalizaciju stanja, od povratka izbeglica, demobilizacije vojnika do otvaranja preduzeća, ali zato produženje ruske agresije znači i dublji ekonomski sunovrat. 

Zato će Ukrajina svakako zabeležiti veliki pad BDP-a, koji će u prvom slučaju verovatno naličiti onome koji je iskusila Hrvatska 1990-ih, a drugi onom koji je iskusila Bosna i Hercegovina. Pitanje je koliko će godina biti potrebno ukrajinskoj privredi da se oporavi od ovakve situacije, naročito imajući u vidu da se ni do sada nije mogla pohvaliti dobrim ekonomskim rezultatima, sa veoma sporim ekonomskim rastom. 

Drugi mehanizam koji će uticati na smanjenje izvoza u Rusiju jeste zatvaranje kopnenih puteva – preko linija fronta teško da roba može putovati. A veliki deo srpskog izvoza u Rusiju čini rasuti teret, proizvodi koji se transportuju kamionima, i to baš preko teritorije Ukrajine. Ovi kamioni sada moraju da zaobilaze teritoriju preko koje su ranije išli da bi izbegli visoke rizike koje bi takvo putovanje sa sobom nosilo, što će dodatno zakomplikovati, otežati i poskupeti izvoz iz Srbije.

 

Kretanja u poljoprivredi – poskupljenje nafte i đubriva

Rast cene nafte nešto je što svakodnevno prate poljoprivrednici pred svaku setvu, imajući u vidu da su za nju potrebne velike količine goriva za poljoprivredne mašine. Ali neće poskupeti samo nafta, već i đubrivo. Naime, đubrivo je takođe veliki trošak a Rusija je nedavno kao odgovor na sankcije Zapada uvela zabranu izvoza poljoprivrednog đubriva.

Ovakvu meru je još ranije uvela Kina, tako da su se upravo dve zemlje koje su najveće izvoznice đubriva odlučile na takav korak. Ukupan globalni izvoz đubriva u 2020. iznosio je oko 55 milijardi USD. od čega je Rusija bila odgovorna za sedam milijardi, a Kina za 6,5 što znači da je ovim merama preko noći sa tržišta nestalo četvrtine ukupnog izvoza ovog veoma važnog proizvoda za poljoprivredu. Ovo će imati direktan uticaj na rast cena hrane, naročito žitarica.

Na ovo se nadovezuje i veoma neizvesna poljoprivredna sezona u Ukrajini. Tamošnja prolećna setva trebalo bi uskoro da krene (za oko mesec dana), ali ne može se sejati zemlja na kojoj se ratuje, a za tako nešto treba imati i spremno gorivo, đubrivo, poljoprivrednu mehanizaciju i radnike, što je sve sada nemoguće pronaći i organizovati, čak i kada bi ratna dejstva prestala preko noći. 

 

 

Ukrajina je veliki izvoznik žitarica, pšenice i kukuruza, kao i suncokretovog ulja. Najveći deo ovih žitarica izvozi se u Aziju, Bliski istok i Afriku, a najveći kupci su Egipat, Indonezija, Bangladeš, Turska, Jemen i Filipini. Ukrajina sama izvozi 17% ukupnog svetskog izvoza pšenice, i 12% svetskog izvoza kukuruza. Stanje u oblasti suncokretovog ulja još je gore, jer Ukrajina sama čini 40% vrednosti izvoza biljnih ulja.

Kao i sa našim izvozom, logistika dodatno kvari već lošu sliku: najveći deo ukrajinskog izvoza ide preko luka u Crnom moru, prvenstveno Odese, ali i preko Hersona i Mariupolja. Moguća šteta naneta lučkim kapacitetima u ovim gradovima usled ratnih dejstava onemogućiće izvoz iz Ukrajine čak i nakon prestanka rata. Za njihovu opravku biće potrebno i novca i vremena. Odesa je za sada pošteđena ratnih dejstava, što nije bio slučaj sa druga dva grada, pa se još ne zna šta će biti sa tamošnjim lukama. 

Neke zemlje su usled ovih događaja uvele privremene zabrane izvoza žitarica. To je u našem regionu prvo uradila Mađarska, zarad sprečavanja rasta cena hrane, a potom i Moldavija. Sa sličnim merama krenula je i Bugarska, koja je počela da povećava domaće robne rezerve a do tada zabranila izvoz pšenice. Argentina i Turska krenule su sličnim putem. Predsednik Vučić je najavio da će Srbija od četvrtka zaustaviti izvoz ulja, pšenice, kukuruza i brašna. 

 

Kupovina zaliha nafte i gasa iz predostrožnosti – strah od rasta cena

Rast energenata se već oseća po benzinskim pumpama kod nas, što je posledica kretanja na međunarodnom tržištu. Nafta i gas su berzanski proizvodi, i veliki broj kupaca kupio je određenu količinu zaliha iz predostrožnosti jer se plaše nestašica ili predikcije da će cena energenata nastaviti da raste. 

Nedavna odluka američkog predsednika Bajdena da se zabrani uvoz nafte i naftnih derivata iz Rusije verovatno će dodatno pogurati cenu naviše: tokom 2020. samo 7% američkog uvoza nafte dolazilo je iz Rusije, ali to je ipak preko 550.000 barela nafte dnevno. Ovu naftu sada treba nabaviti na drugim tržištima, ali ovakva mera već je pogurala na gore cene nafte.

Pored cene goriva, pitanje je šta će biti i sa cenom gasa. Cena gasa najčešće se računa po “naftnoj formuli’’ što znači da cena gasa barem delimično prati i cenu nafte na berzi, pa postoji ozbiljna mogućnost da i gas poskupi.      

Srbija za sada gas nabavlja gotovo isključivo od Rusije, ali istekao nam je desetogodišnji aranžman po kojim smo imali zagarantovanu određenu količinu gasa po ceni od 360 USD po 1.000 metara kubnih. Ovaj ugovor istekao je još krajem prethodne godine, pa je sa ruskom stranom ispregovarano kratkotrajno produženje ovog ugovora do kraja grejne sezone, zbog visokog rasta cene energenata tokom zimske energetske krize u Evropi. 

Podrži Talas donacijom

Tek treba da se ispregovara novi aranžman, a gas tada može biti i znatno skuplji. To će naravno zavisiti i od političkih odnosa dveju zemalja: ako Srbija bude uvela sankcije Rusiji, gas će gotovo sigurno poskupeti. Bez sankcija možda i neće, ali pitanje je koliki manevarski prostor Vlada ima da ostane u sadašnjem limbu.

 

Šta će biti sa državnim zajmovima?

Ovogodišnji Zakon o budžetu predviđa i projektne zajmove u visini od 25,5 milijardi evra, prvenstveno za izgradnju infrastrukture. Među njima nalaze se i projektni zajmovi koji bi se uzeli od Vlade Ruske Federacije.

U pitanju su dva projekta, koji su ukupno uzevši vredni preko dve milijarde evra, a koji se tiču razvoja železnice: razvoj gradske železnice (1,3 milijarde evra) i druga faza razvoja železničke infrastrukture (750 miliona evra). Nažalost, nema više podataka o tome šta ovi projekti podrazumevaju, osim što je jasno da su beogradski dijametri sigurno povezani sa izgradnjom beogradskog metroa, imajući u vidu njegov iznos. 

Imajući u vidu da se očekuje velika recesija u Rusiji usled ekonomskih sankcija po njenu privredu (JP Morgan je nedavno procenio pad ruske ekonomije od 7% u ovoj godini), postavlja se pitanje da li će ruski partneri moći da izdvoje ovaj novac za ove infrastrukturne programe u Srbiji, ili će pre toga morati da novac potroše  “kod kuće“ imajući u vidu visoki deficit koji će biti zabeležen ako bude došlo do tako duboke recesije, ne računajući same visoke troškove rata. 

 

AirSerbia će moći malo lakše da diše

Sankcije koje su evropske zemlje uvele ruskim aviokompanijama, i kontrasankcije koje je Rusija onda uvela kompanijama iz tih zemalja, od Srbije su nenameravano napravile jedinu zemlju čija aviokompanija može nesmetano da obavlja saobraćaj između evropskih destinacija i Rusije. Naravno, pošto AirSerbia nema slotove za letove ka drugim gradovima, ovaj saobraćaj se odvija preko Beograda. Za sada su letovi između Moskve i Beograda puni, a karte su jako skupe jer drugih alternativa baš i nema. Ovo će učiniti da AirSerbia ove godine barem malo lakše finansijski diše, nakon dve pandemijske godine kada je preživeo samo zahvaljujući državnim subvencijama. Ali to je svakako mala uteha imajući u vidu sve ostalo.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *