Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: UnSplash

Već nedelju dana bukti rat u Ukrajini. Situacija na terenu i svetskoj političkoj sceni se toliko brzo menja da već ono što je napisano danas pitanje da li će biti relevantno sutra. Trenutno svedočimo najvećim geopolitičkim promenama od pada Berlinskog zida. 

Iako sam u prethodnom tekstu izneo teze da Zapad verovatno neće uvoditi najoštrije sankcije Rusiji, a pogotovo ne Evropska Unija koja ima daleko veću robnu razmenu sa Rusijom, situacija se u međuvremenu drastično promenila. Promenila se i pozicija Srbije koja je prvo oklevala šta da uradi, a onda je stala u odbranu teritorijalnog integriteta Ukrajine da bi potom glasala za rezoluciju UN kojom se osuđuje ruska agresija. Ipak, Srbija i dalje pokušava da očuva svoje odnose sa Rusijom tako što joj makar za sada neće uvoditi sankcije iako više ne bih isključio ni tu mogućnost. 

 

 

Na svetskoj sceni danas gledamo kako se formira antiputinovska i antiruska koalicija koja ima za cilj da Rusiju kompletno izoluje iz međunarodne zajednice, a da Ukrajinu vojno osnaži kako bi mogla da odoli ruskim napadima. Iako je i sama Evropa na početku pažljivo merila i posmatrala dešavanja u Ukrajini, vrlo brzo je došlo do zaoštravanja evropskog stava i pravljenja najradikalnijeg otklona od Rusije još od raspada Sovjetskog Saveza. 

Kako bi EU pokazala Ukrajini da stoji uz nju i da Ukrajina pripada evropskom sistemu vrednosti i ideja, sve je više počela da se čuje inicijativa da EU da Ukrajini jasnu perspektivu za članstvo u zajednici. Predsednik Ukrajine je u svom obraćanju zatražio da Ukrajina što pre dobije pregovaračku poziciju kako bi mogla da postane ravnopravna članica Unije. Ipak, da bi Ukrajina ili bilo koja druga zemlja dobila status kandidata, takvu odluku bi morale da potvrde sve države članice EU. Imajući u vidu skeptičnost zemalja članica prema prijemu novih država, kao i odsustvo podrške građana EU povodom ovog pitanja, nije realno očekivati da se preko noći desi da Ukrajina dobije status kandidata. 

Ukrajina je pre nekoliko dana potpisala aplikaciju kojom traži prijem u EU što je Evropski parlament prihvatio, ali je u stvarnosti to više simbolička poruka. Svaku odluku koja se tiče proširenja moraju jednoglasno da usvoje sve zemlje članice. 

Ukrajini u ovom trenutku jeste potrebna pomoć, vojna i humanitarna, kao i javni stav evropskih zvaničnika da je Ukrajini mesto u Evropskoj Uniji. Na taj način se ohrabruju građani Ukrajine u ovom teškom trenutku, ali se na taj način šalje i jasna poruka Kremlju da će EU raditi na približavanju Ukrajine svom bloku. U Ukrajini su se godinama unazad vodili razgovori o evropskoj perspektivi, dok su njene veze sa EU očvršćene 2014. godine kada je Ukrajina potpisala ekonomski i politički sporazum sa unijom. 

Čak i kad bi Ukrajina dobila status kandidata nakon što bi države članice jednoglasno usvojile takvu odluku, ona bi morala da otvori i zatvori svih 35 pregovaračkih poglavlja. Iz iskustva naše zemlje vrlo dobro znamo koliko je to težak i dugotrajan proces. Srbija je status kandidata dobila 2012. godine što znači da je već deset godina u procesu pristupanja bez izgleda da se taj proces okonča u bližoj budućnosti. Postavlja se pitanje koliko godina bi onda trebalo zemlji koja je danas u ratu, da se prvo rat završi, a onda da krene u dugotrajan put usklađivanja sa standardima EU. Severna Makedonija i Albanija iako imaju status kandidata već dugo godina unazad, nijedna nije počela pregovore o pristupanju. 

S obzirom na aktuelnu političku situaciju u Evropi uopšte nije nemoguće da se desi da Ukrajina dobije status kandidata daleko brže nego što su neke druge države dobijale, ali bi se to verovatno završilo samo na tome kao vid jasne političke poruke Kijevu i Moskvi. Dobijanje statusa kandidata ne znači automatski i započinjanje pregovora o pristupanju. Odluka da se otpočnu pregovori sa nekom zemljom kandidatom može da se prolongira koliko god je potrebno dok se sve zemlje članice ne usaglase. 

Ukoliko bi Ukrajina preko reda pokušala da postane članica EU, a u redu stoje države Zapadnog Balkana koje su već dugo na evropskom putu, to bi onda bila strateška odluka EU da Ukrajinu približi sebi. Međutim, to bi dovelo u pitanje ceo proces pristupanja i pregovore u kojima se nalaze države Zapadnog Balkana od kojih neke godinama stoje u mestu. Takav pristup EU bi mogao dugoročno da ugrozi kredibilitet Unije u ovom delu Evrope. U Ukrajini je po istraživanju sprovedenom početkom februara od strane Yalta European Strategy čak 75% građana podržava ulazak u EU dok je 64% za članstvo u NATO. Istovremeno, Ukrajinci su svesni da to ne može da se desi sad već u nekom trenutku u budućnosti. 

 

 

Pošto je malo verovatno da Ukrajina u skorijem vremenu postane članica EU, ono što možda jeste izglednije da EU donese stratešku odluku kojom bi se ceo region Zapadnog Balkana priključio EU u najbržem mogućem roku. Ovo bi bila geostrateška odluka EU na isti način kao što je bila i onda kada su u zajednicu primljene Rumunija i Bugarska. Tome bi naravno morala da prethodi politika usklađivanja sa spoljnom i  bezbednosnom politikom EU. Iako Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali se sve više približava tome, otklon od Rusije bi mogao da se nadomesti najčvršćim savezom sa Zapadom u ovom trenutku. 

Ovakav rasplet okolnosti bio bi ne samo strateška odluka Zapada da definitivno inkorporira ovaj region, već bi bila i strateška odluka Srbije i drugih država u regionu. Srbija svakako ne bi uvodila sankcije Rusiji, a da ne dobije neku nagradu ili padobran spašavanja od strane Zapada. Članstvo u EU bi mogao da bude taj padobran. 

Ono što je najvažnije jeste da srpske vlasti prepoznaju ovaj trenutak kao ključan koji će odrediti pravac kretanja naše zemlje u godinama, ako ne i decenijama koje dolaze. Ovde postoji razvijen sentiment prema Rusiji, ali Srbija mora da gleda svoje interese u ovom slučaju. Taj interes jeste da Srbija pripada zapadnom sistemu vrednosti u svakom smislu. Da ne govorimo o geografskom, kulturnom, i ekonomskom aspektu koji je na strani Zapadnog sveta. 

Podrži Talas donacijom

Nije EU najidealnija tvorevina, ali jeste bolja od svega drugog što danas postoji. Već duže vreme sam vrlo kritički nastrojen prema evropskim integracijama i u šta su se one pretvorile, ali sad je trenutak za donošenje velikih odluka. 

Pred Srbijom su danas dva izbora – izbor da pripada civilizovanom svetu gde će Srbija biti najsnažniji branilac međunarodnog prava ili izbor da se svrsta uz izolovanu zemlju u kojoj više niko ne vidi partnera.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *