Anđela Davić

Izvršna urednica

Vreme čitanja: 8 minuta

Foto: Canva

Mesec dana pre izbora dobro je podsetiti se da je u Srbiji izborna krađa stalna praksa. Ovo između ostalog pokazuje i atmosfera na nedavno održanom referendumu od 16. januara. Po završetku glasanja predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović konstatovao je ispred Republičke izborne komisije da je  nemoguće da opcija “Ne“ pobedi u najvećim gradovima u Srbiji, sa najvećim brojem stanovnika, a da izgubi u celini, kao i da je predsednik Vučić u nedelju izmislio rezultate u panici jer je video da gubi.

 

 

Da bi se izborne krađe uočile ili makar svele na minimum, a samim tim i izjednačile šanse u političkoj borbi izuzetno je važno uključiti opozicione kontrolore i nezavisne posmatrače na onim mestima na kojima ih ranije nije bilo. 

Opozicija podseća da su kontrolori “superheroji demokratije”. Političke stranke pribegavaju i kreativnim aktivnostima kako bi privukle građane, pre svega mlade ljude, da se angažuju u ovim aktivnostima. 

 

Razgovarali smo sa predstavnicima političkih stranaka, organizacijom CRTA kao i sa angažovanim mladim studentima o tome sa kojim se izazovima suočavaju opozicione političke partije na ovom polju, kako posebno mladi gledaju na ove procese, odnosno koje su relevantne pouke januarskog referenduma po pitanju značaja kontrolora mesec dana pre izbora. 

 

Ne davimo Beograd – postoji prostor za sumnju o izbornim manipulacijama

Rezultati izbornog referenduma izazvali su negodovanje mnogih. Među najaktivnijima svakako su bili srpski pokret “Dveri”, “Zavetnici” koji su protestovali ispred RIK-a, kao i samostalni narodni poslanik Vladan Glišić, koji je podneo prigovore na izborne rezultate. Ove aktivnosti dovele su do ponavljanja izbora u šest gradova, odnosno do ponovnog glasanja 7.750 građana.

Kao što se često ponavljalo, opoziciono “Ne” pobedilo je u najvećim gradovima, a izgubilo u celini. Koordinator tima za kontrolu izbora pokreta Ne davimo Beograd, Stefan Tasić navodi da u celini postoji prostor za sumnju da je režim izbornim manipulacijama uticao na rezultate referenduma u celosti, ali da faktori mogu biti i manjak informisanosti, zainteresovanosti glasača, kao i heterogenost onih koji su glasali protiv.

Ono što je, međutim, sasvim jasno jeste da pobeda opcije “Ne” u gotovo svim većim gradovima služi kao indikator promene raspoloženja birača, a posebno u Beogradu gde je režim izgubio u većini gradskih opština kao i na nivou grada, navodi Tasić za Talas.

Član izvršnog odbora srpskog pokreta Dveri, Aleksandar Novaković objašnjava da postoji velika razlika u izlaznosti i načinu glasanja kada se porede mala i velika mesta, a da je problem mnogo veći od brojnosti ljudi koji tu žive.

“Kontrola političkih organizacija koje su organizovale kontrolore u svim većim mestima u većini slučaja dala je rezultate. Problem u manjim mestima nije toliko nedostatak ljudi koliko je strah od revanšizma, gubitka posla i maltretiranja. Referendum jeste bio način da se dokaže ljudima koliko je kontrola bitna“, kaže Novaković za Talas.

Sličnog stava je i predsednik izvršnog odbora Pokreta slobodnih građana, Aleksandar Radovanović.

“Izlaznost u ruralnijim delovima Srbije je bila nešto veća, što budi sumnju da su kao i u prethodnom primeru sa Novim Pazarom u nekim mestima dodavali određen broj glasova, ali bez prisutnih kontrolora, sumnja može ostati samo to – sumnja“, navodi on.

 

Referendum budi zabrinutost pred izbore

Iako je bilo izbornih nepravilnosti, one nisu presudno uticale na sam referendum. Jovana Đurbabić iz organizacije CRTA, navodi da su teže povrede izbornih prava prisutne na četiri odsto glasačkih mesta. Ozbiljnost i učestalost takvih neregularnosti  i u prethodnim izbornim procesima, kao i činjenica da posle njih nisu usledile reakcije nadležnih institucija, ilustracija su lošeg stanja izbornih uslova u Srbiji i razlog za zabrinutost pred predstojeće izbore.

Na dan referenduma svedočili smo nepripremljenosti, pre svega glasačkih odbora i lokalnih potkomisija, da organizuju i sprovedu glasanje u kratkim rokovima i u uslovima pandemije. Zbog nekompletnih sastava glasačkih odbora, što je tokom dana glasanja zabeleženo na čak 30 odsto glasačkih mesta, nije mogla da se organizuje pravilima definisana podela posla na glasačkom mestu. Osim toga, zabeleženo je u značajnom broju prisustvo neovlašćenih lica na glasačkim mestima, a bilo je i slučajeva zastrašivanja i pritisaka na posmatrače“, navodi Đurbabić za Talas.

Na jednom od glasačkih mesta gde su uočene ozbiljne nepravilnosti, posmatračka misija Crte registrovala je i tzv. punjenje glasačke kutije, odnosno istovremeno ubacivanje više desetina glasačkih listića u kutiju, čime je prekršeno pravilo “jedan čovek, jedan glas”, dodaje ona.

 

Odgovornost za tehnički deo procesa

Kada govorimo o kontroli regularnosti izbornog procesa u Srbiji, postoji niz problema. Neophodno je da se na biračkom mestu nalazi neko ko će voditi računa o lepljenju propagandnog materijala u blizini mesta održavanja izbora, neko ko će voditi računa o “bugarskom vozu“, “crnim džipovima“, i raznim drugim vidovima zloupotreba u širem smislu. 

Najveće manjkavosti sistema generalno su što ne postoji niko na biračkom mestu ko je odgovoran za tehnički deo procesa, što onda narušava poverenje u same izbore. Naš predlog je odavno bio da se po ugledu na neke zapadne države, svakom biračkom odboru dodeli jedan opštinski ili sudski službenik koji bi bio zadužen za popunjavanje zapisnika, dokumenta koji je jedini merodavan za ono što se tog dana na biračkom mestu dogodilo“, navodi Radovanović iz PSG-a.

 

Bez kontrolora sve je kompromitovano 

Čuvena dosetka “nije važno ko glasa, već ko broji glasove“ jasno pokazuje da je kontrola izbora najvažniji oblik zaštite izbornog prava svih građana, kao i sredstvo koje uopšte omogućava fer i poštene izbore – naročito u uslovima neregularnosti i slabe demokratske tradicije.

 

 

Tamo gde nema kontrolora opozicije glasovi svih građana su kompromitovani. To smo najslikovitije videli na izborima 2017. godine, kada su pred kamerama na uvidu biračkog mesta iz Novog Pazara izvađeni listići iz koverte Aleksandra Vučića, koji nikada nisu bili presavijeni, a samim tim ni ubačeni u kutiju. Neko je na kraju dana te glasove zaokružio za režim i samo spakovao u kovertu, jer nije bilo nikoga iz opozicije da o tome posvedoči. Ono što uvek kažemo na obukama, kontrolori opozicije ne idu na biračka mesta da bi izvršili neki partijski zadatak, već da bi zaštitili glasove svih građana, navodi Novaković za Talas.

Student doktorskih studija politikologije na Fakultetu političkih nauka, Viktor Stamenković, navodi da pravi značaj kontrolora oslikava prethodno održani ustavni referendum u januaru.

“U Sjenici, na jednom biračkom mestu od 771 birača upisanih u birački spisak, izašlo i glasalo svih 771, što znači da je izlaznost bila 100%. Ovi rezultati su matematički, fizički i logički nemogući, a oni su se po pravilu dešavali na mestima na kojima opozicija nije imala svoje kontrolore. Zbog toga je važno da opozicije pokrije sva biračka mesta za sledeće izbore, jer smo na referendumu (a i tokom ranijih izbora) mogli da se uverimo šta će se dešavati ako u tome ne uspe“, navodi on.

Tasić iz NDMBGD dodaje da je neophodno uspostaviti kvalitetan mehanizam kontrolore izbora  kako bismo sprečili da nevidljiva režimska ruka prekraja izbornu volju građana pomoću “glasova preminulih”, onih koji su ostali kući ili se zapravo u tom trenutku uopšte ne nalaze u zemlji.

Radovanović PSG primećuje da je odziv građana za pozicije kontrolora veći nego ranije, a jedan od razloga se svakako može naći i u besu građana, i želji za normalizacijom života. PSG posebnu pažnju obraća na obučavanje o prepoznavanju razlike između važećeg i nevažećeg glasa, takođe i poziva sve one koje se smatraju ucenjenim od strane vlasti da glasanju za njih, da precrtaju taj broj i onda glasaju za opoziciju.

Tasić ukazuje da se na obukama  oseća spremnost i jedna posebna doza entuzijazma, energije i hrabrosti da se 3. aprila odbrani svaki glas i doprinese pobedi opozicije, kao i  da nema posebnih prepreka za građane koji se prijavljuju da budu kontrolori.

 

Buđenje mladih kontrolora 

Kakav je udeo mladih u izbornom procesu i koliko su danas uopšte zainteresovani za ovakav vid političkog aktivizma? Koliko dobro se snalaze u ovim aktivnostima i koliki značaj im pridaju? 

To u kakvoj ćemo državi živeti zavisi od svih nas bez obzira na starosne granice. Ipak, mladi kao kategorija koja čini budućnost svakog društva, bez sumnje imaju posebnu dozu odgovornosti u političkim procesima. “Mislim da je u poslednje vreme došlo do pomaka kada je u pitanju buđenje mladih i razbijanje njihove apatičnosti i apolitičnosti, što se vidi i prema prijavama za kontrolore koje pokazuju solidan trend rasta u odnosu na neke prethodne izborne cikluse“, navodi Tasić za Talas.

Novaković navodi da u pokretu Dveri mladi čine 30% ukupnog broja kontrolora, kao i da lako savladavaju procedure i lakše podnose obim i zahtevnost procesa kontrole.

“Veoma je značajno učešće mladih, koje je na žalost i dalje na nižem nivou nego kod srednje i starije generacije. Mladi mnogo više razmišljaju o napuštanju Srbije, nego o tome da je na njima da pokušaju da je promene i učine dobrim mestom za život. Na nama je da tu perspektivu promenimo“, dodaje Radovanović. 

 

Kontrola važnija u nedemokratskim sistemima – stav studenta

Statistički podaci istraživanja, koje je za Talas obrazložila Jovana Đurbabić iz organizacije CRTA, pokazuju, sa druge strane, da su mladi najmanje zainteresovani za ovakve procese. Politika je na lošem glasu, asocira na demagogiju, a mladi se ne vezuju za demagoge. Prisutan je pak trend povećanja interesovanja mladih koji žele da se uključe u proces posmatranja izbora.

Miša de Vries, student na Fakultetu političkih nauka i prošlogodišnji posmatrač izbora u okviru organizacije CRTA, smatra da kontrola izbornog procesa ima veći značaj u nedemokratskim sistemima, nego u demokratskim.

“U zdravom, demokratskom sistemu, na izborima građani imaju priliku da iskažu svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo aktuelnom vlašću. Izborna kontrola bi trebalo da bude vid garancije da će biti poštovana izborna volja građana, a samim tim i njihova prava i slobode. U nedemokratskim režimima, kontrola izbora dobija još veći značaj, a istovremeno postaje, uslovno rečeno, vid otpora nedemokratskom režimu“, navodi on. 

Takođe dodaje da je jako važno zainteresovati mlade za politiku imajući u vidu da se odluke koje nacionalni političari sprovode odnose na njihovu neposrednu okolinu, u smislu mogućnosti zaposlenja.

Zainteresovanost za politiku dovodi do boljeg razumevanja političkog procesa, što je otežavajuća okolnost za političku elitu koja nastoji da manipuliše i kontroliše društvo.

Podrži Talas donacijom

 

Student doktorskih studija politikologije, Viktor Stamenković, ukazuje da je učešće mladih od ogromnog značaja. 

“Pođite samo od činjenice da veliki broj ljudi ni ne zna kako izgleda važeći glasački listić i da je svaki listić na kome se jasno vidi za koga ste glasali u stvari važeći, bez obzira na to da li ste precrtali ostale kandidate ili ste nešto dopisali. Da ne pričam o drugim stvarima. Tu leži potencijal mladih i obrazovanih ljudi. Da šire političku kulturu, jer je većina nas, za razliku od naših roditelja, imala priliku da je stekne“, dodaje Stamenković za Talas. 

 

Razlika između posmatrača i kontrolora i neprecizna upotreba pojmova

Jovana Đurbabić navodi da se pojam kontrolora često neprecizno koristi i to ume da stvori zabunu. U suštini “kontrolori” ne postoje – postoje posmatrači izbora (kao u misiji Crte) i postoje članovi i zamenici članova biračkih odbora koje (mogu da) delegiraju stranke koje učestvuju na izborima. Posmatrači, navodi ona, ne mogu da intervenišu na biračkom mestu kada uoče neku nepravilnost; oni je samo zabeleže i prijave štabu posmatračke misije. Članovi biračkih odbora, pak, imaju obavezu da spreče kršenja zakonskih procedura i da podnose prigovore na uočene nepravilnosti.

Ono što je zajedničko jeste da i posmatrači i članovi biračkih odbora treba da budu dobro obučeni. Izuzetno je važno da posmatrači budu na biračkim mestima tokom celog dana jer jedino na taj način možemo da govorimo o tome da li se proces glasanja odvijao kako treba – da li su poštovane procedure i zakon. Nama je na prvom mestu ocena kvaliteta procesa jer, ukoliko je proces glasanja obeležen nepravilnostima i kršenjem procedura, to može da ima uticaj i na rezultate. 

 

Slobodni izbori u kontekstu inertnih nadležnih institucija

Slobodni i fer izbori su jedan od ključnih stubova demokratskog društva. To podrazumeva da građani mogu slobodno i na temelju dobre informisanosti da donose odluku o tome ko će ih predstavljati.

“Izborni proces u Srbiji opterećuje medijska neravnopravnosti učesnika izbora, rasprostranjene prakse funkcionerske kampanje, odnosno zloupotrebe javne funkcije, zloupotrebe javnih resursa i pritisaka na birače. Na rešavanju ovih problema treba insistirati. Mere koje su proizašli iz međustranačkih dijaloga, nažalost, ne utiču na dublji način na ove ključne probleme u vezi s izbornim uslovima“ navodi Đurbabić za Talas.

Takođe, razlozi za loše izborne uslove nisu u tolikoj meri u zakonima, koliko u načinu na koji se zakoni (ne) primenjuju, odnosno u (ne)radu institucija koje su dužne da štite integritet izbora i javni interes. Inertnosti nadležnih institucija (Agencije za sprečavanje korupcije, Regulatornog tela za elektronske medije, tužilaštva) da kontrolišu sprovođenje zakona ali i da reaguju u slučajevima kada se zakon krši svedočili smo u prethodnim izbornim procesima, dodaje ona.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *