Foto: Canva
Počeo je rat. Putin je napao Ukrajinu. To je jedina vest koju ćete danas pročitati. Ovim se potvrdila tačnost pisanja medija i upozorenja zapadnih obaveštajnih službi i zvaničnika da Rusija planira invaziju Ukrajine. Uoči jutrošnjeg napada na Ukrajinu, predsednik Putin je priznao nezavisnost ranije otcepljenih ukrajinskih teritorija Lugansk i Donjeck. Nakon toga je doneta odluka da se pošalje ruska vojska kako bi osigurala mir na otcepljenim teritorijama. Šta će ova kriza značiti za Evropu, a šta za Srbiju? Kakva je pozicija Srbije i da li će Vučić moći da osigura neutralnost ili će ipak morati da zauzme jednu od strana u sukobu?
Kada je Putin pre nekoliko dana priznao nezavisnost Luganska i Donjecka, očekivalo se da će to biti ruska strategija da opovrgnu pisanje zapadnih medija o mogućoj invaziji na celu teritoriju Ukraijine. Ipak, utisak je da su zapadni lideri snažno verovali da je invazija sigurna na osnovu svih obaveštajnih podataka koje su dobijali sa terena. Evakuacija diplomatskog osoblja iz Kijeva i upozorenja građanima stranih država da napuste Ukrajinu govorilo je u prilog tezi da je Zapad spreman na najgori scenario – rat.
U početku je želja Moskve bila da dobije garancije od Ukrajine da će garantovati svoju neutralnost, kao i da će se NATO povući iz Istočne Evrope. Pošto Ukrajina nije davala garancije da neće postati članica NATO-a, prvo je došlo do otcepljenja njene dve teritorije a zatim i do njihovog priznanja od strane Moskve.
Na taj način je Putin osigurao mogućnost da Ukrajina ne postane članica NATO-a u budućnosti pošto NATO ne prima zemlje koje imaju nerešana bilateralna pitanja, a to je u ovom slučaju odnos Ukrajine sa Luganskom i Donjeckom. Današnjom invazijom na Ukrajinu, Putin sprovodi svoju strategiju otklona Ukrajine od Zapada, njenog rasparčavanja i postizanja ultimativnog cilja – ukidanja percepcije da je Rusija gubitnik Hladnog rata.
Evropski i američki zvaničnici su već jutros najavili oštre sankcije Rusiji, a ranije je bilo rečeno da se Zapad i NATO neće uključivati u sukob sa Rusijom niti će slati svoje trupe. Ova kriza je upravo pokazala slabe tačke odnosa Ukrajine i Zapada.
U najboljem scenariju ono što Zapad može da uradi jeste uvođenje ekonomskih sankcija, ali će i tu biti razlika u sankcijama koje će uvesti Amerika u odnosu na evropske. Razlog za to leži u činjenici da Evropska unija i Rusija imaju višestruko veću robnu razmenu sa Rusijom nego što je to u slučaju Amerike. Zbog toga nije realno očekivati da će evropske sankcije biti rigidne.
Kriza u Ukrajini neće zaobići ni Srbiju, jer se od Beograda očekuje da se jasno izjasni povodom ruske invazije. Predsednik Vučić je već rekao da se na Srbiju vrše ogromni pritisci da uvede sankcije Rusiji što bi moglo da naruši odnose Moskve i Beograda ali i da dovede u pitanje rusku isporuku gasa Srbiji.
U ovom trenutku nije poznato na koji način će se Srbija odrediti prema invaziji Rusije na Ukrajinu, ali će predsednik Vučić sigurno pokušati da odloži donošenje bilo kakve odluke. Srbija je gradila svoju spoljnopolitičku poziciju neutralnosti, ali je manevarski prostor za to sve manji.
U istoriji postoje trenuci kada svrstavanje na jednu ili drugu stranu može odrediti kretanja jedne zemlje na duži ili srednji rok. Iako nije članica NATO-a, Srbija je gotovo sa svih strana okružena NATO-om dok ima vrlo blisku saradnju sa Alijansom. Srpska pozicija je složenija dodatno zbog pitanja Kosova, jer ako je stav Srbije da mora da se poštuje teritorijalni integritet i suverenitet svake države onda takav stav mora da se primeni i na Ukrajinu. Sa druge strane, ruski zvaničnici su pitanje Kosova koristili i kao svoj izgovor da i Rusija ima pravo da radi isto ono što je ranije radio Zapad. Rusija ne podržava Srbiju po pitanju Kosova zato što voli Srbiju, već zato što su to ruski interesi da bi opravdavali okupiranje teritorija drugih država.
Ukoliko bi se Srbija pridružila sankcijama koje Zapad uvodi Rusiji to bi moglo dodatno da ugrozi odnose sa Moskvom koji već godinama stoje na klimavim nogama. Iako je Rusija u Srbiji predstavljena kao njen najveći prijatelj, u Rusiji se godinama o Vučiću govori kao o pro-zapadnom čoveku kome Putin ne veruje.
Zbog politike sedenja na dve stolice u krizama kao što je ova, vi gubite kredibilitet i kod jedne i druge strane gde vam niko ne veruje i niste pouzdani partner. Najveći strah vlasti u Beogradu od uvođenja sankcija Rusiji jeste kako bi se to odrazilo na energetsku stabilnost zemlje imajući u vidu da je Srbija u potpunosti zavisna od ruskog gasa. Drugi strah vlasti jeste kako bi se takva odluka odrazila na raspoloženje pro-ruskog dela biračkog tela mesec dana uoči izbora. Zbog ovih strahova predsednik Vučić će pokušati što je moguće više da odloži donošenje bilo kakve odluke.
Ovde nije kraj. Sledeće nedelje u Beograd treba da dođe glavni ruski obaveštajac i najbliži Putinov saradnik, Nikolaj Patrušev, a tema sastanka bi trebalo da bude informacija da osobe sa Zapadnog Balkana odlaze u Ukrajinu da ratuju. Taj sastanak je zakazan pre najnovijih ratnih dešavanja, i moguće je da do njega neće doći zbog novonastalih okolnosti.
Ipak, ukoliko Patrušev dođe u Beograd, možda od Vučića bude traženo da prizna otcepljene teritorije Lugansk i Donjeck. Vučić je svestan da takvu odluku ne može da donese jer bi to imalo ozbiljne posledice po Srbiju odnosno njeno partnerstvo sa Zapadom. Dodatno, to bi ugrozilo i poziciju Srbije po pitanju Kosova i stava o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta.