Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Canva

Tekst je deo serijala Kriptovalute koji objavljujemo u saradnji sa ECD kripto menjačnicom.

 

Kada govorimo o kriptovalutama, često se javljaju i skeptični komentari. Razumna doza skepticizma uvek je poželjna, ali definitivno postoji i mnogo zabluda vezanih za kriptovalute, a ove zablude mogu odvratiti ljude od istraživanja jednog uzbudljivog i inovativnog prostora. Pored skeptika, zabludama su podložni i entuzijasti – često precenjujući potencijal kriptovaluta na kratak rok.

U ovom tekstu osvrćemo se na pet čestih zabluda koje se mogu čuti u raspravama.

 

Zabluda 1: Kriptovalute se koriste za pranje novca i nelegalne aktivnosti

Jedan od glavnih argumenata skeptika je da se kriptovalute, zbog anonimnosti učesnika transakcija i mogućnosti trgovine bez posrednika koriste za pranje novca. Ovu teoriju obaraju podaci, ali na to ćemo se vratiti kasnije.

Prvo bi trebalo objasniti osnovni mehanizam pranja novca, jer ponekad nije jasno da li ga i sami kritičari razumeju. Pranje novca znači pretvaranje novca stečenog nelegalnim aktivnostima u legalan novac koji je teško povezati sa načinom na koji je stečen. Tako se stvara maska i nelegalno stečeni novac spolja deluje kao da je stečen legalnim aktivnostima. 

 

 

Ovaj proces ima tri osnovna koraka: stavljanje “prljavog” novca u legalne finansijske institucije, zatim korišćenje računovodstvenih trikova i većeg broja transakcija kako bi se zamaskirao izvor novca, i na kraju integracija tog novca, kada stigne na bankarski račun koji na prvi pogled ne deluje ni malo sumnjivo niti ima diskutabilnu istoriju transakcija i odakle ga ovlašćeno lice može podići ili slati dalje bez mnogo objašnjavanja.

S obzirom da u kriptovalutama  ima više anonimnosti korisnika nego u standardnim finansijskim transakcijama, a da je istovremeno kriptovalute vrlo jednostavno pretvoriti u keš (i obrnuto), na prvi pogled se teza o korišćenju za pranje novca čini smislenom.

Za potrebe rasprave, recimo da je ova teza tačna i da se kriptovalute zaista masovno koriste za pranje novca. Da li ih to čini različitim od bilo koje zvanične svetske valute koju inače koriste kriminalci? Da li se blokčein zbog toga razlikuje od bankarskog sistema, koji se takođe koristi za pranje novca i koji takođe koriste kriminalci? Odgovor se sam nameće – tehnologija je sredstvo, i postoje oni koji je koriste za legitimne svrhe, ali i oni koji tehnologiju koriste za nelegitimne svrhe.

Ali ne moramo toliko brinuti. Kriptovalute se za pranje novca i nelegalne svrhe koriste mnogo manje nego što se misli. Prema izveštaju Chainalysis-a, svega 0,34% transakcija vezanih za kriptovalute u 2020. godini se povezuje sa nelegalnim aktivnostima. A ovo je pad u odnosu na 2019. kada je udeo bio 2.1%. Pri tom, ovo su ukupne nelegalne aktivnosti, a na pranje novca odlazi tek jedan deo.

Kada smo već kod pranja novca, hajde da prozborimo koju i o standardnom, “legitimnom” bankarskom sistemu i tzv. pravilima za sprečavanje pranja novca (AML pravilima – Anti-Money Laundering). Pored sve povike države na kriptovalute, nadzora silnih institucija nad globalnim bankarskim sistemom, silnih pravila i formulara koje svaki klijent popunjava, a banke zatim obrađuju i čuvaju uz velike troškove – države otkriju manje od 1% pokušaja pranja novca. Odnosno, kriminalci koriste bankarski sistem sa 99% uspeha, i zadržavaju 99% svog novca. A to nije čak ni jedini način na koji peru pare.

 

Zabluda 2: Kripto je piramidalna šema

U javnim diskusijama o kriptovalutama povremeno se čuje argument da je kripto piramidalna šema. U Srbiji, nije iznenađujuće što postoje komentari koji kriptovalute porede sa Jezdom i Dafinom. Koga su zmije ujedale i guštera se plaši.

Nije sporno da u svetu kriptovaluta postoje realne piramidalne šeme, ali i mnoge druge prevare. Čak i kada nema prevare, pohlepa, histerija i manjak iskustva špekulanata i investitora mogu kreirati finansijski poguban miks i voditi gubitku novca.

Ali velika većina projekata, naročito onih ozbiljnih, nema osnovne elemente piramidalne šeme. To jesu novi projekti, čija realna vrednost možda još nije poznata, i čiji potencijal nije uvek lako predvideti, ali svakako ne možemo reći da imaju odlike piramidalne šeme.

Piramidalne šeme odlikuje obećanje velike zarade uz minimalan rizik, konzistentan profit u kratkom roku, nedostatak transparentnosti u poslovanju, i slične sumnjive karakteristike.

Ozbiljni projekti u svetu kriptovaluta ne samo da ne obećavaju veliki profit, već su fokusirani na pravljenje proizvoda i rešenja baziranih na blokčeinu, a njihove javne komunikacije uopšte nisu zasnovane na bilo kakvim obećanjima profita. Čak i profit nije konzistentan u kratkom roku. Cene kriptovaluta rastu i padaju jako brzo, a mnoge kriptovalute, Bitkoin na prvom mestu, su profitabilne tek na širem vremenskom horizontu. Ako govorimo o transparentnosti, sama činjenica da govorimo o blokčeinu ukazuje da je transparentnost bilo kog ozbiljnog projekta baziranog na blokčeinu daleko veća i dostupnija nego ako govorimo o nekim drugim vrstama biznisa.

 

 

Piramidalne šeme postoje, i treba ih se paziti, kako na blokčejnu tako i van njega, ali to ne znači da zbog toga treba odbaciti celu jednu industriju, sa hiljadama interesantnih, potencijalno revolucionih projakata.

 

Zabluda 3: Kriptovalute su loše za životnu sredinu

Na ovu zabludu odlično je odgovorio Milan Ćirković u svom nedavnom tekstu.

Ukratko, uticaj kriptovaluta na životnu sredinu zavisi od toga koji se izvori energije koriste za rudarenje, i da li u određenoj valuti uopšte postoji rudarenje, tj. koji se mehanizam konsenzusa koristi.

Sve više rudarenja kriptovaluta se zasniva na čistijim izvorima energije, dok veliki broj kriptovaluta koristi konsenzus mehanizme koji imaju minimalne emisije CO2.

Ne zaboravimo ni to da svaka nova tehnologija podrazumeva korišćenje energije. Poenta nije sputavati inovaciju, već inovirati i u oblasti proizvodnje energije, kako bi proizvodnja energije bila jeftinija i čistija.

 

Zabluda 4: Kriptovalute će zameniti novac

Većina kriptovaluta ne pretenduje na to da zameni standardni novac. Naravno, scenario u kome neka kriptovaluta, poput Bitkoina, zaista uspeva da zameni novac nije isključen, ali za veliku većinu kriptovaluta zamena novca nije poenta niti zamisao.

Tačno je da u jednu ruku mogu biti posmatrane kao novac – one omogućuju transakcije na blokčejnu, ili razmenu vrednosti bez posrednika između dve ili više strana. Ali ovaj kriterijum nije dovoljan za tezu da će po definiciji zameniti novac.

Čak i ako se pokažu boljim sredstvom razmene od državnog novca, za očekivati je da će država hteti da zadrži svoj monopol nad novcem.

Novac se koristi vekovima, pa i milenijumima. Centralne banke u današnjem obliku postoje oko 100 godina. Najstarija kriptovaluta postoji 13 godina. Ostaje da se vidi kako će se kriptovalute razvijati, ali tvrditi da će državni novac u potpunosti biti zamenjen za sada zvuči ambiciozno.

Ipak, kriptovalute već sada značajno olakšavaju razmenu između ljudi, a njihov potencijal za dalju decentralizaciju finansijskog sistema, ili kreiranje sasvim novih finansijskih proizvoda, svakako je veliki.

 

Zabluda 5: Kriptovalute donose brzu zaradu

Svakako je moguće da su kriptovalute nekome donele brzu zaradu. Ali se verovatno radi o izuzecima. 

Cene kriptovaluta rastu rapidno kada rastu, ali i brzo padaju kada padaju. Između se dešavaju periodi stagnacije, koji mogu trajati i po više godina. Većina ljudi koji su zaradili veliki novac su u kriptovalute ili ušli jako rano (i ostali sve vreme) ili su ušli sa velikim količinama novca u startu. Postoje i oni koji su sa malim početnim kapitalom za relativno kratko vreme zaradili veliki novac, ali takvih ljudi svakako nije mnogo.

Od 300 miliona ljudi u svetu koji su bar jednom kupili kriptovalute, svakako nisu svih 300 miliona bogataši ili milioneri.

Štaviše, procene su da 95% aktivnih trgovaca gubi novac, i da čak i oni koji zarađuju, u proseku zarađuju manje u odnosu na prosek tržišta. Drugim rečima, bili bi profitabilniji da samo ulože novac i ne diraju ga duže vreme (ništa od ovoga, naravno, nije savet kako da postupate sa svojim novcem).

 

Podrži Talas donacijom

 

Jednostavno, bogatstvo i uspeh su vidljivi – ljudi se hvale pravim ili izmišljenim pričama o uspehu, slikaju svoje (ili iznajmljene) satove i automobile. A oni koji ne uspeju, često neće javno govoriti o tome. Tako se stvara iluzija bogatstva preko noći, koja vuče publiku da se i sama oproba.

Ipak, činjenica je da ako proširimo horizont na 5-10 godina, kriptovalute poput Bitkoina i Itirijuma jesu po profitabilnosti daleko nadmašile druge asete poput akcija, nekretnina i slično. Ali za većinu ljudi koji su profitirali, strpljenje je verovatno igralo ključnu ulogu.

 

Tekst je deo serijala Kriptovalute koji objavljujemo u saradnji sa ECD kripto menjačnicom.   

Ovaj tekst predstavlja osvrt na neke trendove i razmišljanja o budućnosti tržišta kriptovaluta i blokčein industrije uopšte. Ali ovaj tekst ne predstavlja bilo kakav finansijski savet, niti usmerenje kako da postupate sa ličnim finansijama i ulaganjima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *