Foto: UnSplash
Povodom rođendana Ajn Rend Talas ti poklanja njeno kultno delo “Veličanstveni izvor” preko Instagram akcije.
Dvadeseti vek je bio, između ostalog, vek velikih ideja. Ali u moru smišljenih i oprobanih, retke su one koje nisu završile masovnim ubistvima, gladovanjem, logorima, ili jednostavnim klizanjem svojih sledbenika u irelevantnost, apatiju ili cinizam.
Dvadeseti vek je takođe bio i vek nekih od najvećih dostignuća čovečanstva – vek neviđenog produženja životnog veka ljudi, vek letenja (i letenja na mesec), napretka u medicini, komunikacijama, vek u kome je počela globalna eliminacija siromaštva i gladi.
U veku u kome su se jasno birale strane, američka autorka ruskog porekla, rođena na njegovom početku, Ajn Rend, formulisala je, i kroz svoja književna dela promovisala, sopstvenu filozofiju. Filozofiju koja je nastala iz potrebe da se stvori antiteza moralnom i političkom posrnuću zapada, koji su u prvoj polovini dvadesetog veka preplavili zapadni svet, i od uzora drugima pretvorili ga u središte masovnih ubistava i razaranja.
Ova filozofija, skovana u vrlo komplikovanom periodu za čovečanstvo, postala je uticajna u Americi u drugoj polovini XX veka, a izuzetno je popularna i danas, između ostalog baš zato što insistira na vanvremenskim principima.
Imajući u vidu trendove i turbulentnost u svetu u poslednjih nekoliko godina, sa sigurnošću možemo reći da ideje Ajn Rend ponovo postaju redak oslonac za koji se čovečanstvo može uhvatiti, i preko potreban orijentir svetu za koji se čini da gubi smer.
View this post on Instagram
Kako je sve počelo
Ajn Rend rođena je u Sankt Petersburgu, u Rusiji, 2. februara 1905. godine. Početkom dvadesetog veka, i početkom kraja jedne epohe u Rusiji. Ispostaviće se i početkom kraja jedne epohe za ceo svet.
Rođena je u ruskoj gradskoj porodici više srednje klase, pod svojim pravim imenom – Alisa Zinovjevna Rozenbaum. Od ranih dana imala je pristup veoma kvalitetnom obrazovanju, i pre svoje desete godine je razvila interesovanja koja će oblikovati njen dalji život, a zatim kroz njena dela i ceo svet – dramaturgiju, književnost i filozofiju.
Svoje interesovanje za politiku takođe je razvila jako rano, pre svega kroz razgovore sa svojom najboljom drugaricom, Olgom Nabokovom, mlađom sestrom poznatog ruskog pisca (a od 1945. takođe američkog državljanina) Vladimira Nabokova.
Ajn Rend je imala 12 godina kada se dogodila Oktobarska revolucija. Nove boljševičke vlasti konfiskuju farmaceutski biznis njenog oca, a porodica se seli na Krim, u to vreme pod kontrolom anti-boljševičkih Belogardejaca. Sa 16 godina se vraća u Sankt Petersburg, gde upisuje fakultet, ali ovaj put u mnogo težoj finansijskoj situaciji, u kojoj porodica često gladuje.
Tokom studija i u okviru fakulteta, dublje proučava antičku filozofiju, istoriju i nastavlja sa svojim interesovanjem za književnost. Međutim, i akademska klima se menja paralelno sa političkom situacijom i Ajn Rend svedoči ovoj promeni. Na početku studija je, i pored promene vlasti jedva bilo nekoliko pro-boljševičkih glasova među studentima. Pri kraju studija, nezavisni glasovi bili su manjina. Ajn Rend je, zajedno sa više sebi sličnih studenata, bila primorana da napusti studije pre diplomiranja.
Kriza zapadnog sveta
Do preokreta dolazi 1925. godine kada Ajn Rend dobija vizu da poseti rođake u Americi. Kako će kasnije opisati, kada je ugledala panoramu Njujorka istog trenutka je shvatila da se više neće vraćati u Sovjetski Savez. Panorama Njujorka, kao simbol ljudskog dostignuća i potencijala čoveka oslobođenog represije i puštenog da stvara, kasnije će biti važan motiv njenih najpoznatijih knjiga “Veličanstveni izvor” (engl. “The Fountainhead”) i “Pobunjeni Atlas” (engl. “Atlas Shrugged”).
Ovo je period promena i za ceo svet. Ajn Rend je u svojim tinejdžerskim danima videla kako, nesavršen, ali relativno slobodan svet njenog detinjstva, za svega nekoliko godina biva iz korena promenjen i kako ga menjaju konfiskacije, politički progoni, ubistva, cenzura i represija koja se oseća u raznim aspektima svakodnevnog života. Ljudi u strahu, ljudi koji nestaju preko noći, ljudi koji dekretom odjednom ostaju bez skoro svega što su stekli.
U sledećih nekoliko godina Ajn Rend iz Amerike svedoči sličnim promenama i u svetu. Relativno slobodan i bezbrižan svet u Evropi biva zamenjen vlašću fašista u Italiji i nacional-socijalista u Nemačkoj. Scene su slične – ubistva, progoni, cenzura, strah i konfiskacija. Ideologije su različitog naziva, ali Ajn Rend locira njihovu zajedničku crtu – da je opravdano žrtvovati pojedinca zarad kolektiva, racionalnost i logiku zarad emocija, stvarnost zarad pompeznih obećanja.
I dok najrazvijenije i najslobodnije zemlje Evrope klize u tiraniju, prvo ideološki, a zatim i politički, Ajn Rend primećuje negativne trendove i u Americi, dolaskom na vlast Frenklina Delana Ruzvelta i njegovog Nju Dila – programa obnove SAD posle velike depresije.
Iako ga pojedini liberali danas hvale, i Frenklin Delano Ruzvelt i Nju Dil kao program forsirali su agendu koja je suštinski kolektivistička i u kontrastu sa tradicionalnim američkim individualizmom. Javni radovi, sve veća državna kontrola privrede, kao i kolektivistička retorika (žrtvovanje individualnog zarad kolektivnog cilja formulisanog od strane vlasti), nisu tu bili slučajno – istorijska je činjenica da je inspiracija za Nju Dil između ostalog došla iz italijanskog fašizma (bar jedan visoki Ruzveltov savetnik se divio Musoliniju i njegovoj agendi).
Kontranapad
Ajn Rend ovde postavlja ključno pitanje – kako smo došli dovde? Zašto se posle 200 godina odričemo prosvetiteljskih ideala – racionalizma, individualizma, slobode, ako znamo da je za tih 200 godina, baš zbog toga što smo te ideale pratili, došlo do nikada pre viđenog razvoja nauke, tehnologije, povećanja kvaliteta ljudskog života i sve veće slobode za sve veći broj ljudi? Kako je moguće da je kapitalizam toliko toga doneo čovečanstvu, a da ga se najkapitalističkija društva u svetu za svega nekoliko godina odreknu i utonu u ekstremnu suprotnost – kolektivizam, podržavljenje imovine, koncentraciju moći u rukama lidera i utopističku propagandu koja se oslanja isključivo na ljudske emocije, afekt, impuls i histeriju.
Ona daje i odgovor na ovo pitanje: čak ni neprijatelji individualizma, kapitalizma i prosvetiteljstva ne poriču da su ovi principi doveli do neverovatnog ekonomskog i tehnološkog razvoja. Oni ne tvrde da je kapitalizam neefikasan. Oni tvrde da je kapitalizam zao, moralno loš i iskvaren.
Oni tvrde da pojedinac ne treba da bude odgovoran za svoje postupke, već subjekt kolektiva, zupčanik sistema ili žrtva zarad tuđih ciljeva. Oni tvrde da je slepa vera u viziju važnija od realnog stanja stvari, logike i onog što nam sopstveni razum govori. Oni imaju suprotnu ideju o tome šta je moralno dobro.
Drugim rečima, Ajn Rend primećuje da pristalice klasično liberalnih prosvetiteljskih vrednosti sve vreme ove vrednosti brane kao efikasne i korisne, dok ih njihovi protivnici napadaju kao zle. Debata se odvija na dva različita nivoa. Pristalice brane koncept “na krovu”, dok kritičari ruše “noseće stubove” i potkopavaju temelje.
I Ajn Rend predlaže kontranapad. Tekovine prosvetiteljstva, za koje čak i njihovi kritičari znaju da su efikasne, pa i korisne, treba braniti kao moralno ispravne. Insistirati na razumu i prevlasti razuma nad emocijama nije samo efikasno, već moralno ispravno. Insistirati na individualizmu naspram kolektivizma nije samo efikasno već moralno dobro. Odbijati žrtvovanje zarad tuđih ciljeva nije samo korisno, već moralno ispravno. A ispravno je jer je to jedini pristup koji čoveku na duži rok garantuje opstanak, prosperitet i sreću. Jer je u skladu sa načinom na koji priroda funkcioniše. Sve suprotno tome, vodi u propast. Bilo koji kompromis samo predstavlja usporeno klizanje u propast. Sredina ne postoji, kao što ne postoji sredina između hrane i otrova (“mešanjem sa otrovom, otrov ne postaje više hrana, već hrana postaje više otrov”, parafraza iz dela “Vrlina sebičnosti”). Beskompromisni fokus na činjenice objektivne stvarnosti dovešće do toga da svoju filozofiju nazove “objektivizam”.
Za Ajn Rend jedini arbitar je objektivna stvarnost. Ona postoji nezavisno od naše volje, kao što postoje prirodni zakoni. Moramo je razumeti da bismo je oblikovali. A jedino sredstvo kojim možemo da razumemo je razum, koji integriše sve naše druge inpute – od čula do emocija, i donosi zaključke procesom logičkog zaključivanja.
Razum je jedino čovekovo sredstvo opstanka na planeti, i razum je ono što mu je omogućilo da prirodu shvati i oblikuje kako bi osigurao opstanak. Čovek može izabrati da ga ne koristi, i da primat emocijama i čulima, ali samo na uštrb šansi za opstanak. Čovek može izabrati da nema stav ili mišljenje, ali će ga onda voditi stav i mišljenje koje mu zadaju drugi, ili tok događaja u kojima je on samo puki objekat slučajnosti.
Ako se čovek ponaša “racionalno-sebično” (stavlja sebe na prvo mesto u svakom odnosu, uz priznavanje prava drugom da stavlja sebe na prvom mestu), on će sa drugim ljudima stupati u odnose saradnje, razmene, trgovine, i imaće mirnu koegzistenciju. Čovek može izabrati da se primarno žrtvuje za druge, ili da druge žrtvuje svojim sebičnim potrebama, ali će u tom slučaju društvo brzo postati okruženje u kome svako traži novu žrtvu i svako neprekidno gleda sebi preko ramena. Lako je zaključiti kako ovo ima negativne posledice na opstanak i sreću.
Vrlina sebičnosti – put do moralne obnove
Uprošćeno, prema Ajn Rend, čovek ima tri puta, koja su u stvari dva puta.
Prvi izbor je etika racionalne sebičnosti na ličnom nivou, i politički sistem koji takvu etiku predstavlja – kapitalizam, u kome država čvrsto svakom pojedinačnom građaninu garantuje bezbednost, primenu ugovora, mirno rešavanje sporova, privatnu svojinu, i u kome se država ne meša u bilo šta drugo. Kapitalizam, sa minimalnom ulogom države.
Na suprotnoj strani nalazi se etika žrtvovanja – ili sebe drugima, ili drugih sebi. Sistem društvenih odnosa u kome ljudi biraju, iz straha ili osećaja krivice, da žrtvuju svoje ciljeve ciljevima drugih, ili gde silom i manipulacijom žrtvuju druge sebi. Ekstremni primeri ovoga bili su komunizam, fašizam i nacional-socijalizam – gde je državna propaganda otvoreno propagirala logore, ubistva i konfiskaciju kao moralno opravdane, slobodu kao zlo, a građanima oduzela bilo koji osećaj lične odgovornosti prebacujući sve odluke na centralnu vlast i oslanjajući se na aparat sile i propagandnu mašineriju države, te zavisnost građana od države kroz zaposlenje u državnim strukturama, državne socijalne programe, i monopol sile.
Između ova dva pola stoje takozvani sistemi “trećeg puta”, od kojih je najpoznatiji socijaldemokratska država blagostanja – i dalje dominantan sistem u zapadnom svetu (iako tokom poslednjih decenija u jednoj meri reformisan u smeru kapitalizma). Ipak, Ajn Rend ovaj treći put smatra samo postepenim klizanjem prema kolektivizmu. Jer su ovi sistemi takođe zasnovani na primatu kolektiva nad individuom, ideji da je žrtva poželjna i da mnoge ključne odluke za pojedinca – odluke o obrazovanju, štednji, potrošnji, zdravstvu, samoodbrani, osiguranju – donosi država u ime kolektivnih ciljeva. Filozofije na kojima se sistemi trećeg puta zasnivaju Ajn Rend naziva “Kultom moralnog sivila” – odbijanja da se prihvati da neke stvari zaista jesu ili-ili.
Nova zapadna kriza morala i ideje Ajn Rend danas
Posle nekoliko decenija relativne stabilnosti (koja je imala svoje vrline i mane), u 2022. godini stvari deluju turbulentnije. Bilo da se radi o dve godine pandemije, ekonomskoj neizvesnosti, geopolitičkoj nestabilnosti (Ukrajina, Pacifik, Centralna Azija) ili populizmu, pitanjima bezbednosti ili migracija, definitivno postoji osećaj krize koji je u proseku na većem nivou nego u periodu od kraja hladnog rata do sada.
Svaka ovakva situacija zapravo je površinska, a dublji razlog za nju jeste svojevrsna kriza ideja. Filozofski, etika prethodi politici, uzvodno je od nje. A etici prethode naši stavovi o tome kako svet funkcioniše i o načinima da to saznamo. Drugim rečima, politika ultimativno zavisi od toga da li odlučujemo da realnost prihvatimo, i da li se u odnosu sa svetom oko sebe oslanjamo na razum ili na impulse i emocije.
Tokom većine moderne istorije, zapadni svet, sa idealima prosvetiteljstva – pre svega razuma, logike, nauke, stavljanja pojedinca u fokus, bio je, uprkos svim zločinima kolonijalizma, inspiracija za ostatak sveta. Verovatno najviše za one u najlošijem položaju, koji su se na sve moguće načine dovijali da na zapad stignu. Ovi ideali doprineli su kreiranju do tada neviđenih dostignuća, i stvaranju bogatstva bez presedana u ljudskoj istoriji, bogatstva koje vremenom postaje dostupno sve većem broju ljudi. Ali zapadni svet jeste periodično odustajao od ovih ideala, i videli smo kako se to završavalo.
Tokom svake krize na površinu isplivaju i neke nove i neke stare ideje. Bilo da se radi o stavovima po pitanju ekonomije, geopolitike, migracija, ideje na kojima su zasnovani skovane su od strane intelektualaca decenijama ili vekovima pre i kroz praksu dobijaju svoje nove forme. Ono što je važno znati, u vremenima krize ali i inače, je da nisu sve ideje podjednako dobre, niti podjednako vredne.
I ovo je istina na koju nas Ajn Rend neprekidno podseća. U svakom trenutku, svakom svojom odlukom, bilo da odlučujemo sami o sebi, ili smo političar koji odlučuje o celom sistemu, biramo između dva puta – jednog koji vodi u opstanak i prosperitet, i jednog koji vodi u pad.
Jedna od odličnih stvari kod ideja Ajn Rend je to što zapravo ne moramo čekati političare da bi krenuli da ih primenjujemo. Njena filozofija u fokus vraća pojedinca, i podseća ga da u svakom trenutku, tokom svake odluke – bilo da se radi o kupovini, glasanju, ili odnosima sa drugim ljudima, razmisli i izabere put koji povećava šanse za dug i srećan život, istovremeno uvažavajući isto pravo drugih.
Da iz mora predloga koji mu se nude ili na koje ga društvo primorava u svakodnevnom životu i politici, izabere ono što oprobano maksimalizuje šanse za prosperitetan život i lično ostvarenje.
