Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: UnSplash

 

Od prvog februara kreće isplaćivanje nove runde pomoći građanima Srbije, ovog puta će svi uzrasta od 16 do 29 godina dobiti pomoć u iznosu od 100 evra. Osim mladih, jednokratnu pomoć dobiće i penzioneri u iznosu od 20.000 dinara. Da li na ovaj način vlast kupuje socijalni mir? Da li se na ovaj način legalizuje kupovina glasova? Da li je pomoć mladima namenjena mladima ili njihovim roditeljima koji bi sutra na izborima trebalo da zaokruže redni broj iza koga se nalazi predsednik Vučić? 

Za razliku od nekoliko prethodnih rundi pomoći kada su ponuđeni neki ekonomski ili socijalni razlozi zbog kojih se pomoć daje, namena ove pomoći jeste da se osigura podrška uoči izbora. Ova teza dodatno se potvrđuje izjavom predsednika Vučića koji je rekao da građani mogu da očekuju još 100 evra pomoći na jesen ukoliko njegova stranka pobedi na aprilskim izborima. Na taj način vlast postavlja ucenu pred glasače, jer ukoliko izgube vlast onda neće biti ni dodatne pomoći. 

Ovo će biti prvi put da su merama vlade Srbije obuhvaćeni isključivo mladi pored penzionera koji su pomoć već dobijali. Ovim se nedvosmisleno legalizuje kupovina podrške na izborima, iako Vučić verovatno ne očekuje da će ovim potezom dobiti veću podršku među mladima. 

Istina je da najveće nezadovoljstvo i otpor dolazi upravo od mladih koji su bili prisutni na proteklim demonstracijama isto kao i leta 2020. godine. Biračko telo Srpske napredne stranke je starije tako da je očekivano da se ovom pomoći mladima zapravo osigura podrška starijeg dela biračkog tela. 

Dajući pomoć mladima, Vučić se direktno obraća njihovim roditeljima i bakama i dekama koji na izbore izlaze kako bi glasali za bolju budućnost svoje dece. Ideja jeste da se pošalje jasna poruka da Srpska napredna stranka brine o mladima odnosno da se približi svojoj biračkoj bazi. Dodatan razlog za učvršćivanje podrške među starijima jeste taj što oni redovnije učestvuju u izbornom procesu za razliku od mladih koji će pre izaći na ulicu nego na biračko mesto. Za predstojeće izbore, naročito beogradske, Srpska napredna stranka će morati najviše do sada da osigura izlaznost svojih birača kako im ne bi bila poljuljana vlast u glavnom gradu. 

Zanimljivo je da nigde u Evropi nismo mogli da vidimo da neka država sprovodi ovakve mere usmerene prema mladima koji bi trebalo da budu ekonomski najaktivniji deo društva. Pomoć je u nekim zemljama bila usmerena na nezaposlene ili ljude sa niskim prihodima. 

Bitnije od toga ko pomoć dobija jeste ko će taj novac morati da vrati u budžet. Iako predstavljena kao lična pomoć predsednika Vučića, tako nešto nije niti istinito, niti moguće. Budžet kojim raspolaže država jeste budžet poreskih obveznika koji taj budžet pune kroz porez. Ceo državni sistem funkcioniše zahvaljujući građanima odnosno poreskim obveznicima koji plaćaju PDV, porez na dohodak ili neku drugu vrstu poreza i nameta. Ni Vučić niti bilo koji drugi državni funkcioner ne bi mogao da obavlja svoj posao u javnoj službi bez finansiranja od strane poreskih obveznika. Zbog toga bi svi državni funkcioneri morali da budu odgovorni građanima i da polažu svoje račune pošto ne troše svoj lični novac, već novac svih građana Srbije. 

 

 

Po istoj logici, ukoliko vlada Srbije donosi odluku da pomogne mladima kroz jednokratnu pomoć, isti ti mladi će sutra višestruko više platiti tu pomoć koja danas dolazi iz kredita kojima se Srbija dodatno zadužuje. Ako imamo u vidu da se kredit uvek daje uz kamatu to znači da ćemo ovu jednokratnu pomoć morati da vratimo sa kamatom. U ovom trenutku možda deluje lepo da vidite kako država deli novac, ali će vremenom taj novac morati da se vrati u budžet. 

Jednokratna pomoć mladima deo je i šire strategije vlade Srbije da se pokaže kako država brine o mladima i podstiče ih da ostanu da žive i rade u svojoj zemlji. Dok vlast pokušava da se dodvori mladima, čini se da zaboravljaju da stanje u institucijama, korupcija, nedovoljno dobar obrazovni sistem, utiču na odlazak radno sposobnih ljudi iz Srbije. Nakon što se odškoluju oni napuštaju Srbiju u potrazi za boljim uslovima za život. Novac jeste jedan od razloga zbog kojih ljudi odlaze, ali ne i jedini. Sve veći uticaj na život ljudi i njihovu želju da odu ima atmosfera koja se kreira u društvu, nepoverenje u institucije i endemska korupcija. Posledice te emigracije će tek biti vidljive u budućnosti, jer su projekcije da će emigracija mladog stanovništva da raste u godinama ispred nas. 

Ni 100 evra niti bilo koja druga vrsta jednokratne pomoći neće uticati na mlade da promene svoja uverenja i vrednosti. Zato ne postoji nijedna konkretna mera podsticaja koju bi vlast mogla da primeni kako bi mladi ostajali da žive u Srbiji umesto što bolji život traže negde drugde. Jedina mera koja bi doprinela unapređenju položaja mladih, ali i svih ostalih građana koji razmišljaju da odu jeste uređivanje sistema: jačanje institucija, smanjenje nivoa korupcije i kriminala, unapređenje javnih usluga, reforma zdravstvenog i obrazovnog sistema. 

Ukoliko bi se ovakav scenario desio, prognoze su da bi emigracija u narednim godinama mogla da se smanji i do 15% u odnosu na danas.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *