Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: UnSplash

Po dostupnim podacima i izveštajima preduzeće Pošta Srbije je tokom 2020. godine nastavilo sa pogoršanjem poslovnih performansi – pozitivni neto rezultat preduzeća gotovo je prepolovljen, investicije jedva pokrivaju troškove amortizacije, pa se smanjuju i vrednost kapitala i poslovne imovine.

Koji su ključni problemi u vezi sa ovim preduzećem? Kako konkurencija i stanje na tržištu utiču na njegove rezultate i kakvi su koraci neophodni u reformi? 

 

Krađa naručenih paketa iz Kine – afera koja je rezultirala nepoverenjem kineskih kompanija

Pošta Srbije je javni poštanski operater u Republici Srbiji, koje garantuje organizovanje poštanskog saobraćaja u domenu univerzalnih poštanskih usluga, koji se finansiraju datim monopolom na rezervisane pošiljke. Preduzeće je poznato po relativno čestim štrajkovima tokom nekoliko prethodnih godina, ali i po politički postavljenom mena     džmentu.  Još od 2008. je menadžment JP Pošta Srbije povezan sa Partijom Ujedinjenih Penzionera Srbije, pošto je na čelu ovog preduzeća prvo Milan Krkobabić, sin ministra Jovana Krkobabića, da bi ga potom 2016. zamenila Mira Petrović, isto visoki funkcioner ove partije, i poslanica u Narodnoj skupštini u nekoliko mandata. 

Jedan od zahteva štrajka radnika u Pošti tokom 2017. bila je i njena smena, ali do toga nije došlo. Za poslovanje Pošte u to vreme vezano je nekoliko afera, od kojih je poslednja optužba za krađu paketa naručenih iz Kine preko Aliexpress-a ili Alibabe, usled čega je veliki broj kompanija iz ove zemlje prestao da vrši dostavu za Srbiju ili počeo da je papreno naplaćuje. U martu 2021. na funkciju direktora ovog preduzeća imenovan je Zoran Đorđević, član Glavnog odbora SNS-a i bivši ministar za rad i socijalnu politiku (2017-2020) i odbranu (2016-2017), koji je svoju političku karijeru, pre postavljanja na funkciju državnog sekretara i kasnije ministra, započeo kao vozač guvernerke Jovanke Tabaković.



Povećanje rashoda i smanjenje prihoda – profit ispod jedne milijarde

Preduzeće Pošta Srbije ima u vlasništvu i preduzeće Mobi 063 koje se bavi izdavanjem nekretnina kao i udeo u vlasništvu banke Poštanska štedionica (u iznosu nešto manjem od 20%) stoga je važno posmatrati konsolidovane izveštaje koju sabiraju poslovne rezultate celokupnog preduzeća i sa njima povezanih lica, umesto samo dela poslovanja koje se tiče javnog poštanskog operatera. 

Tokom prethodne tri godine preduzeće se suočava sa pogoršanjem finansijskih rezultata. Poslovni rashodi rastu (uglavnom u odeljku zarada zaposlenih) a prihodi se smanjuju, pa se profit preduzeća gotovo prepolovio tokom 2020. godine, sa preko 2,56 milijarde dinara na tek 1,55 milijardi dinara. Ali 1/3 ove dobiti proističe iz rezultata banke Poštanska štedionica, kojim Pošta ne upravlja, pa de facto neto profit preduzeća iz domena bavljenja svojim suštinskim delatnostima iznosi ispod jedne milijarde dinara. 

Osim toga, kolektivnim ugovorom zaposlenih u Pošti predviđa se učešće zaposlenih u dobiti. Tokom prethodne 2019. godine jedna polovina neto dobiti preduzeća isplaćena je u budžet Republike Srbije, a druga je podeljena zaposlenima. Zbog toga preduzeće već kao da posluje bez pozitivnog rezultata. 

Ovo je loša politika jer sa jedne strane otežava preduzeću investiranje, a sa druge puni se budžet na uštrb korisnika usluga koji plaćaju više monopolske cene za rezervisane univerzalne poštanske usluge (koje čine 1/3 ukupnih poslovnih prihoda preduzeća). Učešće zaposlenih u dobiti javnih preduzeća nije načelno pravilo, a naročito ne na toliko visokom nivou od 50% (kolektivni ugovor ne predviđa tačan iznos učešća već ostavlja mogućnost rukovodstvu da ga odredi), a umesto uplate dela dobiti u budžet bilo bi bolje smanjiti monopolsku cenu rezervisane poštanske usluge. 

 

Finansijski rezultati preduzeća, u milijardama dinara. Izvor: APR.

 

Neto rezultat pored poslovnih, uključuje i finansijske kao i ostale prihode i rashode.

 

Loše poslovanje u domenu poštanskih usluga i niske prosečne zarade

Kada se posmatraju rezultati samo Pošte Srbije, bez povezanih preduzeća – jer u banci Poštanska štedionica Pošta ima manjinsko vlasništvo dok većinski paket pripada Republici Srbiji, dok je preduzeće Mobi 063 malo i ima samo 15 zaposlenih – vidi se da je poslovanje u domenu poštanskih usluga u prilično lošem stanju. Kapital i imovina poštanskog operatera se konstantno smanjuju.

 

Kapital i imovina Pošti Srbije, u milijardama dinara.

 

Investicije su takođe loš deo poslovanja ovog preduzeća. U periodu 2018-2020. planovi su predviđali iznos investicija od 5,6 milijardi dinara dok je ukupno bilo investirano 3,4 milijarde (60% plana). Iako su planirane investicije iznad troškova amortizacije, njihova niska realizacija znači da su realizovane investicije tek na nivou tih troškova što znači da se imovina preduzeća ne obnavlja na adekvatan način.

Prosečne zarade u preduzeću su niske (oko 53,400 dinara neto u 2020) ali nakon velikog povećanja 2019. od 17% jasno je da su ukupni troškovi zarada veliko opterećenje za dalje poslovanje. Optimizacija broja zaposlenih uz jasnu sistematizaciju radnih mesta verovatno će biti neophodan preduslov da preduzeće unapredi svoje poslovne performanse, imajući u vidu da rashodi za zaposlene čine gotovo 2/3 ukupnih poslovnih rashoda. I pored svega, preduzeće je likvidno i nije zaduženo. Racio duga u odnosu na kapital čini tek 0,22 a racio likvidnosti prilično visokih 2,54.  

 

Velika konkurencija na komercijalnom delu tržišta

Javni poštanski operater se suočava sa značajnom konkurencijom na komercijalnom delu tržišta izvan univerzalne poštanske usluge, odakle i dolazi najveći deo prihoda poštanskog saobraćaja. Tokom 2020. godine koju je bila obeležila pandemija korone, preduzeće nije uspelo da poveća značajnije svoje poslovne prihode i pored povećanja obima poštanskog saobraćaja i po broju i po vrednosti

Godinama se već smanjuje obim pismonosnih pošiljki, ali i obim platnog prometa koji se obavlja putem šaltera Pošte, usled čega dolazi i do smanjenja poslovnih prihoda iz ovog segmenta. Tokom 2020. došlo je do liberalizacije tržišta time što je limit za rezervisane poštanske usluge nad kojima javni poštanski operater ima monopol smanjenje sa 100 grama na 50 grama težine; međutim ogromna većina pošiljki (gotovo 90%) u ovom domenu je težine do 20 grama pa to nije imalo veći uticaj na prihode Pošte.

 

 

Sa druge strane, tokom ove godine Pošta je imala rast prihoda zbog slanja pošiljki koje su bile vezane za političke procese u izbornoj godini (kao što je poziv na glasanje biračima) i usled slanja penzija na kućne adrese umesto isplate u bankama tokom trajanja vanrednog stanja i ograničenja kretanja starijih građana. Još jedan rizik predstavljaju prihodi izdavanja poslovnog prostora, koji čine gotovo 10% ukupnih poslovnih prihoda, jer najveći deo ovih prihoda dolazi od samo jednog zakupca – Telekoma Srbija – čija promena poslovne politike u ovom domenu može da ima značajne negativne posledice po Poštu.

 

Kvalitet poštanskog saobraćaja nizak, a još se i pogoršava

Kvalitet poštanskog saobraćaja meri se prema standardima postavljenim u Pravilniku o parametrima kvaliteta za obavljanje poštanskih usluga koje treba da ispuni Javni poštanski operator (JPO) što je u našem slučaju preduzeće Pošte Srbije. U septembru 2020. donet je novi Pravilnik, kojim se predviđa da se standardi kvaliteta dostignu do 2023; tomom 2020. godine međutim, ovi standardi nisu bili ni blizu toga da budu ispunjeni, a ono što posebno zabrinjava jeste da se neki od parametara (kao što je isporuka pošiljke dan nakon njenog prijema) tokom protoka godina i pogoršavaju. 

 

Rokovi prenosa pismonosnih pošiljaka u unutrašnjem poštanskom saobraćaju. Izvor: RATEL.

 

Rokovi prenosa pismonosnih pošiljaka u međunarodnom poštanskom saobraćaju za pošiljke u dolasku. Izvor: RATEL.

 

Ovo pogoršanje je posebno vidljivo u dolaznom međunarodnom poštanskom saobraćaju tokom 2020. godine. Iako je ovo prvenstveno posledica pandemije kovida koja je usporila ili čak i potpuno prekinula avionski saobraćaj, vidi se kontinuirano pogoršanje ovog parametra tokom prethodnih godina kada ovakvih objektivnih otežavajućih okolnosti nije bilo, što upućuje na sistemske probleme u funkcionisanju samog preduzeća.

Dostupnost poštanskih usluga koje pruža JPO može se oceniti kao zadovoljavajuća, imajući u vidu da jedna pošta dolazi na oko 5,000 stanovnika dok je evropski standard jedna pošta na 4,500 stanovnika. Iako se broj stanovnika u zemlji smanjuje svake godine, mreža pošta to ne prati (2016. je broj pošti iznosio 1,516 a 2020. godine 1,518). 

Bezbednost poštanskog saobraćaja nažalost se pogoršava tokom prethodnih 5 godina, a najgore stanje beleži se kod preporučenih pošiljki i sudskih pisama. U proseku JPO izgubi 13 pošiljki na 100,000 primljenih. Što se tiče naknade štete, broj prijava je smanjen u odnosu na 2019. godinu ali se vrednost isplaćene štete povećala, tako da je na ove namene potrošeno 10% više novca, iako ukupna suma za ove namene iznosi tek 1,1 miliona dinara.

 

Izgubljene pošiljke na 100,000. Izvor: RATEL.

 

Za javnim preduzećem Pošte Srbije je još jedna poslovno neuspešna godina. Ali ona će biti samo jedna u nizu neuspešnih ako se nešto u njegovom funkcionisanju ne promeni, naročito imajući u vidu tržišna trendove koji deluju na srednji rok, a prvi korak bi bio postavljanje stručnog i odgovornog menadžmenta. Ali od toga, kako i slučaju drugih preduzeća u državnom vlasništvu, izgleda da nema ništa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *