Novinarka dnevnog lista "Danas"

Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: UnSplash

Glavno pitanje je kako će izgledati kampanja opozicije za izbore? Koje će političke poruke poslati? Može li – i kakvom kampanjom – opozicija da osvoji poverenje građana, pa i procenat glasova, koji će ozbiljnije uzdrmati režim?  

Na početku 2022. godine, u političkom životu Srbije birači i svi zainteresovani pratioci aktuelnih dešavanja treba da se pripreme za brz razvoj dešavanja – 1. održavanje referenduma za promenu Ustava u delu o pravosuđu, 2. predstavljanje predsedničkog kandidata centralnog dela opozicije (i sve prateće efekte koje će to neminovno izazvati), i 3. odmah nakon toga brz ulazak u predizbornu kampanju. 

 

Dileme i zablude ustavnog referenduma i šta opozicija da radi?

 

Dok su prve dve stavke – referendum i predstavljanje kandidata, već poprilično rešene (iako o ovoj drugoj javnost nije još uvek obaveštena, gotovo je sigurno da se u opoziciji zna ko će biti „taj“) za treću  – samu političku kampanju, ostaje najviše prostora za razmatranje, analizu i jedino je ona ta koja još uvek može značajnije da utiče na rezultate izbora na svim nivoima. 

Glavno pitanje je kako će izgledati kampanja opozicije za izbore? Koje će političke poruke poslati? Može li – i kakvom kampanjom – opozicija da osvoji poverenje građana, pa i procenat glasova, koji će ozbiljnije uzdrmati režim?  

Za opoziciju je najbolje i najrealnije da kampanju bazira isključivo na adresiranju očitih problema u društvu, onoga što pogađa građane neposredno, i da ponudi konkretna rešenja, naravno drugačija od ponude vlasti, za te probleme. 

I to dolazimo do najvećeg izazova.  

 

Prvo cilj kampanje – parlament

Pre nego što se pozabavimo glavnim pitanjem i najvećim izazovom – šta su moguće teme kampanje i šta opozicija ima da ponudi vama – biračima, važno je i da razumemo koji su sve to nivoi kampanje na kojima se odvija politička borba. 

U aprilu ćemo imati spojene izbore na tri nivoa – predsedničke, parlamentarne i beogradske. Za sva tri nivoa, učesnici trke – i vlast i opozicija, moraju da ponude različite teme, iako će se osnovni motivi i ljudi koji su istaknuti kao nosioci tih tema, preplitati. 

Za vlast će glavno poprište borbe biti teren predsedničkih izbora, kao što primećuje Dejan Bursać u tekstu za Talas.rs, a opozicija na ovom nivou ima najslabije šanse da postigne značajan rezultat, te zato treba da se fokusira na parlamentarne izbore.   

 

Predsednički izbori: trka bez trke

 

Upravo za ulazak u Skupštinu važno je predstaviti nešto više od ličnosti i istaknutih imena koja će se nalaziti na listama, a što deo opozicije najavljuje kao svoje sledeće korake. 

 

Razmotriti šta rade protivnici

Šta zapravo može i treba da bude glavna tema kampanje na strani opozicije? Iako postoji više kolona, biračko telo koje predstavlja potencijal glasova za opoziciju je jedno, ne homogeno naravno, ali usmereno u istom pravcu – protiv vlasti. 

Ali nije dovoljno da „kampanja“ opozicije bude usmerena protiv vlasti da bi osigurala sebi glasove tog dela birača. Sve i da uspe da ih osvoji, za ozbiljniji rezultat biće potreban zahvat i u druge grupe u biračkom telu, pa i one koje su do sada davale svoje poverenje vladajućoj strukturi. 

Zato je važno razmotriti i šta je to što će biti kampanja vlasti, a opozicija ne mora nužno da svoje poruke kreira kao odgovor na teme koje vlast nameće. 

Od vladajuće Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera (pa čak i da neki od njih odluče sami da izađu na izbore) znamo šta možemo da očekujemo. Naglašavanje dosadašnjih dostignuća, sa akcentom na ekonomskim uspesima, populističke socijalne mere kao što je još „helikopter novca“ u vidu isplata jednokratnih novčanih pomoći mladima i penzionerima, ili obećana pomoć za novopečene roditelje, samo su neki od aspekata kampanje vlasti. Osim postojećih, vlast će obećavati i nove rezultate – više investicija, puteva, bolji standard. 

Opozicija ne može da se hvali nekim naročitim rezultatima, posebno zato što nema poluge koje vlast može da koristi, ali ne može da daje ni velika obećanja. Već se „prevelikim“ i donekle nerealnim čini samo obećanje da „će smeniti štetočinsku vlast“, da će izvršiti lustraciju, „revanšizam“, da će ispitati sve koruptivne poslove u prethodnih deset godina pod palicom SNS. 

Ako dođe na vlast. 

 

Izbori 2022 – politički akteri i dometi

 

Teme kampanje – kud’ se dedoše sve one afere?

Kada sve ovo uzmemo u obzir – ko glasa, kako će glasati, ko su protivnici, za opoziciju se kristališe nekoliko tema koje zanimaju glasače i koje zahtevaju jasnije opredeljenje političkih aktera. 

Korupcija, afere, štetne odluke po život građana – teme su koje su se provlačile, pa i okupirale deo javnosti koji sa kritikom gleda na poteze vlasti. Od sada već davne afere „Savamala“, do poslednjih oko kriminalnog klana Veljka Belivuka, afere „Jovanjica“, afere „Palma“ – sve ove teme opozicija je koristila, pa nekada i uspešno nametala (kao što je bio slučaj sa aferom „Palma“) da ukaže na propuste vlasti i privoli glasače na svoju stranu. Da obeća da će takve postupke ispitati, kontrolisati, kažnjavati, ukoliko ikada dođe na pozicije sa kojih se to može. 

Ipak, u prethodnih nekoliko meseci, sve ove teme kao da su iščezle iz fokusa javnosti, a i iz fokusa opozicije. Niko od njih i ne podseća na Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz Krušika, niko od njih i ne postavlja pitanje gde je i šta radi Republičko javno tužilaštvo, gde je novac iz Telekoma, šta je sa radnicima Linglonga. A to bi trebalo da zadrže kao fokus, i da ponude građanima svoja rešenja za ove probleme. 

Mala naznaka da se ipak sećaju nekih od važnijih političkih potresa i afera jeste i protestna šetnja najavljena za 16. januar, u znak sećanja na Olivera Ivanovića i nerasvetljeno političko ubistvo koje se desilo za vreme vladavine Srpske napredne stranke. 

Jedan od pravaca kampanje bi morao da bude upravo to – podsećanje na kriminalne aktivnosti i zverstrva počinjena pod patronatom, ili uz prećutnu saglasnost vladajuće klike koju opozicija, pa i deo naroda, želi da smeni. 

Ipak, moguće je i da je korupcija pala u drugi plan pod narastujućom dominacijom jedne nove političke teme i novog pravca kampanje – ekologije i životne sredine. 

 

Teme kampanje – promena na krilima ekologije

Ekologija, uz proteste i blokade koje su krajem prošle godine delovale kao ozbiljan udarac na vlast i mogući „dilbrejker“, čine se kao glavna uzdanica opozicije i tema za koju vlast nema dovoljno dobar odgovor. To je redak primer polja na kome su opozicija, nevladine organizacije koje se bave životnom sredinom, i građani – ti koji su u poziciji izazivača, oni koji nameću i otvaraju temu, a vlast u poziciji da mora da se brani. Ali vlast to za sada čini, manje ili više uspešno. 

Prednost koju nosi ova tema, ako je verovati pojedinim istraživanjima javnog mnjenja, jeste u tome što uspeva da zainteresuje čak i pojedine pristalice vlasti i dosadašnje glasače SNS-a, te je upravo ovo jedan od domena gde se možda izvršiti iskorak potreban za pobedu ili barem značajniji rezultat – zagrabiti u većinsko, provladino, biračko telo. 

 

Zašto su blokade uspele?

 

Ipak, pravo je pitanje mogu li se izbori osvojiti samo na temi iskopavanja litijuma i Rio Tinta?

Teško da mogu. Čak ni oni glasači na koje opozicija sigurno može da računa, ne mogu da objasne zašto i kako protivljenje Rio Tintu treba da vodi ka glasanju za opoziciju i, što je još važnije, šta će to opozicija drugačije da radi po pitanju životne sredine. 

To ne znači da opozicija treba da odustane, niti će to učiniti, od adresiranja ekologije kao jednog od glavnih pravaca kampanje. Ali može da vidi koje su manjkavosti te kampanje, kao i da ona mora da bude praćena ozbiljnim promišljanjem i rešenjima, znatno drugačijim od onih koja trenutno nudi vlast. 

Ukoliko to ne objasni, u biračkom telu ostaje sumnja, verovatno opravdana, da bi opozicija radila sve isto što i aktuelna vlast, ukoliko bi došla u poziciju moći, odnosno u glavama birača potvrđuje se uvaženo mišljenje da „su svi oni isti“.  

Zato je važno da opozicija ovde da još konkretnije odgovore na pitanja koja ovaj deo birača zanimaju. A većina odgovora na ekološka pitanja nalaze se u domenu ekonomije.

 

Tema nad temama – kako i od čega živimo? 

Pored dve pomenute teme – korupcije odnosno afera, kao i ekologije, koje su više ili manje okupirale aktivnosti opozicije i pažnju građana, gotovo da ništa nismo čuli o – ekonomiji. 

Nema drugačije ponude po pitanju toga – kako ćemo živeti, kakav standard treba da bude, kako da se nosimo sa ekonomskim izazovima pandemije, da li treba da dovodimo više stranih investitora ili da motivišemo domaće i treba li država i njena vlast da se bave investiticijama ili je to domen slobodnog tržišta? Imamo li mi uopšte slobodno tržište? Da li, kako i kome treba da isplaćujemo pomenuti „helikopter novac“? Kako opozicija misli da treba da se borimo za podizanje nataliteta?  Koje su alternative izvorima energije koji zagađuju životnu okolinu? Ako zatvorimo sve rudnike, kako ćemo se grejati? Da li novi „zeleni“ oblici energije treba da budu subvencionisani? Odakle nam novac za to? Da li treba više da se zadužujemo?

Sve su ovo pitanja na koja nismo čuli konkretne i koherentne odgovore ni iz jednog „tabora“ opozicije, a ima ih mnogo i svi imaju obimne, detaljne programe u kojima možda i stoje odgovori na neka od ovih pitanja ali ona nisu jednostavno iskomunicirana – prosleđena do birača u vidu neke artikulisane kampanje. 

Sa druge strane – da li ste znali da Srbija trenutno ima javni dug u iznosu od 30 milijardi evra i da on nikada u istoriji nije bio veći – moglo bi da bude glavno pitanje koje bi opozicija trebalo da uputi biračima u ovom trenutku. Naravno, uz jasno označavanje krivca za ovaj problem, potencijalnih opasnosti koje on nosi sa sobom ali i neke utešne odgovore – ideje i predloge o tome kako zaista smanjiti taj dug i voditi ekonomiju u pravcu pozitivnih trendova rasta. 

Jer upravo je ovo polje, kao što smo pomenuli, na kome će vlast pokušati da se predstavi u najboljem svetlu. Čak i onda kada činjenice nisu naročito svetle. 

Ali građani, širi krug birača, oni koji ne prate svakodnevna dešavanja i izjave stručnjaka, oni ne znaju zašto dovođenje svih tih stranih investitora, kakav je Linglong ili Rio Tinto, možda i nije najbolja stvar za život i standard građana, uprkos svim tim novim radnim mestima. 

Njima opozicija mora da ponudi alternativu kroz jasno formulisanu kampanju. 

 

Dan posle smene režima

*Stavovi izneti u ovom tekstu su lični stav autorke i ne predstavljaju stavove dnevnog lista Danas. 

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.