Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 9 minuta

Foto: Canva

Nedavni nezapamćeni problemi u radu najveće termoelektrane u zemlji doveli su do toga da samo u nedelji od 12. do 19. decembra EPS potroši polovinu godišnjeg profita iz 2020. godine na uvoz struje.

JP EPS ima ogroman značaj za privredu cele zemlje i njegovi eventualno lošiji poslovni rezultati mogli bi da imaju sveobuhvatne negativne posledice. Imajući to u vidu, neophodne su promene koje bi garantovale profesionalno upravljanje ovim preduzećem, umesto dosadašnjeg prevelikog upliva politike i postavljanja neodgovarajućeg upravljačkog kadra. 

Ova kompanija i dalje ima preveliki broj zaposlenih (sa visokim platama) i posmatra se kao de lux socijalna pomoć umesto kao preduzeće sa poslovnim ciljevima. Loši finansijski rezultati preduzeća znače da ono samo nema dovoljno mogućnosti da finansira neophodan investicioni ciklus izgradnje novih i zamene starih postrojenja za električnu energiju i ulaganja u zaštitu životne sredine i kvalitet vazduha. 

Primera radi, prosečna neto plata u EPS-u, prema podacima iz godišnjih izveštaja o poslovanju, tokom 2020. iznosila je oko 103.000 dinara. Ovo je gotovo duplo više od prosečne zarade u zemlji (60.000 rsd), naročito u odnosu na plate u privatnom sektoru (57.000 rsd) ali i znatno više nego što je to prosek javnog sektora (68.000 rsd). Ovolika razlika ne može se objasniti samo kvalifikacionom strukturom zaposlenih (veliki broj zaposlenih sa visokom stručnom spremom, kao što su inženjeri) pošto su i plate manje kvalifikovanih radnika visoke. U praksi, čistačica u EPS-u ima platu sličnu onoj koju ima profesor u srednjoj školi.

U ovoj analizi osvrnućemo se na do sada dostupne podatke o poslovanju EPS-a u 2020. godini kao i na najvažnija pitanja koja nas čekaju i u godinama ispred nas. 

 

Poslovanje EPS-a u 2020. godini

Za razliku od prethodnih godina, JP EPS je u 2020. zabeležio neto profit od oko 100 miliona evra. Ovaj profit je, međutim, u značajnom delu računovodstvena posledica kretanja deviznih kurseva, a ne poslovanja kompanije. 

Dok je 2018. i 2019. preduzeće zabeležilo gubitke u poslovanju od 1,3 milijardi dinara (11 miliona evra) i 6 milijardi dinara (50 miliona evra), tokom prethodne godine EPS se ponovo vratio u plus, sa profitom u iznosu od 11,7 milijrade dinara (100 miliona evra). Polovina ove sume isplaćena je u državni budžet, dok je drugu polovinu preduzeće zadržalo da bi pokrilo gubitke iz poslovanja nastale prethodnih godina. Imajući u vidu strukturne probleme preduzeća, kao što su potrebe za visokim investicijama u zaštitu životne sredine u skorijoj budućnosti, ali i u revitalizaciju postojećih postrojenja za proizvodnju električne energije ali i izgradnju novih kapaciteta, ovakav potez Vlade je dugoročno loš – umesto toga, bolje da su sredstva ostavljena preduzeću za buduće investicije. 

Preduzeće u dugom roku posluje jako neefikasno – godina sa pozitivnim poslovnim bilansom nije pravilo koje se ponavlja svake godine, već se uspešne godine smenjuju sa godinama u kojima se beleže visoki gubici, što je naročito vidljivo u periodu nakon poplava iz 2014. godine. U tom periodu (2015-2019) dobit preduzeća je u proseku iznosila tek oko 2,2 milijarde dinara. Međutim, i ovakvi poslovni rezultati su često posledica efekata kursnih razlika, naplate zaostalih potraživanja od kupaca i slično. Na primer, čak više od trećine dobiti u uspešnoj 2020. godini (oko 4,4 milijarde dinara) posledica je kursnih razlika, a ne realnih pokazatelja rada preduzeća.

 

Poslovni rezultati JP EPS, u milijardama rsd. Izvor: finansijski izveštaji, APR.

 

Reforme u okviru preduzeća sa ciljem da se ono prebaci iz statusa javnog preduzeća u akcionarsko društvo i da se poveća njegova efikasnost započete su 2014. ali do sada nisu dale velike rezultate, iako je promenjena organizacija preduzeća, smanjen broj zaposlenih i izdvojena Distribucija kao posebno državno preduzeće. Imajući važnost EPS-a za celokupnu privredu stanje u ovom preduzeću i sa njim povezane reforme bile su i deo aranžmana sa MMF-om. Međutim, problemi kao što su niska efikasnost, prenaduvani troškovi za plate, niske investicije, visoki gubici u distribuciji struje, kao i postavljanje politički zavisnog umesto profesionalnog menadžmenta i dalje ostaju.

 

Promene u 2020: naknade za OIE i izdvajanje Distribucije

Naknade za obavezan otkup struje iz obnovljivih izvora energije (OIE) imale su veliki negativni uticaj na preduzeće: prema postojećim pravilima EPS je obavezan da otkupi električnu energiju iz OIE prema visokoj tarifi, čime su ovi proizvođači imali zagarantovanu profit bez ikakvog tržišnog rizika. EPS je za ove namene dobijao sredstva od posebne naknade za OIE koja čini sastavni deo računa potrošača električne energije. Međutim, ove naknade nisu bile dovoljne da finansiraju otkup struje iz OIE pa je razliku plaćao sam EPS iz sopstvenih sredstava. Od kada je ova taksa uvedena 2015. godine pa do kraja 2020. preduzeće je po ovom osnovu imalo gubitke u iznosu od 19,4 milijardi dinara (165 miliona evra), od čega je samo tokom 2020. zabeležilo gubitak od 9,7 milijardi dinara (80 miliona evra). Od 2021. je ova taksa uvećana na 0,437 rsd/kWh (sa 0,093 rsd/kWh) pa se očekuje da ovo više neće imati negativan uticaj na EPS.

 

 

Velika promena u poslovanju do koje je došlo krajem 2020. godine jeste izdvajanje Elektrodistribucije iz sastava JP EPS kao samostalnog preduzeća u državnom vlasništvu. U skladu sa tim, na novo preduzeće su prebačeni deo imovine, što ima veliki uticaj na finansijske izveštaje preduzeća, a neće biti moguće u potpunosti porediti poslovanje tokom prethodnih godina. Na primer, EPS je krajem prethodne godine zapošljavao preko 2.500 ljudi manje nego krajem prethodne 2019. godine: uzrok ovog velikog smanjenja prvenstveno je prebacivanje dela radnika na novoosnovano preduzeće, a ne program smanjenja tehnološkog viška. Međutim, u finansijskim izveštajima za 2020. izmene su učinjene samo u domenu bilansa stanja, dok ostali finansijski i dalje sadrže zbirne podatke, zbog čega nije moguće porediti standardne pokazatelje uspešnosti EPS-a sa prethodnim godinama. U poređenju sa celokupnim sektorom privrednih društava u zemlji (podaci APR-a), EPS beleži lošije rezultate efikasnosti kao što su prinos na kapital (RoE) ili na poslovnu imovinu (RoA). 

 

Prinos na kapital i na poslovnu imovinu JP EPS i sektora privrednih društava u 2020. Izvor: APR.

 

Previsoke plate i previše zaposlenih

Jedna od velikih slabosti preduzeća jesu prenaduvani troškovi za zarade, koji značajno umanjuju mogućnost preduzeća da normalno funkcioniše i investira u nove kapacitete za proizvodnju električne energije, saniranje ekoloških problema i uvođenje novih tehnologija. Visoki troškovi za zarade prouzrokovani su kako prevelikim brojem zaposlenih tako i uporedno gledano visokim zaradama, a ovi troškovi čine pojedinačno najznačajnije troškove celog preduzeća. Troškovi za zaposlene čine preko 27% ukupnih poslovnih rashoda u 2020. godini (u ovu sumu ne ulaze plate zaposlenih na Kosovu i Metohiji, jer se njihove zarade knjiže pod ’’ostalim rashodima’’ u iznosu od 5,3 milijarde rsd i plate za angažovane na privremenim i povremenim poslovima u iznosu preko 4 milijarde rsd). 

 

Neto plate zaposlenih u EPS-u odnosu na druge zaposlene. Izvor: RZS i godišnji poslovni izveštaji EPS-a.

 

Pored prevelikog broja zaposlenih i visokih plata, postoji i niz problema sa kadriranjem u preduzeću: raspon između najviših i najnižih zarada je mali, što znači da nekvalifikovani radnici imaju relativno visoke, a veoma kvalifikovani radnici relativno niske zarade. Ovo sa sobom nosi probleme vezane za privlačenje novih kadrova, naročito inženjera, što može imati velike posledice u skorijoj budućnosti imajući u vidu starosnu strukturu zaposlenih gde 40% ukupnog broja zaposlenih ima više od 50 godina. Anegdotalne informacije sa Elektrotehnikog fakulteta Beogradskog univerziteta kazuju da je sve manji broj studenata zainteresovan za smer energetike.

Problem viška zaposlenih se ne rešava godinama – smanjenje broja zaposlenih u JP EPS tokom 2020. godine došlo je usled izdvajanja Elektrodistribucije iz ovog preduzeća i organizovanje ove jedinice kao posebnog preduzeća u državnom vlasništvu. Bez te promene, broj zaposlenih EPS-u isti je kao i prethodnih nekoliko godina, oko 25.000 ljudi. Međutim, tu treba dodati i zaposlene na Kosovu i Metohiji, koji praktično ne rade jer preduzeće ne može da raspolaže svojom imovinom na toj teritoriji od 1999, kojih ima gotovo 3.300 kao i zavisno preduzeće Kolubara Građevinar sa oko 600 zaposlenih, koje je EPS 2018. preuzeo usled nevraćenog kredita i neplaćenog računa za ugalj. Ovo preduzeće kreira gubitke, i faktički preživljava na račun EPS-a, a bavi se stvarima koje nemaju veze sa elektroprivredom, kao što je proizvodnja nameštaja i upravljanje zasadima). Stoga ukupan broj zaposlenih bez distribucije iznosi 28.840 radnika. Ovo predstavlja kamen o vratu EPS-a i onemogućava njegovo normalno poslovanje. Iz preduzeća treba izvesti Kolubaru Građevinar, pitanje zaposlenih na Kosovu i Metohiji treba rešiti u dogovoru sa Vladom tako da se troškovi politike prema ovoj teritoriji ne vodi preko bilansa preduzeća nego direktno iz budžeta, i potom napraviti detaljniju analizu o potrebama ljudskih resursa i shodno tome smanjiti ukupan broj zaposlenih. EPS se ne posmatra kao kompanija čiji posao jeste da razvija elektroenergetski sektor, već i kao neka vrsta de lux socijalne pomoći, sa čime treba prestati.

 

Gubici na distributivnoj mreži su i dalje visoki

Gubici prilikom prenosa električne energije ostaju jako visoki, premda je stanje nešto bolje nego prethodnih godina. Gubici su tokom 2020. iznosili 10,3% ukupno proizvedene električne energije što je i daje znatno iznad uporedivih energetskih sistema u Evropi. Ovolika razlika se ne može objasniti ni drugačijom strukturom potrošnje električne energije – u Zapadnoj Evropi oko 2/3 potrošnje je visokog napona (preduzeća veliki korisnici) a 1/3 niskog (domaćinstva) dok je u Srbiji situacija obrnuta (prilikom konverzije iz visokog u niski napon dolazi do gubitaka).

Glavni razlozi za ovoliko visoke gubitke prilikom prenosa električne energije prvenstveno leže u zastareloj mreži za prenos, kao i u direktnim krađama električne energije. Ovoliki nivo gubitaka na prenosu veći je od ukupne proizvodnje TE Kostolac B, a kada bi se nivo gubitaka približio nivou u razvijenim energetskim sistemima (polovina sadašnjeg nivoa) to bi imalo ekvivalent jednak izgradnji nove HE Đerdap 2. 

 

Gubici EPS-a na distributivnoj mreži, u % (desna skala) i GW (leva skala). Izvor: godišnji izveštaji o poslovanju EPS-a.

 

Niske investicije, a veliki planovi

Preduzeće ima hroničan problem niskih investicija. Realizovane investicije su u petogodišnjem periodu u najboljim godinama jedva na nivou troškova amortizacije, a u pojedinim godinama i ispod njih, što znači da se kvalitet infrastrukture preduzeća zapravo pogoršava umesto da se unapređuje investiranjem u proširenje postojećih i izgradnju novih kapaciteta. 

Posebno je zabrinjavajuće je to što je novac deklarativno odvojen, ali da preduzeće ne ispunjava svoje investicione planove: prema podacima iz godišnjih izveštaja o poslovanju, EPS nijedne godine tokom perioda 2016-2020. nije ispunio postavljene investicione planove već je prosečan nivo ispunjenosti planova tek oko 55% postavljenih ciljeva. Prethodna 2020. godina je nešto bolja, pošto je ispunjeno oko 65% plana (52,7 milijarde izvršenih od 81,5 milijarde planiranih investicija) ali je ovo i dalje na nivou troškova amortizacije (49 milijardi).   

 

Investicije i amortizacija EPS-a. Izvor: finansijski izveštaji i izveštaji o poslovanju.

 

Neispunjavanje investicionih planova govori da najveći deo problema leži u unutrašnjim strukturnim faktorima umesto u eksternim faktorima nad kojima preduzeće ne može da ima uticaja. Istovremeno, preduzeće se nalazi u situaciji u kojoj mora da zatvara stare istrošene kapacitete za proizvodnju električne energije, i da ih zameni novim postrojenjima ali i da poveća kapacitete (uključujući i one za proizvodnju uglja) usled toga što se očekuje rast potrošnje struje u sektoru industrijskih potrošača. Sa druge strane, tu je i pitanje zaštite životne sredine imajući u vidu visoke emisije štetnih gasova koje nastaju prilikom spaljivanja uglja ali i suspendovanih čestica koji utiču na zdravlje stanovništva izloženog ovim gasovima, ali i bezbedno odlaganje pepela i šljake nakon sagorevanja, te tretman otpadnih voda, da ne spominjemo pritisak na barem delimični prelazak proizvodnje struje na obnovljive izvore, kao što su biomasa, solar i vetroparkovi.  

U skladu sa time, preduzeće je kreiralo investicioni plan do 2027. gde je za proširenje i revitalizaciju rudarskih kapaciteta namenjeno 1,1 milijardu evra, potom za revitalizaciju termo kapaciteta i izgradnju novog bloka u Kostolcu 1 milijardu evra, za revitalizaciju hidro kapaciteta, izgradnju kapaciteta iz OIE i zaštitu životne sredine još 730 miliona evra i na kraju 1,2 milijarde evra za razvoj distributivnog sistema i 240 miliona evra za korporativne poslove. 

Ovaj plan na prvi pogled deluje ambiciozno, ali daleko je od toga da može da odgovori energetskim potrebama. Prvo, do 2023. planirano je zatvaranje zastarelih kapaciteta snage preko 800 MW koji proizvode godišnje preko 2.100 GWh struje (A1, A2, A3 i A5 u TE Kolubara; A1 u TE Morava; A1 u TE Kostolac i Panonske TE-TO). Uz očekivani rast potrošnje struje u sektoru industrije od 3.000 GWh i zatvaranje ovih zastarelih kapaciteta, to znači da EPS mora da poveća proizvodnju za najmanje 5.000 GWh godišnje ili za 15% u odnosu na današnje rezultate. 

Fiskalni savet je u svojoj studiji iz 2019. godine procenio neophodni investicioni ciklus EPS-a na 5,6 milijardi evra do 2027. godine, dok samo preduzeće predviđa 4,4 milijarde (uz ogradu da je i ovaj ciklus malo precenjen, jer predviđa da se investicije u zaštitu životne sredine realizuju u nešto dužem vremenskom periodu do 2032), što čini veliku razliku. Preduzeće bi prema Fiskalnom savetu trebalo da investira najmanje 600 miliona evra godišnje, dok EPS planira da investira manje, oko 540 miliona godišnje, ali je i to znatno više od dosadašnjeg nivoa, pošto su u godini sa najvećim nivoom investicija one iznosile tek 450 miliona evra. Sa lošim upravljanjem – koje se vidi iz niskog nivoa realizacije planiranih investicija i sa lošim pokazateljima iz poslovanja – koje se vidi u visokim poslovnim rashodima i niskom profitu – teško je poverovati da će preduzeće moći da ispuni poslovne planove i da dovoljno investira u svoj razvoj, što može da ima velike posledice po celokupnu industriju u zemlji i da negativno utiče na rast celokupne privrede.  

 

EPS ostaje partijski plen

Iako neke reforme poslovanja ovog preduzeća jesu sprovedene tokom prethodnih nekoliko godina, ovo je i dalje veoma daleko od toga da značajnije utiče na poslovanje EPS-a kao sistema. Izgleda da postavljanje za vd direktora partijski podobne osobe umesto od politike nezavisnog stručnjaka ima i svoju cenu. Ona se jasno videla pre par nedelja kada su iz proizvodnje bili ispali kapaciteti u najvećoj termoelektrani u Srbiji (Nikola Tesla) i kada nas je samo veliki interventni uvoz za skup novac spasao od restrikcija struje.

Ali ispod tako uzburkane površine postoje i mnogi dubinski problemi usled kojih EPS ne posluje kako treba, a pred ovim preduzećem se javljaju novi veliki izazovi: rešavanje višegodišnjih zanemarivanja ekoloških problema, smanjenje kvaliteta uglja dostupnog na postojećim kopovima, ali i zatvaranje zastarelih postrojenja (izgrađenih 1950-ih i 1960-ih godina) i očekivano povećanje potrošnje struje u zemlji. Prvi korak ka tome da preduzeće i u budućnosti može da obezbedi stabilno snabdevanje strujom za svoje potrošače, kako domaćinstva tako i industriju, i to po prihvatljivoj ceni, jeste izlazak politike iz upravljanja njime, i postavljanje nezavisnog i odgovornog stručnog menadžmenta. Nažalost, izgleda da je šansa da se ovako nešto zaista i desi za sada samo teorijska.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *