Foto: Canva
Od 2013. Libor se računao za kamatne stope sedam različitih dužina – kao dnevni, nedeljni, mesečni, dvomesečni, tromesečni, šestomesečni i godišnji. Pored toga, na deviznom tržištu Libor je bio fiksirani devizni kurs po kome bi banke menjale devize, i takođe od 2013. kada je bila poslednja veća reforma, računao se za pet valuta: američki dolar, britansku funtu, japanski jen, švajcarski franak i evro.
Dok su fiksne kamate uvek istog iznosa, varijabilne kamate se sastoje od varijabilnog dela i fiksne marže koji se dodaje na nju, pa zato njihova vrednost varira kroz vreme u skladu sa rastom ili padom tog izabranog varijabilnog dela. Upravo je Libor bio jedan od najviše korišćenih varijabilnih komponenti u takvim kamatnim stopama. Gašenjem Libora, banke i druge finansijske institucije prelaze na korišćenje drugih sličnih stopa koje izdaju centralne banke, među kojima su najpoznatiji Euribor (ECB), Sofr (FED) ili Sonia (Banke Engleske). Iako se Libor više neće koristiti za nove poslove, deo ove stope nastaviće da se obračunava do 2023. za već postojeće poslove koji imaju ročnost do juna te godine.
Libor (London Interbank Offerred Rate) od Nove godine odlazi u istoriju. Ovo je varijabilna kamatna stopa koja se računala od 1986. na osnovu informacija o međusobnim pozajmicama najvećih banaka u Londonu, i služila je kao reper za određivanje drugih kamatnih stopa koje su varijabilnog karaktera, ali i cena velikog broja finansijskih derivata kao što su korporativne obveznice i slično.
Kako se Libor računao?
Jedan od razloga za napuštanje Libora jeste mogućnost njegovog šticovanja – naime, za njegovu izradu nisu korišćeni pravi podaci iz poslovanja banaka, na primer da se uzme prosek kamatnih stopa koje su banke zaista odobravale jedne drugima, već na osnovu ankete. Banke bi bile pitane: ako biste želeli da uzmete kredit od neke druge banke u ovom trenutku, koliku kamatu biste morali za za to da platite? Od 18 najvećih banaka u Londonu, njih četiri sa najvišim i najnižim vrednostima bi se izbacile iz uzorka, a Libor se dobijao kao srednja vrednost preostalih deset odgovora. Ova anketa među bankama sprovodila se ujutru u 11, da bi se odgovorili zabeležili do 11:30h.
Međutim, ispostavilo se da ovakav sistem nije otporan na nameštanja. Prvo je The Wall Street Journal objavio tekst 2008. gde je navedeno da su neke velike banke sistemski potcenjivale kamatne stope kojima bi mogle da se zaduže (što je potom smanjivalo Libor) jer su tako njihove poslovne knjige delovale zdravije. Ovo je bilo usred svetske finansijske krize, kada je pitanje finansijskih rizika bilo svima na tapetu, a ovakva praksa je korišćena da prikrije pravei rizike sa kojima su se banke suočavale. Potom su Međunarodni monetarni fond i Banka za međunarodna poravnanja iz Bazela 2008. objavile svoje studije u kojima brane mogućnost Libora da pravilno prikazuje tržišne rizike. Ali to je sve palo u vodu kada je sada Financial Times objavio članak u kome je jedan broker priznao da se Libor namešta već prilično dugo, najmanje od 1991.
Ovo je pokrenulo niz istraživanja o tome da li je i ko nameštao Libor – iako je veći broj banaka bio pod istragom, na kraju je samo Barklays platio kaznu u visini od skoro 400 miliona dolara, a njihova uprava je dobila otkaz. Kasnije je operativni direktor Džeri de Misijer priznao da je on bio taj koji je izdavao naredbe da se šalju lažni podaci za obračun Libora.
Kako će ovo uticati na nas?
Gašenjem Libora finansijske institucije moraju da pređu na korišćenje nekog drugog instrumenta koji učestvuje u određivanju iznosa varijabilnih kamata. Procena je da su krediti i finansijski instrumenti koji se oslanjaju na Libor vrednosti oko 265 milijardi USD na globalnom nivou, što je priličan pad u odnosu na prethodne godine, jer se sa najavama njegovog ukidanja prelazilo na druge instrumente. Imajući u vidu slabosti berze kod nas, Libor kod nas prvenstveno je imao veze sa bankarskim kreditima privredi i građanima, i sa državnim zaduživanjem. Ali i ova izloženost jako je mala kada se pogledaju ukupne brojke, što i nije začuđujuće imajući u vidu da je naša privreda mnogo više vezana za evro i za zemlje evrozone (prvenstveno Nemačku, Italiju i Austriju) nego za Veliku Britaniju i njenu funtu.
Prema podacima Narodne banke Srbije, krediti sa varijabilnom kamatnom stopom vezanim za Libor čine manje od 1% sume svih kredita izdatih u zemlji. Ovo su uglavnom stambeni krediti odobreni u švajcarskim francima koji nisu bili konvertovani u evro (prilikom konverzije prelazilo se uglavnom na Euribor kao varijabilni deo kamate). Što se tiče javnog duga, on je isto najviše okrenut Euriboru , ali ima i pojedinih kredita koji koriste Libor. U pitanju je nekoliko kredita Svetske banke koji su uzimani pre deceniju ili dve, i od kojih je ostalo da se otplati iznos od 330 miliona evra. Pored toga, tui je i jedan kredit od kineske izvozne banke za refinansiranje prethodnih obaveza, od kojeg je ostao da se isplati iznos od 101 miliona dolara. Ovo zajednoi čini manje od 1,5% ukupnog javnog duga. Drugim rečima, brisanje Libora iz istorije neće imati neki primetniji uticaj ni na bankarski sektor, ni privredu, ni na državu.
Dužnicima treba da stigne obaveštenje od banaka o tome da se Libor ukida, i poziv da sporazumno pređu na korišćenje nekog drugog instrumenta za obračun varijabilne kamate, što bi najverovatnije bio Euroribor.