Foto: Unsplash
Pre marta 2020. godine polako, ali sigurno, kretali smo se u pravcu sve veće rodne ravnopravnosti na radnom mestu. Šta se pak desi kada ceo svet zastane, deca krenu da pohađaju onlajn školu, a medicinske sestre postanu esencijalne radnice? Pandemija je iz korena uspela da promeni izgled i prirodu rada, a ona očekivano nije imala isti uticaj na muškarce i žene na tržištu rada. Najveće promene primetne su u prisustvu žena na radnom mestu, odnosno u njihovom odsustvu sa tržišta rada, pokazuju istraživanja u brojnim razvijenim zemljama. Da li je pandemija uspela da poništi deo postignuća rodne ravnopravnosti u kancelarijama širom sveta?
Žene i pandemija – ženama više otkaza u Srbiji nego muškarcima
Iako ne postoje precizni podaci za Srbiju, sudeći po globalnim trendovima i dostupnim regionalnim istraživanjima žene su se od početka pandemije u velikoj meri suočile sa preprekama na karijernom planu. Prva prepreka je dobijanje otkaza usled pandemije. U Srbiji je od početka pandemije bez posla ostalo više od 66 hiljada zaposlenih, a žene su u odnosu na muškarce za 5% češće dobijale otkaze. Jedno od obajšenje može biti i to što su žene više zastupljenje u industrijama koje su bile ponajviše pogođene pandemijom,, poput ugostiteljstva i turizma.
Čak i žene koje su uspele da sačuvaju svoje poslove ne vide pandemiju kao prijatno iskustvo za njihovu karijeru. Preko 80% ispitanih žena izjavilo je da je pandemija negativno uticala na njihove živote, a 70% onih koje su iskusile negativan uticaj su zabrinute zbog mogućnosti napredovanja u karijeri. Ovo su podaci istraživanja koje je sproveo Deloitte Global, a ono pokazuje i da žene koje osećaju poteškoće od početka pandemije, to većinski pripisuju povećanom obimu porodičnih i kućnih obaveza. Ispitanice koje su iskusile promene u svojoj svakodnevici kao posledicu pandemije, ukazale su da sada imaju više obaveza oko kućnih poslova (65%), a trećina je rekla da su na poslu takođe opterećenije usled pojave pandemije, zaključuje Deloitte Global istraživanje.
Veći obim obaveza je jasno povezan sa fenomenom koji je dugo prethodio pandemiji – nejednaka podela kućnog rada. Iako postoje razlike, žene obavljaju i dalje većinu neplaćenog rada u kući. Prema podacima Ujedinjenih nacija pre korona virusa, za svaki sat neplaćenog posla koji obave muškarci, žene urade tri, a ta cifra se od početka pandemije pogoršala. Kada su škole prešle na onlajn nastavu to je značilo i više zalaganja od strane majki, a žene su te koje su češće preuzimale i brigu o obolelim članovima porodice. U okviru već pomenutog Deloitte Global istraživanje većina žena sa decom prijavila je dodatne obaveze u vezi sa brigom o deci (58%) i odgovornosti za obrazovanje/nastavu kod kuće (53%). Teret nije samo prebačen na majke – sve češće su ćerke te koje pomažu majkama od početka pandemije (više nego sinovi). U Sjedinjenim Američkim Državama, uprkos postepenom oporavku privrede, žene se i dalje nisu u potpunosti vratile na tržište rada. Ovo često predstavlja svestan izbor da u slučaju ponovnog uvođenja karantina i onlajn školovanja žene mogu da pomognu i budu tu uz decu.
Misija OEBS-a u Srbiji stigla je do sličnih zaključaka analizirajući efekat pandemije na žene u Srbiji. Najveća promena je povećanje neplaćenog rada, dok su u najgoroj poziciji bile upravo žene na marginama poput Romkinja. Ugrožene su bile i radnice zaposlene u zdravstvu i drugim zanimanjima koje nisu stale tokom pandemije, već su morale da konstantno računaju da postoji šansa da se razbole i na taj način ugroze druge članove porodice. Kroz posebne prepreke prošle su preduzetnice u Srbiji koje su nakon prvog talasa pandemije često završavale u značajnim dugovima. I pre same pandemije, preduzetnice u Srbiji suočavale su se sa nejednakim tretmanom, kao što je činjenica da nemaju pravo na 100% naknade tokom trudničkog bolovanja.
Postoji svetlo na kraju tunela – fleksibilnost bez pada produktivnosti
Anita Batija, izvršna direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, u jednom intervjuu navela je usled pandemije postoji šansa da bude izgubljeno gotovo 25 godina napretka žena na radnom mestu. Iako je moguće fokusirati se isključivo na probleme koje je pred nas postavila pandemija, sa njom su došle i promene koje mogu u budućnosti pomoći ženama na tržištu rada. Poslodavci širom sveta su od početka pandemije uvideli da je moguće imati značajnu fleksibilnost na radnom mestu, bez gubitka produktivnosti. Ne moramo da radimo iz kancelarije i ne moramo da budemo tu od devet do pet. Sve ovo su dobre vesti za žene jer olakšava balansiranje svih mogućih uloga i loptica koje moramo da žongliramo.
Takođe, pandemija je dodatno osvetlila postojeće nejednakosti, više razgovaramo o tome da je izrazito nefer da majke snose teret onlajn obrazovanja dece, a sa većom svešću je zapravo moguće i pokrenuti promene. Pandemija je takođe važan podsetnik i da se progres u bilo kojoj sferi ljudskih prava retko odvija potpuno linearno. Veliki i stresni događaji najviše pogađaju one koje se nalaze na marginama i zato je konstantan oprez jedini način da se postignut progres i nastavi.