Foto: Canva
Po novom Indeksu zaštite imovinskih prava, koji izdaje organizacija Property Rights Alliance iz SAD-a sa grupom međunarodnih partnera, među kojima je kod nas Libek, Srbija je zauzela 77. od 129 mesta što ukazuje da se i dalje nalazimo pri kraju liste zemalja u Evropi po ovom pokazatelju.
Varljivo poboljšanje – napredak u oblasti prava intelektualne svojine
U odnosu na prošlu godinu Srbija je napredovala sa 95. na 77. mesto, sa skora od 4,820 na 5,153. Međutim, ovo je isključivo posledica napretka u oblasti zaštite prava intelektualne svojine uključivanjem novog indikatora koji se u prethodnim izdanjima nije koristio. Ovaj indikator Trademark Protection Index beleži samo da li su države potpisale i ratifikovale određeni broj međunarodnih konvencija i sporazuma koji se tiču zaštite industrijskih oznaka i brendova, ali ne i njihovu aktuelnu primenu na terenu. Kao i u brojnim drugim oblastima gde se meri samo postojanje propisa a ne i njihova efektivna primena, Srbija u ovom domenu beleži visok rezultat, što je uticalo na konačni skor pod-indeksa zaštite prava intelektualne svojine, a potom i celokupnog indeksa. Međutim, u ostalim segmentima stanje je gotovo nepromenjeno. Da nije došlo do uključivanja ovog novog indikatora u Indeks, Srbija bi imala gotovo identičan skor kao i prethodne godine.
Vrednost Indeksa zaštite svojinskih prava za Srbiju 2015-2021. Izvor: IPRI.
Veliki zaostatak za razvijenim zemljama
Srbija beleži veliki zaostatak za drugim zemljama, ali ne samo onim razvijenim iz Zapadne Evrope, već i sa nešto uspešnijim zemljama iz okruženja koje su u međuvremenu značajno napredovale, kao što je Rumunija. Put do boljih ekonomskih rezultata, a time i do rasta plata i boljeg životnog standarda, leži preko bolje zaštite imovinskih prava jer to doprinosi višoj stopi investicija. A niska stopa domaćih investicija je upravo jedan od najvećih problema naše privrede. Veoma visoke strane direktne investicije to mogu samo delimično da kompenzuju, a i takva preduzeća posluju u potpuno drugačijim uslovima jer sama imaju dovoljno resursa da zaštite svoja prava, imaju političku podršku zemalja odakle dolaze ali i regulatornu podršku naših državnih organa, što je sve ono što domaća preduzeća iz sektora mikro, malih i srednjih preduzeća nemaju. Stoga i ne treba da nas čudi toliko diskrepanca između visokih SDI i niskih domaćih investicija.
Vrednosti Indeksa zaštite imovinskih prava 2021, za odabrane zemlje. Izvor: IPRI.
Šta je Indeks zaštite imovinskih prava (IPRI) ?
Indeks zaštite imovinskih prava meri do kog nivoa je zaštićeno mirno uživanje privatne svojine, kreiran 2007. godine. Imovinska prava služe kao preduslov za ekonomski rast i razvoj, ali pored toga služe i kao brana autoritarnim režimima jer omogućava građanstvu nezavisnost od državne vlasti. Vrednosti Indeksa pokazale su veoma visoku korelaciju sa brojnim drugim pozitivnim pokazateljima – od nivoa dohotka, demokratskog upravljanja, kvaliteta institucija, do ekoloških pokazatelja i socijane mobilnosti. Vrednost indeksa je od 1-10, gde viši broj odražava i veću zaštitu imovinskih prava. Indeks se sastoji od tri pod-indeksa.
-Pravno i političko okruženje
-Žaštita fizičke imovine
-Zaštita prava intelektualne svojine
Ovi podindeksi se računaju na osnovu 11 pojedinačnih varijabli koje se preuzimaju iz drugih publikacija i istraživanja, kao što su Globalni indeks konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Indikatori upravljanja Svetske banke i slično.
Kakve veze imaju ekološki protesti, Savamala i imovinska prava?
Pitanje imovinskih prava je nedavno dospelo u žižu javnosti usled predloženih (i u Skupštini već izglasanih) izmena Zakona o eksproprijaciji, koje predviđaju neprimereno kratke rokove (na primer, samo pet dana za izjašnjavanje o eksproprijaciji) kao i mogućnost isplate ispod tržišne vrednosti imovine (u slučaju objekata koji nisu legalizovani, isplaćuje se vrednost građevinskih radova, a ne tržišna vrednost objekta). Ovo je izazvalo masovne proteste koji su prvenstveno bili izazvani brigom za zaštitu životne sredine, jer se pretpostavilo da su izmene ovog zakona vezane za moguće otvaranje rudnika litijuma u Jadru, pošto bi olakšale sprovođenje ovako velikih investicionih projekata.
Da je Srbija zemlja sa visokom zaštitom imovinskih prava, ovakve promene zakona ne bi mogle lako da se dovedu u pitanje sa ovim projektom, niti bi taj projekat potencijalno ugrožavao imovinska prava stanovnika tog područja. Na protestima koji su bili održani protiv ovih izmena zakona (kao i Zakona o referendumu) došlo je do sukoba između demonstranata i organizovanih huliganskih grupa u Šapcu, dok se policija ’’sasvim slučajno’’ povukla sa lica mesta. Ove grupe huligana su demonstrante napale motkama, pa i probali bagerom da prođu kroz okupljenu masu ljudi.
O ovome nam još uvek govori i slučaj noćnog rušenja u Savamali: imovinska prava su u Srbiji nažalost prisutna samo ukoliko vaša imovina ne zapadne za oko nekome ko je moćniji od vas. Uopšte mogućnost da neko organizuje tešku mašineriju i omanju privatnu vojsku i da u sadejstvu sa gradskim komunalnim službama, uz prećutnu saglasnost policije, poruši niz zgrada u samom centru grada negira postojanje pravne države.
Ovo je jasan pokazatelj da policija ne vrši svoju ustavnu dužnost zaštite javnog reda i mira, imovine i života. Što je i najbolji slikovit prikaz u kakvom je stanju zaštita imovinskih prava u Srbiji.
Glavni urednik Talasa