Nikola Parun

Stručnjak za komunikacije i politikolog

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Miloš Nikolić

Dani za nama su dani obračuna muralima. Vračarski mural Ratku Mladiću postao je poprište građana kojima, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, za genocid i druga najgora ratna dela osuđeni ratni zločinac, Ratko Mladić nije prihvatljiva slika za javnost i onih građana bliskih dubokoj državi, kojima jeste. Gotovo istovremeno, novonastali mural Borislavu Pekiću u Cetinjskoj ulici oskrnavljen je pozivom na smrt legendarnom piscu, disidentu i osnivaču moderne Demokratske stranke.

Ako stavimo na stranu naručioce prvog murala i oskrnavitelje drugog, ovo je priča o ekstremistima istih totalitarizama. Ali da krenemo redom.

 

Mladićev mural – navlaka za opoziciju

Ilegalni mural posvećen Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici, oslikali su navijači Partizana u julu 2021. Od tada je više puta meta napada neistomišljenika osuđenog ratnog zločinca, a interesantan ordure bizarre detalj je što je iza njega grb Partizana sa nemanjićkom krunom. Pred Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, niz udruženja građana sabrao se i organizovao protest za uklanjanje tog ilegalnog murala. Protest je zabranjen, ilegalni mural obezbeđen službenicima MUP-a, a dve aktivistkinje privedene jer su pokazale jaja i bacila nekoliko njih na njega. Iste večeri, održan je spontani skup podrške privedenim aktivistkinjama, kao i “spontani skup” branilaca ilegalnog murala.

U danima koji su usledili, ilegalni mural je još jednom prekrečen, a vinovnik je morao da napusti grad zbog pretnji koje je nakon tog čina dobio. Trenutno je pored ilegalnog murala oslikan i novi – mural Draži Mihajloviću. Ovo celu stvar čini još opskurnijom, jer trenutno četnički komandant sa kokardom simbolički čuva generala JNA velikosrpske ideologije koji je nosio petokraku na šapki, a sve to su oslikali navijači kluba koji se zove po vojsci komunističke partije, uz nemanjićku krunu. Ne treba ispustiti iz vida – stanarima zgrade je muka svega, a posebno uništavanja zgrade.

Dodatni, i najvažniji sloj jesu motivi oslikavanja i reakcija na mural. Nemoguće je oteti se utisku da je cela ova priča ujedno i testiranje opozicije. Izuzev Pokreta slobodnih građana, Nove stranke i pokreta Ne davimo Beograd, opozicione partije u najmanju ruku nisu negodovale zbog ilegalnog murala na kojeg institucije ne reaguju. Teza da je u pitanju bacanje peska u oči dok se provlači izmena Zakona o referendumu, kojim se on usklađuje sa Ustavom Srbije, brzo je pala u vodu. A opozicija koja nije reagovala na ilegalni mural i prateće radnje, navučena je na tanak led. Bila situacija nameštena ili ne, ona postoji. I ona je svojevrsni Tamni vilajet za ćuteće opozicione aktere – ako reaguješ na mural zločincu, kajaćeš se, ako ne reaguješ na mural zločincu, kajaćeš se. Genijalno, zar ne?

 

Pekićev mural – ima neka tajna veza

Neposredno zatim umetnik Milan Milosavljević Deroks oslikao je mural disidentu i antikomunisti, jednom od najvećih jugoslovenskih pisaca u 20. veku, Bori Pekiću, u Cetinjskoj ulici u centru Beograda. Nije prošlo ni dve noći, preko velikog, i odavno počivšeg Pekića dopisano je “smrt četnicima”. Rukopis je isti kao onaj koji je uništavao mural Zoranu Đinđiću na platou i zapisan je na drugoj strani političkog spektra – neokomunističkoj. Kada se sagledaju ove dve stvarnosti stavljene u isti vremenski odsečak, teško je ne zapitati se da li je taj rukopis zapravo isti kao onaj koji oslikava Mladića? Pismo je drugačije, ali motivi su identični. A bogami i korisnost za vlast. 

Kada se podvuče crta, na oba murala uviđa se jasna politička linija zagovaranja podela i eskalacije na zločinačkim krilima, preko leđa građana i u korist struktura koja opstaju, pa, barem od 1903. Menja im se značka, smenjuje se vojska, ali interesi su im identični. Ipak, na kraju ostaje gorka pilula koju ćemo morati da progutamo: 

Ispred Pekića nema straže. Kao što je nikada za Pekiće i Đinđiće nije ni bilo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *