Foto: Canva
Uvođenje kovid propusnica u Srbiji kritikovano je i od strane onih koji se zalažu za restriktivnije mere u borbi protiv pandemije ali i od strane onih koji se protive svim merama – što indikuje da nešto ozbiljno ne funkcioniše u načinu na koji su Vlada Srbije i krizni štab odlučili da sprovedu ovaj mehanizam.
Mera uvođenja kovid propusnica za ulazak u određene objekte, koja podrazumeva da pristup imaju samo građani koji su vakcinisani ili relativno skoro preležali korona virus, u Srbiji se dugo odlagala i dolazi sa dosta osporavanja.
U Evropi i drugim razvijenijim zemljama sveta, kovid propusnice ili kovid pasoši – prisutni su i funkcionišu već mesecima – i daju dobre rezultate, uz konstantnu promociju vakcinacije i porast udela vakcinisanog stanovništva.
Ipak, vlasti u Srbiji su od ovog modela bežale dugo, gledajući na to kao meru koja će biti nepopularna kod građana odnosno potencijalnih glasača. Zbog toga, i slabog odziva kampanji za vakcinaciju, ukoliko se uopšte može reći da postoji jasno vidljiva kampanja, Srbija se od početka jeseni nalazi u svetskom vrhu po broju zaraženih virusom covid-19.
Glavni argument domaćih vlasti protiv bilo kakvih restriktivnijih mera bio je održavanje ekonomije i ekonomskog rasta uz isticanje da bi svako zatvaranje ili ograničenje kretanja građana bilo pogubno po privredu.
I nesporno je da ne treba ići u nova zatvaranja – kako zbog ekonomije, tako i zbog psihološkog stanja stanovništva, pa i zbog uticaja koji sve ograničavajuće mere imaju na ljudska prava.
Ali baš na ljudska prava najčešće se pozivaju oni koji odbacuju svaki vid mera i odgvornosti za javno zdravlje, te je ovo teren na kome se treba posebno zadržati.
Na mladima ostaje imunitet – istaknuti studenti o skepticizmu kolega prema vakcinama
Kako Vlada Srbije zamišlja kovid propusnicu
Kada se ipak Vlada Srbije odlučila da sprovede meru kovid propusnica, ona je propisana u dosta manjem obimu od onoga što sprovode druge zemlje koje su se na ovaj potez odlučile. Zapravo, Srbija je verovatno jedina zemlja u kojoj je važenje obavezne kovid propusnice vremenski ograničeno – kao da virus napada samo posle 20 ili 22 sata uveče. Verovatno ni kreatori ovih politika nisu sigurni za tačno vreme, pa je zato dolazilo do pomeranja satnice.
Prvobitno je kovid propusnica bila neophodna samo za ulazak u ugostiteljske objekte posle 22 sata, a nakon samo tri nedelje primene ovakvog režima, kada se videlo da ni on ne daje nikakve rezultate, vreme početka važenja pomereno je na 20 sati.
Dakle, ako želite da uđete u kafanu, restoran ili bar u Srbiji posle 20 časova, morate pokazati osoblju u objektu kovid sertifikat koji potvrđuje nešto od navedenog: da ste vakcinisani drugom ili trećom dozom vakcine – da period od primanja druge doze nije veći od sedam meseci, ili da ste u prethodnih sedam meseci preležali virus, ili negativan antigenski ili PCR test.
Jasno je da ovakva ograničenja odvraćaju sve one nevakcinisane jer nije realno očekivati da će se neko testirati svaki put kada poželi da ode na večeru ili u provod, ali ni takav „posredan“ pritisak za vakcinaciju ne daje efekte.
Sa druge strane, jedan mnogo ozbiljniji negativni efekat koji smo dobili ovim merama jeste to da su ugostiteljski objekti jednostavno počeli da zatvaraju svoja vrata za mušterije posle 20 sati.
Kako privrednici u Srbiji vide kovid propusnicu
Ugostitelji su se našli u situaciji da se plaše negativnih reakcija i mušterija i sopstvenih zaposlenih i nadležnih organa. Oni se brinu kako će reagovati njihovi gosti ako konobari izigravaju kovid redare koji će proveravati propusnice, plaše se i potencijalnih velikih kazni u slučaju da inspekcija zatekne u njihovom lokalu nekoga ko nema validan sertifikat, a plaše se i da će izgubiti one radnike koji ne žele da se vakcinišu ili da će dobijati tužbe ukoliko radnike na to budu prisiljavali.
Posledica ovakve primene mere kovid propusnice je, umesto povećanja procenta vakcinisanog stanovništva i smanjenja broja zaraženih, približno jednak procenat zaraženih kao i pre primene mera, uz efekat „policijskog časa“ odnosno zatvaranje lokala, koje doduše nije naređeno od strane vlasti već su ugostitelji na to primorani zbog nesnalaženja u novoj situaciji.
Vakcinacija i zabluda o osnovnoj stopi – gde grešimo kada tumačimo podatke?
Zanimljivo je i to što se sada osipa paljba i od strane građana i od strane privrednika, u pravcu države koja sprovodi meru kovid propusnica, a samo letos bilo je lakše prihvaćeno insistiranje na kovid potvrdama za ulazak na velike događaje. Setimo se samo festivala EXIT i Love fest na koje nije moglo da se uđe bez potvrde o vakcinaciji ili negativnog testa, pa tada niko nije kritikovao ovu meru već su i organizatori i učesnici bili srećni što imaju prilike da ponovo prisustvuju ovakvom događaju. Iz ove paralele možda bi se izvukao zaključak da građani Srbije lakše prihvataju mere onda kada one nisu nametnute od strane države već u formi slobodnog izbora, a možda se samo radi o jedinstvenoj publici i kratkoročnoj primeni principa.
Kako to radi država Danska
Prethodnih dana Danska je ponovo odlučila da uvede kovid potvrde kao obavezne za ulazak u većinu objekata, posle gotovo dva meseca bez bilo kakvih epidemioloških mera i to zbog naglog povećanja broja zaraženih. I pored toga što je u Danskoj sa dve doze vakcinisano 85,9 posto starijih od 12 godina, ova država koja je među prvima u Evropi primenjivala mere kovid propusnica, na zabeležen porast broja zaraženih reagovala je vraćanjem mera. Ovo može biti i dobar primer kako je moguće prilagođavati mere zdrastvenoj situaciji, te da fatalistička shvatanja i strahovi od toga da će kovid propusnice biti neophodne zauvek – nisu na mestu. Kada epidemiološka kriva pada, one se mogu ukinuti, a ako dođe do pogoršanja mogu se vratiti.
Istog dana kada je Srbija prvi put donela odluku o primeni kovid propusnica, Francuska je produžila takvu odluku, koju je donela u avgustu ove godine. Kovid pasoši u ovoj zemlji sigurno će biti neohodni za ulazak u sve ugostiteljske i javne objekte, tokom celog dana, barem do kraja jula 2022. godine. I da ne bude zabune, Francuzi su se takođe bunili, negodovali protiv ovih mera, pravili proteste koji su zapaženi u svetskim medijima… Ali vremenom je taj otpor splasao, i većina sada prihvata mere kao neophodne.
Kovid propusnice neophodne su za ulazak na mnoga mesta masovnog okupljanja – od restorana, preko pozorišta, sportskih događaja i slično – u Austriji, Briselu, Italiji… Takođe, veliki broj kompanija i poslodavaca u ovim državama zahteva od zaposlenih da se na poslu pojavljuju isključivo uz potvrdu o vakcinaciji ili negativan test.
U Sjedinjenim Američkim Državama kovid propusnice na snazi su još od aprila ove godine i neophodne su, sa određenim razlikama od države do države, praktično svuda. Ako želite u muzeje, restorane, barove, na izložbe, u većini velikih kompanija – morate da pokažete dokaz o vakcinaciji ili podležete redovnom kovid testiranju.
Lekcije za Vladu Srbije
Da se Vlada Srbije htela ozbiljnije pozabaviti sprovođenjem kovid propusnice, morala je prvo da pripremi ozbiljnu edukativnu kampanju o prednostima vakcinacije koja bi se emitovala na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, recimo umesto termina u kojima dr Branimir Nestorović sa malih ekrana širi strah i dezinformacije o vakcinama.
Pored toga, Vlada je mogla da sprovede podsticajne mere, kao što je oslobađanje od nekih nameta poslovanja, za one objekte koji se odluče da nastave da rade u ovakvim okolnostima i da, pre svega, njih edukuje o važnosti vakcinacije i načinima za proveru sertifikata.
Konačno, bez obzira na to što se čini da je otpor i ovako ograničenoj meri preveliki, te bi se moglo očekivati previše negativnih reakcija na neko šire dejstvo kovid propusnica, Vlada Srbije je morala da napravi veći obuhvat primene. Trebalo bi kovid propusnicom obuhvatiti velike kompanije u kojima zaposleni rade u bliskom kontaktu, obuhvatiti ceo državni sektor, posebno zdravstvo i sve vidove javnih objekata i događaja (muzeje, galerije, koncerte sportske događaje i slično).
Zašto bi neko rekao da treba ići na širu primenu kovid propusnice ako i ovako ograničena daje negativne rezultate?
Zato što bi građani, samo u slučaju da više ne mogu da uđu nigde bez potvrde o vakcini, pa ni da odlaze na posao, shvatili (ako to već nisu uvideli preko pomenutih edukativnih kampanja) da je vakcina nešto što je potrebno za vraćanje u normalne životne tokove, da ona štiti i njih i ljude oko njih.
A šta ćemo sa ljudskim pravima?
Mnogi bi na ovakvu meru skočili u „odbranu“ svojih ljudskih prava i tvrdili da se time njima uskraćuje pravo na rad, ograničava kretanje, da se diskriminišu ili izoluju od ostatka zajednice.
Ali i izolacija je neophodna mera u slučaju pandemije, kada su ljudska prava pojedinca ograničena pravima drugih i zaštitom javnog zdravlja, kao što smo i mogli videti od početka trajanja pandemije. Ako je neko mogao u jednom trenutku da toliko ograniči kretanje svih starijih od 65 godina da smeju da odu do prodavnice samo u periodu od 04 do 07 sati ujutru, zašto sada neko ne bi odredio da oni nevakcinisani izlaze samo u tom terminu? Ali to bi ipak bilo previše restriktivno, zato je možda ipak bolje da se vratimo na kovid-propusnice.
A odgovor onima koji se pozivaju na ljudska prava kada kritikuju uslovljavanje kovid-propusnicama – jednostavan je i svodi se na pravila funkcionisanja u društvu kojih moramo da se pridržavamo ukoliko želimo nešto da dobijemo ili da prosto učestvujemo u igri.
Dakle, ako na ulazu u muzej morate da platite kartu, jer je to pravilo za ulazak u muzej, nećete se pozivati na svoje ljudsko pravo da gledate izložbu i dobijete kulturni sadržaj kako biste izbegli plaćanje ulaznice. Ulaznica je uslov za ulazak i to svi nekako prihvatamo. Pa zašto drugi uslov ne bi bio kovid sertifikat?
Ako vam pri zapošljavanju u nekoj firmi striktno naglase kakva su pravila oblačenja ukoliko želite da budete deo te firme, kao što je recimo nošenje uniforme, pa nećete se pozivati na svoja ljudska prava već ćete moći da birate po sistemu „uzmi ili ostavi“ . Tako je i sa kovid propusnicom. Oni koji i pored svega ne žele da se vakcinišu i dalje imaju pravo na svoj izbor. Ukoliko vam neko traži propusnicu a vi baš ne želite da se vakcinišete, vi i dalje imate mogućnost da se okrenete na drugu stranu i ne prihvatite učešće u tome.
Pročitajte i :
*Stavovi izneti u ovom tekstu su lični stav autorke i ne predstavljaju stavove dnevnog lista Danas.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Talas se u svom radu oslanja i na vašu direktnu podršku. Podržite nas za više ekonomskih, političkih i društvenih analiza.
Novinarka dnevnog lista “Danas”