Foto: iStock
Tržište rada je prevazišlo krizu, kao i izvoz, međutim rast izvoza je skoncentrisan u samo nekoliko industrijskih grana i rudarstvu; promet na malo se smanjuje nakon rasta prometa tokom leta; industrijska proizvodnja usporava. Tursitički promet beleži veliki rast noćenja inostranih turista.
Kvartalni rast 7,4%
RZS je objavio fleš procenu rasta u trećem kvartalu (jul-septembar) ove godine, koja iznosi 7,4%. Ovo je usporenje u odnosu na rast u drugom kvartalu (april-jun) koji je iznosio 13,7%. Ovo je prvestveno posledica statističke osnovice sa kojom se period poredi – treći vartal prošle godine bilo je vreme oporavka privrednih aktivnosti, dok je drugi kvartal bio period zaključavanja, policijskog časa i ograničenog kretanja. Iako je deo ovog rasta i dalje tek povratak na prađašnje nivoe privredne aktivnosti, ovako visoka stopa rasta u trećem kvartalu jeste jedan od razloga za korigovanje projekcija rasta za celu godine naviše, sa početnih 6% na trenutnih 7%.
Tržište rada prevazišlo krizu
Registrovana zaposlenost u trećem kvartalu nastavila je da raste: u odnosu na isti period prošle godine, bilo je zapsoleno preko 62,000 radnika više iliti za 2,8%. Rast zaposlenosti u odnosu na prethodni kvartal iznosio je preko 17,000 novozapsolenih. Veći broj zapsoelnih zabeležen je i kod preduzetnika, pravnih lica i samostalno zaposlenih, dok je samo kod registrovanih poljoprivrednih gazdinstava zabeleženo smanjenje, što je trend koji traje već nekoliko godina. U odnosu na period pre izbijanja pandemije viriusa Covid 19 – prvi kvartal 2020. godine – broj registrovanih zaposlenih u privredi je veći za preko 100,000.
Promet na malo se smanjuje
Tokom septembra je promet na malo bio veći u stalnim cenama za 4,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine. U tekućim cenama je rast iznosio 11,9% a razlika između ova broja jeste rast cena – međugodišnja inflacija je pojela ostatak. Inflacija se najčešće posmatra kroz rast cena na malo – posmatra se korpa dobara i usluga (koja je određena istovetnom metodologijom da bi se omogućilo poređenje na međunarodnom nivou) i beleži se rast cena u okviru ove korpe. Međutim, ona ne pogađa sve potrošače podjednako – cena goriva ne pogađa direktno one koje nemaju auto (ali ovaj rast cena može ih pogoditi time što će proizvođači deo ovog novog troškova prevaliti preko svojih cena na potrošače): građani sa prosečnim i ispodprosečnim platama veći deo svoje potrošnje moraju da izdvoje za osnovne životne potrebe, kao što su hrana i grejanje, u odnosu na one sa iznadprosečnim primanjima, pa ih i rast cena ne pogađa istovetno jer ne rastu ni sve cene podjednako. Veći rast cena zabeležen je u odeljku prahrambenih proizvoda, što znači da inflacija za sada više pogađa one sa nižim primanjima.
Međutim, u poređenju sa prethodnim mesecima ove godine, promet na malo u septembru nastavio je da se smanjuje i sada se nalazi na nivou iz aprila i maja (u stalnim cenama) nakon uzleta tokom leta (jul-avgust). U odnosu na avgust, promet hrane, pića i duvana manji je za 3,6% u tekućim cenama, neprehrambenih proizvoda za 2,8% a motornih goriva za 9,2%, i pored rasta cena izazvanog inflacijom.
Industrijska proizvodnja usporava
Iako je industrijska proizvodnja viša za 1,3% u odnosu na septembar prethodne godine, ovo ne znači da industrija nastavlja sa oporavkom. Prvo, industrijska proizvodnja već je dostigla svoj nivo sa početka 2020. godine od pre prelivanja krize na Srbiju. Drugo, prerađivačka industrija beleži znatno slabije performanse jer se najveći deo povećanja obima proizvodnje beleži u sektoru rudarstva. Pad proizvodnje u odnosu na avgust od 1,2% u sektoru industrije uglavnom se odnosi na prerađivačku industriju, gde je smanjenje proizvodnje iznosilo čak 3,3%. A ovo je uprkos novim velikim SDI jer one tek treba da se kompletiraju da bi nova postojenja počela sa proizvodnjom.
Izvoz nastavlja sa rastom
Vrednost iznoza u septembru je porasla za oko 385 miliona evra u odnosu na prošlu godinu, a već u to vreme je izvoz bio prevazišao svoju vrednost iz pretkrizne 2019 (rast od 24%). Isto je i na strani uvoza, koji je porastao za oko 430 miliona evra (rast od 21%). Od početka godine, izvezeno je proizvoda u iznosu od 15,6 milijardi evra a uvezeno za 16,5 milijardi.
Od početka godine, dobre izvozne rezultate imale su posebno rudarstvo (sa preko 400 miliona evra izvoza više nego prethodne godine), a od prerađivačke industrije proizvodnja pića, koksa i derivata nafte, hemijska industrija, te proizvodnja metala i električne opreme. Izvoz prati industrijsku proizvodnju – što i nije začuđujuće imajući u vidu da je Srbija mala i otvorena privreda, te da proizvodnja velikog dela prerađivačke industrije ide prevashodno u izvoz – povećanje proizvodnje u većini ovih sektora zadovoljava prvenstveno inostranu,a ne domaću tražnju. Zato lista onih industrija sa rastom izvoza blisko prati listu industrija sa povećanjem industrijske proizvodnje.
Turizam i ugostiteljstvo
Podaci za septembar pokazuju da se ovaj sektor nastavio oporavljati od uticaja virusa Covid 19: u odnosu na prethodnu godinu, broj noćenja veći je više nego duplo, sa time da je broj noćenja domaćih turista u blagom padu, dok je primetan veliki rast stranih turista (285%). Međutim, od početka godine promet je veći za tek 28%. Ovaj oporavak prvenstveno je skoncentrisan u Beogradu i Novom Sadu, imajući u vidu da su banje i planinska mesta već iskoristili svoje prilike i popunili kapacitete, a ni ranije nisu imali veći priliv stranaca (osim možda Zlatibora i Kopaonika). Od zemalja porekla i dalje se ističu Bosna i Hercegovina, Nemačka, Italija, Rusija i Turska, ali je od sada primetna i Indija sa preko 122,000 noćenja (u odnosu na 18,000 tokom prethodne godine); ovaj eksplozivni rast indijskih turista je posledica vizne politike i epidemiološke situacije: neke zapadne zemlje su za ulazak indijskih državljanja tražili boravak prvo u nekoj trećoj zemlji koja nije imala tako lošu epidemiološku situaciju kao Indija, a Srbija se pokazala kao dobra destinacija za dalje, jer za građane Indije nije potrebna viza za turistički boravak, a i nalazi se na pola puta ka SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i ostatku Evrope.