Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Canva

Na sednici Vlade održanoj u četvrtak 4. novembra usvojen je predlog budžeta za narednu 2022. godinu. 

Najvažnije stvari predviđene ovim predlogom novog budžeta su – povećanje zarada u skladu sa privrednim rastom; visoke javne investicije koje uključuju nove rashode za sistem odbrane, a nauštrb onih za ekologiju i komunalnu infrastrukturu; indeksacija penzija u skladu sa zakonskom formulom; niži deficit i smanjenje javnog duga, kao i gotovo neprimetno rasterećenje privrede. 

 

Istorijsko smanjenje nameta na rad – samo ako vam istorija počinje od juče

Budžetom je predviđeno smanjenje nameta na prihode od rada u dva segmenta: smanjenje doprinosa na teret poslodavca za PIO fond (sa trenutnih 11,5% bruto plate na 11%), kao i povećanje neoporezivog dela zarade (sa trenutnih 18.300 na 19.300 dinara). 

Na prosečnu neto platu od 60.000 dinara ovo znači mesečna uštedu za poslodavce od oko 600 dinara, ili malo preko 7.000 dinara godišnje. Teško da će to zaista biti neki podstrek otvaranju novih radnih mesta ili podsticaj za povećanje plata zaposlenima što bi trebalo da bude zamisao iza ovakvih mera. 

Na ovoj istoj sednici Vlade povećana je i minimalna zarada, što sa sobom vuče i povećanje prihoda od poreza i doprinosa. Minimalac će umesto oko 32.000 iznositi oko 35.000 dinara neto, tj. plata koju će radnici nositi kući biće viša za oko 3.000. Ali će zato i poresko zahvatanje države biti veće za oko 1.600 dinara mesečno. Ovo pokazuje kako se javne politike u Srbiji vode parcijalno, pa lako mogu da imaju međusobno suprotstavljene ishode. 

 

Povećanja zarada u javnom sektoru 7-8%

Za razliku od poslednje tri godine, rast zarada u javnom sektoru trebalo bi da sada prati ekonomske mogućnosti privrede i da ih finansira. Drugim rečima, planirani rast zarada je u skladu sa stopom privrednog rasta, a ne preko njega. Dok je plan pre fiskalne konsolidacije bio da se učešće zarada smanji na nivo od 9,5% BDP-a, on je ove godine dostigao već 10,2%. Predloženi budžet predviđa nominalni rast zarada 7-8% (uz inflaciju u ovoj godinu od gotovo 4%, pa razlika između ova dva broja označava pravi rast kupovne moći), što je nešto ispod stope ekonomskog rasta i inflacije (10-11%).

Mnogo veći problem predstavlja to što je jasno da je Vlada odlučila da opet prolongira sistemsko rešenje uvođenjem platnih razreda – ovo se planira još od 2013. ali nikako da se sprovede u praksi. Time bi se istovetan rad istovetno i vrednovao, ne bi bilo takvih aberacija da se plate povećavaju stihijski po sektorima – pa onda računovođa ili pravnik u policiji dobije veće povećanje plate od svog kolege koji radi u školi. Drugim rečima, Vlada i dalje želi da ima odrešene ruke i da povećava plate kako za to nalaže trenutni politički trenutak, uključujući i kupovinu neophodne podrške na predstojećim izborima.

Dodatni problem jeste taj što Fiskalna strategija prikazuje kao značajno ograničenje manjak određenog kadra u javnom sektoru – od lekara, do inspektora – a bilo koje povećanje fonda zarada putem novog zapošljavanja mora da se uklopi u već odobreno povećanje 7-8%. Imajući u vidu da je u godinama kada nije bilo izbora plate povećavane više od mogućnosti, gotovo je nemoguće da se takva povećanja zauzdaju samo par meseci pred izbore koji su na proleće. Tako da će se ili ići na rebalans budžeta u narednoj godini da bi se obezbedila sredstva za zapošljavanje nedostajućeg stručnog kadra, ili će se sa novim zapošljavanjem sačekati još jednu godinu.

 

Visoke javne investicije – dve strane medalje

Državna izdvajanja za investicije ostaju na rekordno visokom nivou – novi budžet predviđa da iznose čak 7,8% BDP-a, u skladu sa ovogodišnjim, ali daleko iznad nivoa iz prethodnih godina. Ovo je sa jedne strane dobro jer to znači da će se graditi infrastruktura koja nam je neophodna i koju sada nemamo, ali imajući u vidu strukturu investicija gde su značajni iznosi i ove godine namenjeni kupovini vojne opreme, a nauštrb izdvajanja za ekologiju i izgradnju komunalne infrastrukture (još imajući u vidu da je obrazovanje kao i ostalih godina gotovo zaboravljeno) slika izgleda drugačije. Pored toga, postojeći infrastrukturni projekti su značajno preplaćeni, naročito oni rađeni po projektnom finansiranju sa inostranim partnerima o čemu smo već i pisali.

 

Kolika je cena veštačkog pumpanja BDP-a? – slučaj brze pruge

 

Visoke javne investicije daju političarima ogromnu mogućnost da nameštaju poslove povezanim firmama, što je još mnogo lakše onda kada nema tendera jer se preskače Zakon o javnim nabavkama. Takođe imaju i mnogo veći uticaj na kreiranje BDP-a u datoj godini, što to je omiljena metrika svakog političara. Što veći rast BDP-a, makar i kratkotrajan, makar i onaj koji nema uticaj na povećanje kvaliteta života, to bolje za političare na vlasti.

Visoke javne investicije bi bile mnogo bolje onda kada bi se učešće sektora bezbednosti stavilo u neke normalnije okvire – vojska i policija su važne i ne treba ih zapostavljati, ali bi trebalo prvo da se pozabavimo hitnijim stvarima, na primer bolnicama i školama. Kada bi počela da se koriste pravila koja se sada svesno zaobilaze o konkurenciji ponuđača time bi cena radova bila niža a kvalitet viši. Neefikasne i prenaduvane javne investicije znače da smo sve to mogli da izgradimo za manje para, a njih da uložimo u nešto drugo.

 

Šta se krije iza istorijskog ekonomskog rasta – uticaj jednokratnih faktora na privredu Srbije

 

Javne finansije stabilnije – deficit 3%, javni dug i dalje ispod 60% BDP-a

U narednoj godini predviđen je deficit od 3% BDP-a opšte države (republički budžet, lokalne samouprave i nezavisni socijalni fondovi zajedno), što je značajno poboljšanje u odnosu na ovogodišnji deficit od 5% BDP-a (projekcija iz rebalansa, sa tim da je prvobitno bio predviđen deficit od 6,7% ali je ta prvobitna projekcija promenjena usled nešto boljih privrednih kretanja).

Međutim, imajući u vidu da je u narednoj godini predviđen relativno visok rast od 4,5% BDP-a, deficit od 3% BDP-a nije baš stvar za pohvalu. U godinama rasta načelo fiskalne politike jeste da se novac štedi i smanjuje javni dug za moguće crne dane, a ne da se gomilaju novi dugovi. Takođe, inflacione tendencije ukazuju na pregrejavanje ekonomije – takvom stanju poslednje što treba je dodatno podgrevanje ekonomije višom javnom potrošnjom kroz deficite. Bilo bi mnogo bolje da je deficit mnogo niži od predviđenih 3%. Javni dug će nastaviti da se smanjuje relativno u odnosu na BDP i sa granice koja je prilično blizu 60% spustiće se na nešto prihvatljiviji nivo ispod 55% BDP-a.

Međutim i dalje postoje fiskalni rizici koji mogu sve ovo da preokrenu. Ako zanemarimo one koji se i dalje tiču pandemije i mogućnosti pojave novog soja virusa Covid19 koji će biti otporan na vakcine, kao i nešto sporiji rast u evropskim zemljama koje su naši glavni ekonomski partneri, tu su i dalje državna preduzeća koja mogu da nas odvedu u minus. Najveća su Srbijagas, EPS i Air Serbia. 

EPS već godinama loše posluje, a nedavni rast cena struje u Evropi nije pogodovao preduzeću jer sada baš uvozi struju zbog zakasnelog redovnog remonta dela elektrana pred grejnu sezonu, a preduzeće već godinama mora i da uvozi struju tokom grejne sezone da bi se nadomestio porast potrošnje u odnosu na proizvodne kapacitete. Slično tome, porast gasa na međunarodnom tržištu može da utiče i na poslovanje Srbijagasa – a povećanje cena struje i gasa politički je nepopularno, naročito u predizbornoj godini, tako da će povećani troškovi ovih preduzeća najverovatnije ipak pasti na teret budžeta. Slično je i sa kompanijom Air Serbia, imajući u vidu da je aviosaobraćaj i dalje u lošem stanju iako je ono bolje nego prošle godine. Najveći broj aviokompanija u svetu i dalje beleži gubitke u poslovanju. Republika Srbija će kao većinski vlasnik koji je nedavno i dokapitalizovao ovu firmu morati da i ovde odreši kesu da bi se pokrili eventualni novi gubici.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *