Anđela Davić

Izvršna urednica

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Canva

Iako vakcinacija u Srbiji napreduje, podaci istraživanja Studentske poliklinike pokazuju da čak 60 odsto mladih ne želi da primi vakcinu, a istraživanje Ipsosa iz 2021.godine pokazuje da isti broj mladih smatra da je rizik od vakcine jednak riziku od kovida. Zašto mladi iskazuju sumnjičavost, nepoverenje ili potpuno odbijanje  vakcinacije?

Naš cilj bio je da ispitamo kako naši istaknuti studenti koji smatraju da je imunizacija važna, i koji su se sami vakcinisali gledaju na oklevanje ili odbijanje mnogih mladih da prime vakcinu.

O važnosti same vakcinacije i imunizacije kao i o razlozima nepoverenja mladih prema vakcinaciji za Talas su govorili predsednica Saveza studenata Rudarsko-geološkog fakulteta – Ana Ćurić, Student doktorskih studija na Medicinskom fakultetu – Madžgalj Šućro, Student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i dobitnik glavne nagrade na ENEN+ Nuclear Summer School (Nuklenarna letnja škola) – Božidar Obradović, studentkinja prodekanka i generalna sekretarka Studentskog parlamenta u Beogradu – Ana Grčić, Član Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu – Miroslav Dešić, predsednica Studentske konferencije univerziteta Srbije – Margareta Smiljanić.

 

Edukativna promocija je neophodna 

Iako neke beneficije, kao što su vaučeri, mogu biti podsticajni u određenoj meri i dovesti do većeg odziva za vakcinaciju – ove pogodnosti kod mladih ljudi nemaju toliko veliki uticaj zato što su mladi više zabrinuti usled dezinformacija koje kruže društvenim mrežama, pa je zbog toga važno da se radi na edukaciji o imunizaciji.

“ Jesam vakcinasana, a vakcinisala sam se još u aprilu mesecu kada je otpočeta masovna vakcinacija u našoj državi. Smatram da je promocija vakcinacije veoma važna, pogotovo sada kada je sve više mladih u bolnicama i na resporatorima. Takva edukativna promocija vakcinacije mladima bi otklonila teorije zavere i odgovorila bi na ključna pitanja iz ugla nauke, rekla je za naš portal studentkinja prodekanka i generalna sekretarka Studentskog parlamenta u Beogradu, Ana Grčić.

Član Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu, Miroslav Dešić kaže da je imunizacija mladih možda i glavni preduslov za pobedu u borbi protiv pandemije što se pokazalo u skadinavskim zemljama koje u ovom trenutku imaju više od 70 odsto vakcinisanih starosti do 30 godina. 

Dešić takođe dodaje da je kroz promociju pre svega najvažnije da mladi prepoznaju važnost same vakcinacije i u kojoj meri bi ona olakšala naš svakodnevni život.

 

 

Mnoštvo informacija i nepoverenje prema sistemu dovodi do nezainteresovanosti za vakcinaciju

Jedan od faktora koji najviše utiče na nezainteresovanost i odbojnost mladih prema vakcinaciji, a sa kojim se veliki broj studenata i mladih slaže, jeste veliki broj informacija u medijima i društvenim mrežama koje se svakodnevno plasiraju, a koje su često nejasne i neodređene.

“Najveći problem je što do mladih dolaze oprečne informacije iz različitih krugova, te nisu u potpunosti sigurni u bezbednost samih vakcina. Društvene mreže danas nažalost osim kao servisi koji služe za brži protok informacija, predstavljaju i kanale za protok lažnih informacija i dezinformacija. Upravo iz tog razloga je svest svake mlade osobe o značaju imunizacije od ključnog značaja za formiranje opšte pozitivne slike o imunizaciji “ , istakla je predsednica Saveza studenata Rudarsko-geološkog fakulteta, Ana Ćurić.

Imunizacija je važna kako bismo mogli da se vratimo u normalan život, koji nije samo studentski, a takođe je važno da mladi shvate da nisu otporni  na vakcinu i da se mogu zaraziti virusom, smatra predsednica SKONUS-a, Margareta Smiljanić.

Svako deljenje dezinformacija je opasno jer ostaju pothranjene u pamćenju, i kao takve igraju važnu ulogu u donošenju odluka – zato je važno raditi na edukaciji mladih o ovom pitanju, kako bi mladi mogli da se oslone na zvanične izvore informacija, a da ostale tretiraju kao sekundarne.

Student doktorskih studija medicine, Madžgalj Šućro, smatra da zdravstvenu politiku treba fokusirati ka mladim osobama jer oni hoće da promene svoja razmišljanja, kao i da je važno odgovoriti na sva pitanja mladih jer je to jedan od najvažnijih zadataka zdravstvenih radnika kao profesionalaca.

“ Potrebno je da na nedeljnom nivou postoji osoba koja će odgovoriti na pitanja, da pokaže kako jeste, do čega su dovela istraživanja – pa je onda na ljudima, da shodno tome sami preuzmu kontrolu nad svojim životom i da ga unaprede. Potrebno je integrisati ljude tako da imaju participciju u spostvenom životu. Ne da ih na to primoravamo uz neke restrikcije već da im snagom argumenata i medicinski zasnovanim dokazima pokažemo da su oni sami prioritet i da na taj način uputimo da ne radimo ništa protiv njih “ , rekao je Šućro.

Student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu dobitnik kao i dobitnik glavne nagrade na ENEN+ Nuclear Summer School (Nuklenarna letnja škola), Božidar Obradović, smatra da je koren problema ipak otvoreno nepoverenje u sistem i institucije, pre svega Krizni štab, kao i neiskreno izveštavanje o vakcinama i izvrtanje informacija vezanih za njihovu proizvodnju, distribuciju i nuspojave. 

 

Vakcinacija postala mentalna preokupacija svakoga od nas

Iako je vakcinacija globalni društveni problem, na pitanje “Da li si vakcinisan/na? “ mnogi gledaju kao na izuzetno intimnu stvar. Pitanje o vakcinaciji postalo je ekvivalentno pitanju šta nam znači tetovaža ili zašto u trideset petoj godini još uvek nemamo dece, što dovodi do stvaranja osećaja nelagodnosti, straha pa samim tim i podeljenosti u društvu.

“Smatram da je vakcinacija postala mentalna preokupacija svakoga od nas. Ja ne znam da li sam u poslednje vreme seo na kafu sa nekim, a da me nije pitao da li sam vakcinisan, kojom vakcinom i koliko puta. To postaje izuzetno veliki problem, jer smo prinuđeni da našu privatnost stavimo drugima na dlanu, na izvolte. Na društvenim mrežama pratimo živote drugih ljudi u cilju da se edukujemo o svojoj bolesti, čitamo različite stranice bez obzira da li su informacije tačne ili netačne… to zadovoljava apetit i stvara hormon sreće, ali na neko vreme – narednog dana opet radimo isto i dolazimo u začarani krug. ” , kaže Šućro.

Svakodevna izloženost strahu, frustraciji, preopterećena je još i svakodnevnim pritiscima od strane društva kao i organa vlasti. Kako izmiriti suprotstavljene strane i harmonizacijom odnosa uspostaviti kolektivnu imunizaciju društva?

“Ja lično, duboko verujem u vakcinaciju i svestan sam da je ovo jedan veliki globalni problem – ali pitanje o vakcinaciji je za mene jedno teško pitanje, ne na stručnom, već na emotivnom nivou. Prosto mi zasuze oči kada čujem da neka obrazovana, mlada osoba nije sigurna da li želi da se vakciniše, zato što nije dobila odgovor na svoja pitanja od stručnih lica. Takođe, moramo razumeti i druge ljudе bez omalovažavanja jer u suprotnom delimo ljude na vakcinisane i nevakcinisane. Ono što treba uraditi jeste da uključimo obe strane koje će razmenom argumenata doći do zajedničkog rešenja. Potrebno je da se udruženim snagama svih radi na promovisanju imunizacije, ali bez provociranja drugačijeg mišljenja”, dodao je on.

Pitanje vakcinacije nije samo zdravstveno, već i političko, i može stvoriti velike podele u društvu ako se o njemu ne govori na pravi način – što može imati dalekosežne posledice. Ipak izlaz nije toliko daleko, a da li ćemo do njega doći zavisi samo od nas.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *