Foto: Canva Stock
Kada pričamo o moći neke države uglavnom pominjemo ekonomiju i vojsku. Koliki je BDP neke zemlje? Koliko nosača aviona poseduje? U polju političkih nauka odavno se indikatorima moći pridružio i još jedan – kultura. Moć neke države koja se oslanja na kulturni kapital ponekad se naziva i meka moć, a od nedavno su u ovoj oblasti ističe Južna Koreja. Da li će zbog velikog uspeha korejske muzike i televizije zvanični Seul uspeti da ovo i pretvori u meku moć sličnu onoj kakvom sada mogu da se pohvale Sjedinjene Američke Države?
Dečja igra sa velikim ulozima
Epizodu korejske serije Squid Game na striming platformi Netfliks je 17. septembra gledalo 111 miliona fanova, a u čak 94 zemlje na svetu je ovo bila najpopularnija serija na platformi. Nakon završetka prve sezone rodili su se brojni novi mim formati, nastala je nestašica kolača koji se pojavljuju u seriji, a svetski brendovi odreagovali su na društvenim mrežama sopstvenim reklamama na osnovu motiva iz serije.
U pitanju je triler serija u kojoj grupa preterano zaduženih Korejaca igra na život ili smrt set društvenih igara uz obećanje ogromne novčane nagrade. Sasvim očekivano je i to da su igrači osobe nižeg ekonomskog statusa, dok se iza igre nalazi grupa elitnih bogataša. U vremenu kada se sve više govori o ekonomskim nejednakostima uspeh serije Squid Game nije neobičajen, a sličnom tematikom se bavi i film Parazit koji je dobio je čak četiri glavna Oskara 2020. godine. Tenzije između niskoplaćenih radnika koji se kriju u podrumu i njihovih nadređenih koji žive fizički iznad njih u staklenoj kući nalaze se u centru prvog filma koji nije na engleskom jeziku. Veliku popularnost doživeo je 2016. godine i korejski film The Handmaiden koji takođe obrađuje jedan aspekt društvenih nejednakosti.
Uspon k-pop industrije u muzici
Uspeh korejske kulture je ipak najvidljiviji u pop muzici. BTS, korejski bend koji je nedavno gostovao i u Ujedinjenim nacijama, predstavlja najveće ime u k-popu, korejskoj vrsti pop muzike velike popularnosti na zapadu. BTS je do sada imao 6 različitih pesama koje su završile na Bilbordovoj 200 listi. Njihova verna armija fanova je svetski fenomen, sa značajnim prisustvom čak i u Srbiji. Popularna je i ženska grupa BLACKPINK, sa kojom je i nekoliko američkih pop zvezda poput Lejdi Gage snimilo duete. BTS i BLACKPINK su već sada i zvezde nekoliko dokumentaraca o svom rapidnom uspehu, a njihovi članovi su od malena odabrani i obučavani upravo za posao muzičke zvezde. Prema nekim procenama vrednost k-pop industrije 2019. godine iznosila je oko 5 milijardi dolara. Da li je potrebno govoriti više o uticaju korejske muzike ako se svi i dalje sećamo koreografije iz spota za pesmu Gangnam Style? K-pop muziku prati i veliko interesovanje za k-pop televizijske drame koje dobijaju sve veću pažnju na svetskim striming platformama kao što je Netfliks.
Korejski talas kao strategija
Rastuća popularnost korejske kulture ipak nije došla niotkuda. Već krajem 1990-ih nastao je termin korejski talas, poznat pod terminom hanliu, koji se prvi put čuo na kineskoj televiziji kao opis ogromne popularnosti korejskih serija u Kini. Korejska kultura se tada prvenstveno širila po Jugoistočnoj Aziji, a razvoj interneta učinio je korejsku kulturu svetskom senzacijom. Korejski zvaničnici ipak nisu ostali slepi na to šta sve može da donese ekspanzija industrije kulturnih dobara. Krajem devedesetih usledila su velika ulaganja u sektor kulture, podsticanje privatnih investicija u ovoj oblasti, kao i dozvola da Korejci slobodno putuju u inostranstvo, što je kumulativno dovelo do toga da se korejska kultura proširi po regionu. Trenutno postoji i više od 32 korejska kulturna centra u preko 28 zemalja širom sveta, a procenjuje se da je 2019. godine bilo preko 89 hanliu fanova širom sveta. Zvanični Seul ipak nije stvorio popularnost korejske kulture, to je nešto što se dogodilo organski, ali je stvoreno plodno tlo za njenu široku prihvaćenost.
Popularnost kulture = meka moć?
Termin „meka moć” ušao je u mejnstrim govor zahvaljujući Džozefu Naju, istaknutom profesoru na Univerzitetu Harvard. Pojam je nastao 1980-ih, a u pitanju je moć usled koje drugi žele ono što i vi želite bez upotrebe bilo kakve prisile. Naj ističe da je „čvrstoj” moći potrebno da ima pored sebe i meku moć kako bi nacija mogla da ostvari značajan uticaj. Kroz meku moć je moguće kreirati i dugoročan uticaj na preferencije i stavove, a kao primer zemlje sa velikom količnom meke moći najčešće se navode Sjedinjene Američke Države. Ako u obzir uzmemo to da svi gledamo filmove snimljene u Holivudu i slušamo američki pop nije teško pogoditi zašto je meka moć SAD sveprisutna.
Meka moć je nešto što Južna Koreja gotovo izvesno želi da uveća, što možemo videti i po tome što, na primer, predsednik Južne Koreje dovede k-pop grupu EXO da započnu sastanak sa tadašnjim američkim predsednikom Donaldom Trampom. Da li iza ovih dobrih promotivnih poteza postoji strategija za upotrebu meke moći zvaničnog Seula ostaje ipak da se vidi. Velika popularnost korejske kulture je došla i uz prikazivanje stvarnih problema korejskog društva koje ga ne čini potpuno inspirativnim. Dugi radni sati, toksična kultura na radnom mestu, ogromne društvene nejednakosti i nepovoljan odnos prema ženama samo su neke od primera negativnih tema koje korejska kultura takođe obrađuje. Nisu retki primera k-pop pevača koji sebi oduzmu život usled stresa, a Severna Koreja je društvene nejednakosti korejskog društva iz serije Squid Game iskoristila kao zgodan alat za propagandu.
Čak i da Južna Koreja ostvari uspeh u sticanju značajnog obima meke moći, u pitanju je koncept čiji je uticaj teško usmeriti u konkretne posledice. Bez obzira na to što možda veliki deo kineskog stanovništva uživa u korejskog kulturi, to i dalje ne rešava činjenicu da u odnosu Kine i Južne Koreje postoji asimetrija moći i strateško rivalstvo. Isto tako, moguće je i da postoji snažna preferencija prema kulturnim proizvodima koji dolaze iz zemlje, dok se to odobravanje ne prenosi automatski i na podržavanje njenih spoljnopolitičkih poteza. Koliko samo ljudi u Srbiji voli američki rok, ali istovremeno prezire američku spoljnu politiku? Upravo zato je meka moć važno oružje u arsenalu donosioca spoljnopolitičkih odluka, ali ne može biti jedino.
Ako bismo pokušali da utvrdimo šta je tačno to što gura ljude ka korejskoj kulturi to su najčešće neobične teme i kulturni obrasci koji opet u nekoj meri dolaze u matrici kapitalizma i liberalne demokratije koja nam je poznata. Uspeh korejske kulture svakako je dobra vest, a kako će zvanični Seul strateški iskoristiti talas popularnosti ostaje da se vidi. Squid Game zasigurno nije poslednja korejska serija za kojom ćemo kolektivno odlepiti.
Autorka