Povratak na klasike uz fokus na sadašnjost – osvrt na delo “Meditacije”
Foto: Unsplash/ Amir Hosseini
Malo toga je danas istovetno životu u starom Rimu. Upravo zato je još veće iznenađenje ukoliko reči napisane od strane rimskog cara u drugom veku pre nove ere čuvaju mudrost i za generacije koje sa telefonom idu u kupatilo. Iako ih je primarno namenio sebi, Marko Aurelije ostavio je u amanet baš takve mudrosti spojene u knjigu Meditacije. Zapisi brojnih antičkih filozofa postoje, ali Meditacije iskaču kao i dalje popularne i kod publike bez apetita za filozofskim tekstovima. O knjizi je nastao veliki broj videa na Jutjubu, članaka, pa čak i self-help knjiga koje preuzimaju neke od njenih motiva. Stoicizam poslednjih godina proživljava renesansu i veliku popularnost, pa se zato citati iz Meditacija često mogu sresti i na društvenim mrežama, uključujući i TikTok, što znači da je pravo vreme za njeno ponovno iščitavanje.
O kratkotrajnosti našeg boravka na zemlji
Marko Aurelije imao je veliku sreću da od ranog detinjstva dobije trening i učenje stoičke filozofije i načina života. Iako je moguće naći različita tumačenja i škole, stoički pogled na svet nastoji da čovek živi u skladu sa prirodom i razumom, usmeri pažnju na kontrolu sopstvenih misli i stanja, odrekne se brojnih poriva i nepotrebnih želja za prolaznim uživanjima. Cilj je živeti ispravno, pravedno, sa fokusom na prolaznost i kratkotrajnost našeg života. Lični integritet, skromnost i svesnost sopstvenih ograničenja čine važne postulate u stoičkom načinu života.
Marko Aurelije ipak nije običan filozof koji se posvetio asketskom načinu života i propovedao stoicizam. On je 16. rimski car koji je to postao tako što je bio usvojen, a Meditacije su po svemu sudeći nastale tokom njegovog boravka na tronu Rima. Forma ovog dela jedinstvena je u antičkoj filozofiji. U pitanju su razgovori sa sobom, odnosno misli koje je Marko Aurelije pisao i namenio sebi, bez namere da postanu izvor inspiracije generacijama. Intimni dnevnik, koji za cilj ima kaljenje moralnog karaktera, napisan je na grčkom, što je za jednog rimskog cara dodatno neuobičajeno. Vanvremenska popularnost ove knjige uspela je zato da Marka Aurelija postavi na poziciju prvenstveno filozofa, pa tek onda značajne istorijske ličnosti.
Šta je tema njegovih razmišljanja u Meditacijama? Od smrti pa sve do dužnosti, Aurelije u kratkim crtama upućuje poruke koje treba da navode čoveka u svakodnevnom životu. Brojne poruke se i ponavljaju, čime je njihov značaj naglašen i teško ih je zanemariti. Neke od njih tiču se neophodnosti upravljanja svojim mislima i emocijama: spoljašnji događaji i akcije drugih ljudi ne moraju da nas dotiču i povređuju, naš um može ostati netaknut ako radimo na tome. Dužnost je takođe česta tema: pošto smo svi deo jedne veće celine, bitno je da svoju dužnost i svaki zadatak obavimo sa punom pažnjom, bez kukanja i zahteva za pohvalama. Posao koji moramo obaviti kao svoju dužnost ne sme patiti usled našeg nedostatka volje, a ljudska bića su rođena za rad. “Da li si onda rođen za zadovoljstvo – samo za osećanja, a ne za akciju?”, retorički pita Aurelije.
Razmišljanja o smrt zauzimaju veliki deo Meditacija: u pitanju nije ništa čega treba da se plašimo. Kao i sam život, smrt je njegov sastavni deo i predstavlja samo prelazak u neku drugu formu ili potpuno prestajanje svake svesti, što za Marka Aurelija ne predstavlja veliki problem. Sam život je izuzetno prolazan, što svaku potragu za slavom, pohvalama drugih ljudi i materijalnim bogatstvom čini uzaludnom, podseća Marko Aurelije. Kako bi se konstantno podsećao blizine smrti i prolaznosti, on često nabraja imena poznatih istorijskih ličnosti i drugih koji više nisu živi i čije su se loze završile. U istoj liniji kao i brojna budistička učenja, Meditacije ističu da je važno fokusirati se na sadašnji trenutak, odbaciti žaljenja za prošlim i nade za onim budućim. Sve je u procesu neprestane promene i zbog toga promene ne treba da nas iznenade ili negativno pogode. Marko Aurelije dosta pažnje posvećuje i odnosu prema ljudima koji nas okružuju i ne predstavljaju oličenje vrline. On nas upozorava da moramo biti svesni da takvi ljudi postoje, prihvatiti to i pokušati da ih ili podučimo ili tolerišemo.
Iako su Meditacije skup kratkih komentara i poruka, u svaku poruku utkano je mnogo značenja i pronicljivih uvida. Stoga čitalac mora da se pripremi da će se često naći opčinjen porukom koja nekada nije duža od dve rečenice, što svedoči o snazi uvida autora. Marko Aurelije nije jedini filozof sa stoičkim ubeđenjima, tu su i Seneka i Epiktet, ali je način na koji pokušava da prenese svoje uvide upečatljiv i pitak. Porast popularnosti stoicizma poklapa se i sa obnovljenim interesovanjem za istočnjačka budistička učenja sa kojima deli neke od važnih uvida. U trenutku gde nam je gotovo svako uživanje na dohvat ruke ne čudi da veliku privlačnosti donosi uvid koji kaže da nas materijalna bogatstva neće ispuniti. Takođe, u trenucima globalne pandemije, ekološke krize i rastuće anksioznosti pisanja Marka Aurelija predstavljaju sigurnu luku: sve je moguće prevazići uz snagu sopstvenog uma i karaktera.
Autorka