Foto: Canva
Šta ukoliko postoji način da pomognemo ljudima koji pate od post traumatskog stresa bez invazivnih lekova i višegodišnje i skupe psihoterapije? Da li danas imamo jednostavne i jeftine načine da pomognemo i onima koji pate od depresije ili se bore sa zavisnošću od različitih supstanci, uključujući i cigarete? U pitanju nisu neke fiktivne magične pilule koje rešavaju probleme mentalnog zdravlja, već sredstva za koja čovečanstvo zna jako dugo – psihodelične droge.
Pod klasičnim pshodelicima najčešće se podrazumevaju LSD, MDMA, psilocibin (“magične pečurke”) i meskalin, a različite podele tu uključuju DMT i ketamin. Ovo su droge koje su u gotovo svim zemljama sveta zakonski izričito zabranjene, dok je njihovo posedovanje strogo kažnjivo. Uprkos tome, poslednjih godina svedoci smo renesanse istraživanja o psihodeličnim drogama i njihovoj potencijalnoj upotrebi u psihoterapiji. Ovu renesansu istraživanja prate i značajna ulaganja u privatne kompanije sa misijom da upotrebu psihodeličnih droga prošire do onih koji žele da poboljšaju svoje mentalno zdravlje.
Zašto dolazi do ovog globalnog porasta interesovanja i ulaganja u istraživanja na ovom polju?
Vesele šezdesete sa tužnim krajem za psihodelične droge
Odakle dolaze aktivne supstance psihodeličnih droga? Psilocibin je već dugo poznati sastojak pojedinih vrsta pečurki, meskalin se nalazi u kaktusu pejotlu, a šamani u Južnoj Americi, od pre više vekova, obavljaju obrede sa ajahuaskom, amazonskim lekovitim biljem koje sadrži supstancu DMT. Ibogain je takođe prirodna psihoaktivna supstanca koja se nalazi u brojnim biljkama iz familije iboga. Dakle – dolaze iz prirode.
Druge psihodelične droge, kao što su LSD i MDMA, stvorio je pak čovek. Dietilamid lizergične kiseline, koji će kasnije postati poznat kao LSD, prvi sintetizovao naučnik Albert Hofman 1938. godine. Hofman je tada u eksperimentalne svrhe uzeo oko 250 mikrograma ove supstance (više nego duplo od danas preporučene doze). MDMA, odnosno 3,4-metilen dioksimetamfetamin, prvobitno je sintetisana od strane nemačke farmaceutske kompanije Merck 1912. godine kao sredstvo koje pomaže u zgrušavanju krvi.
Iako je njihovo dejstvo na ljudsku psihu kompleksno i nerazjašnjeno do kraja, njihov efekat uglavnom se opisuje tako što se nakon ulaska u krvotok vezuju za neurotransmiter seratonin i posledično menjaju percepciju realnosti. Ukoliko bismo pojednostavljeno hteli da predstavimo efekat, većina psihodelika smanjuje aktivnost u delu mozga koji se određuje kao default mode network i koji je zadužen za kreiranje osećaja sopstva. Kada se aktivnost u ovom delu smanji, naš osećaj sopstva postaje sekundaran, pa dobijamo promenu u percepciji realnosti i sebe. Efekti mogu trajati i do 12 sati, a ono što je zajedničko gotovo svim psihodelicima jeste da usled njihove upotrebe različiti delovi mozga ostvaruju komunikaciju koja do tada nije postojala, a potencijalno se stvaraju i nove veze. Ono što je takođe čest subjektivni doživljaj uzimanja psihodeličnih droga jeste osećaj dezintegracije ega i snažnije povezanosti sa drugim ljudima i ostatkom sveta. Ono što je trenutno predmet teorije jeste hipoteza da određene novo uspostavljene konekcije u mozgu opstaju čak i nakon prestanka aktivnog dejstva psihodelika.
Iako većina danas posmatra sve ove supstance kao strogo zabranjene droge, postojao je period kada su velike nade polagane u njihovu potencijalnu upotrebu u medicinske svrhe. I to naročito u sferi mentalnog zdravlja. Tokom 1960-ih u američkoj mentalnoj ustanovi Spring Grove organizovano je istraživanje o upotrebi LSD-a kod pacijenata sa mentalnim problemima. Uprkos ograničenom uzorku testiranih, rezultati su bili toliko obećavajući da je doktor Stenli Jols, tadašnji direktor Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, naveo da preporučuje istraživanja upotrebe ove supstance kao potencijalnog leka. Ovo je bio period velikog buma u istraživanju potencijala koji sa sobom nosi LSD, ali je on ubrzo okončan izborom Ričarda Niksona za predsednika. Nikson je pokrenuo sad već čuveni “rat protiv droga”, usled čega su se sve psihodelične droge zajedno sa marihuanom našle na listi droga sa “visokim potencijalom za zloupotrebu” 1970. godine. Ovo je značilo kraj svakog istraživanja upotrebe psihodelika u medicinske svrhe. Druge zemlje širom sveta ubrzo su donele slične mere.
Psihodelične droge nisu bauk
Pomenuta renesansa istraživanja upotrebe psihodelika počela je 2000-ih, ponajviše u oblasti mentalnog zdravlja, a uprkos tome što su ove studije ograničenog karaktera, psihodelične droge za sada pokazuju odlične rezultate.
MDMA se trenutno ispituje u preko 17 različitih studija u SAD, a do 2023. mogla bi da postane zvanično odobreno sredstvo u terapiji za post traumatski stres. Ova supstanca pokazuje potencijal i prilikom lečenja anksioznosti, alkoholizma i socijalne anksioznosti kod autističnih pacijenata. U lečenju postraumatskog stresa, MDMA do sada pokazuje fenomenalne rezultate: u jednoj studiji više od 70% pacijenata posle godinu dana se više nije kvalifikovalo za ovu dijagnozu, dok je ovaj efekat trajao i do 4 godine, bez značajne dodatne terapije. Istraživanja koja su sprovedena tokom 1960-ih i ranih 1970-ih pokazuju da slične pozitivne efekte na anksioznost i depresiju ima i LSD.
Sve je više i pozitivnih rezultata upotrebe psilocibina, koji važi za jedan od bezbednijih psihodelika. Nakon više od 30 godina, pokrenute su i studije koje ispituju efekat psilocibina i pokazuju da i nakon više godina ispitanici iskustvo sa psilocibinom opisuju kao jedno od najspiritualnijih životnih iskustava. Pored ovog spiritualnog doživljaja, psilocibin obećava i na polju borbe protiv depresije, anksioznosti i generalnog straha od smrti.
Uticaj ovih supstanci ipak drastično zavisi od toga gde ste ih konzumirali i sa kakvim mentalnim predubeđenjem ste krenuli u ovo iskustvo. Upravo tu se razvija veliki prostor za kombinaciju psihodeličnih droga i psihoterapije, odnosno vođenog i kontrolisanog uzimanja ovih supstanci. Ovo najčešće podrazumeva nekoliko seansi pre samog uzimanja psihodelika, kako bi se pacijent pripremio na iskustvo koje ga očekuje i kako bi se razvilo poverenje u vodiča seanse.
Tokom samog uzimanja psihodeličnih droga pacijenti se najčešće nalaze u prijatnom okruženju, koje često uključuje i instrumentalnu muziku, a tokom iskustva ih pomno prate zdravstveni radnici. Ispitanici se takođe podstiču da maksimalno obrate pažnju na svoj unutrašnji doživljaj, ponekad i kroz upotrebu poveza za oči. Uloga vodiča seanse može varirati – nekada ne pokušavaju gotovo nikakav vid vođene terapije dok je pacijent pod dejstvom psihodelika, dok ponekad vodič seanse aktivno vodi iskustvo kroz postavljanje pitanja. Nakon čitavog iskustva postoje integrišuće sesije, gde vodič i pacijent pokušavaju da iskustvo uzimanja psihodelika na pozitivan način integrišu u ostatak života. Psihoterapija koja kao pomoćno sredstvo koristi psihodelike pokazuje obećavajuće rezultate, a postoje i teorije da, poput tradicionalnih šamanskih praksi, vodič seanse ne mora da bude psihoterapeut sa licencom, već samo osoba koja ima iskustvo u emotivno intenzivnim situacijama.
Obećavajuće rezultate istraživanja prati i značajno ulaganje u sektor psihodelika. ATAI Life Sciences je međunarodna kompanija koja istražuje upotrebu psihodelika u oblasti mentalnog zdravlja, a nedavno je dobila i značajnu investiciju od čuvenog investitora Pitera Tila. U ovoj oblasti značajne su i firme poput MindMed i Compass Pathways čija se vrednost procenjuje na više od jedne milijarde. Alternativni investicioni fondovi nalaze se iza većine investicija u sektor psihodelika, a prema nekim procenama ovi fondovi su do sada uložili skoro 140 miliona dolara u startape posvećene psihodelicima za samo nekoliko godina. Pored porasta broja startapa, očekuje se i značajno povećanje klinika koje se fokusiraju na kontrolisanu upotrebu psihodelika.
Iako postoji šansa za pozitivne ishode njihove upotrebe, ostaje ogroman prostor za ispitivanje svih uticaja psihodeličnih droga koje imaju snažna dejstva i ne mogu se uzimati bez opreza. U pitanju su supstance po svim parametrima značajno bezbednije od alkohola, ali dolaze sa rizicima koji se ne smeju ignorisati, naročito kod korisnika sa predispozicijama za mentalna oboljenja poput šizofrenije. Upravo zato je važno da se trenutna renesansa istraživanja psihodeličnih droga nastavi i da se ispita potencijal supstanci koje za sada pokazuju fenomenalne efekte po mentalno zdravlje.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Autorka