Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Canva Stock

 

Ovogodišnja Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena je trojici američkih ekonomista: Dejvidu Kardu (David Card) sa Berklija, Džošui Angristu (Joshua Angrist) sa MIT-a i Gvidou Imbensu (Guido Imbens) sa Stenforda. Ovo priznanje dobili su za njihova istraživanja u oblasti kauzalnih veza, prvenstveno zarad korišćenja prirodnih eksperimenata u svojim istraživanjima. Nobelova nagrada za ekonomiju ustanovljena je 1968. za doprinos u razvoju ekonomske teorije i dodeljuje je Švedska kraljevska akademija zahvaljujući redovnoj finansijskoj podršci najstarije centralne banke na svetu – Švedske centralne banke.

U čemu se tačno ogleda doprinos ovogodišnjih dobitnika?

 

Kauzalne veze

Za razliku od prirodnih nauka, društvene nauke imaju priličan broj problema prilikom identifikovanja uzročno-posledičnih veza između nekih fenomena. Prvo, na ekonomske i društvene pojave utiče veliki broj drugih varijabli koje često nisu ni identifikovane. Sa druge strane, one i međusobno utiču jedna na drugu. Kao što znamo, jednostavne korelacije nisu dovoljno dobre za uspostavljanje ovakvih uzročnosti – o ovome govore i sajt zabavnog sadržaja Spurious Correlations – jer korelacije mogu biti slučajne (kao što je broj filmova u kojima glumi Nikolas Kejdž i broj ljudi koji se udavi u bazenima), odnosno korelacija može biti inverzna (nije hladno jer ljudi nose zimske jakne, nego ljudi nose zimske jakne jer je hladno) ili obe varijable može izazivati neka treća koja nije testirana (ljudi ne nose rukavice zato što nose zimske jakne, nego ljudi nose zimske jakne i rukavice istovremeno zato što je hladno).

Jedan od razloga zašto su društvene nauke, ali i ekonomija imale slabije prediktivne kapacitete jeste što za razliku od psihologije ili prirodnih nauka, nije moguće koristiti eksperimente u ekonomskim istraživanjima. Neko se ipak dosetio – ako već ne možemo mi da organizujemo eksperimente jer to nije etički ili fizički moguće, zašto ne bismo koristili prirodne eksperimente? To je upravo oblast po kojoj su se trojica novopečenih Nobelovaca proslavila. Njih trojica inače su višegodišnji saradnici, Kard je bio jedan od mentora Angristu na njegovim postdiplomskim studijama, dok su Imbens i Angrist zajedno radili na Harvardu (Angrist mu je zapravo bio i kum na venčanju), a sva trojica su povremeno međusobno sarađivala i publikovala istraživačke radove.

Prirodni eksperimenti su slučajne situacije gde postoje slični entiteti, koji se razlikuju po jednoj novoj karakteristici. Na primer, Kard je sa pokojnim Alanom Krugerom primetio da bi efekti porasta minimalne nadnice na zaposlenost mogli da se procene tako što će se porediti zaposlenost u pograničnim restoranima brze hrane u Pensilvaniji i Nju Džerziju, u situaciji kada je Nju Džerzi povećao minimalnu zaradu. Ovi restorani su bili geografski blizu, prodavali su slične proizvode i imali sličnu klijentelu – najveća razlika bila je upravo u tome što su oni sa njujorške strane granice radnike plaćali zakonski više. Imbens je istraživanje o tome kako prihodi koji ne potiču od zarada utiču na ponudu rada – što je veoma važno za socijalnu politiku i politiku redistribucije dohotka, jer previsoka sredstva za socijalnu pomoć mogu veliki deo radnika da oteraju sa tržišta rada u neaktivnost – bazirao na stvarnim podacima ljudi koji su dobili velike dobitke na igrama na sreću u SAD. Kard i Angrist su zajedno radili na istraživanju o povezanosti dužine obrazovanja i očekivanih prihoda time što su poredili federalne jedinice u SAD koje su imale drugačiju dužinu obaveznog školovanja. Iz ovog istraživanja je došla informacija da svaka dodatna godina školovanja nosi sa sobom 7,5% višu zaradu, koja se i dalje može sresti kao argument za uvođenje obavezne srednje škole.

Ovakvi prirodni eksperimenti su relativno retki, ali su dali značajan doprinos unapređenju mogućnosti ekonomista da lakše i tačnije određuju složene uzročno-posledične odnose u brojnim situacijama gde bi to inače ostalo samo na nagađanju. Ovakav pionirski rad doprineo je tome da dođe do drugog talasa metodološke kolonijalizacije ekonomske teorije – prvu je bio pokrenuo Geri Beker 1960-ih kada je ekonomsku teoriju počeo da primenjuje na političke i društvene fenomene – jer su naučnici iz brojnih drugih oblasti od medicine, sociologije, obrazovanja i slično počeli da koriste alate i metode koje su razvili ekonomisti i da ih primenjuju u svojim istraživanjima.

 

Zabavni video tutorijali

Ko kaže da ekonomisti nobelovci moraju da imaju dosadna predavanja? Džoš Angrist je, u saradnji sa Marginal Revolution University koji su osnovali profesori Tajler Kouen i Aleks Tabarok sa Univerziteta Džordž Mejson, napravio seriju pristupačnih videa o ekonometriji koji su dostupni na njihovom Jutjub kanalu. Ova serija klipova na životnim primerima pitko i poučno prikazuje osnovne postulate ekonometrije – ovo je sigurno jedna od stvari po kojoj se Džoš Angrist razlikuje od zamišljenog ideala teoretičara iz fotelje u biblioteci. Gledate ipak na sopstvenu odgovornost – možda vam se ekonometrija nakon ovoga svidi i odlučite da se time bavite.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *