Milan Vujić

Student Pravnog fakulteta u Novom Sadu

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Canva Stock

 

Oktobar mesec, izbori su iza ćoška zajedno sa mobilisanim delikventima, dok je opozicija još uvek u „ako fazi“. U televizijskim nastupima takođe ništa novo, režim pomera granice beskurpuloznosti i morbidnosti, dok se sa druge strane najavljuje nova sezona „dan D“. Aktuelno je i to što je opozicija nekako šokirana time što „mesije“ iz Evropske unije nisu sa sobom ponele slobodne medije i zakone koji se poštuju. Da li sam to tekst započeo sa pesimizmom? Ma jok, „pašće do Uskrsa“.

Nakon „uspešnog“ bojkota, opozicija je danas u istoj poziciji kao i prethodne godine. Nije se pomerila iz mrtve tačke i još uvek ništa o njoj nismo saznali osim da je režim zlo i da uslova za izbore nema. Uzgred, potencijalni birači opozicije to već znaju. Bez obzira na povratne reakcije biračkog tela, fokus je uporno bio na aferama i izbornim uslovima. Ne kažem da su to tema koju treba zaobići, ali u ovakvim okolnostima takva kampanja ne može dati pozitivne rezultate.

 

Bukom stvorili tišinu

Ono što opozicija nije shvatila na vreme je to da što više „afere“ to bolje za režim. U državi pokorenih institucija, ne može se očekivati da će bilo koja afera dobiti epilog, te je svaka bitka unapred izgubljena. Zatrpavanjem javnosti i građana aferama bez epiloga režim indirektno uteruje strah, pokazuje svemoć i nedodirljivost. Građani, sa druge strane, tonu u defetizam, uplašeni da budu obeleženi kao protivnici pobedničke strane i da time ugroze i ono malo sopstvene sigurnosti i stabilnosti. Jednostavno, zašto bi želeli da budu deo u napred izgubljene i opasne borbe?

 

Tužakanje ludom radovanje

Što se tiče pregovora o izbornim uslovima, bez obzira na sav trud opozicije da to predstavi kao interes građana, to nije tema koja njih direktno dotiče. Osim toga, to polaganje nade u Evropu podseća na situaciju u nekoj školi gde se deca tužakaju učiteljici da ih siledžija maltretira. Učiteljica nema mehanizme da obuzda siledžiju, dok maltretirana dečica uporno nastavljaju sa uzaludnim šlihtanjem i tužakanjem. Sada, kada je proces dobio epilog dure se i na učiteljicu. Dobro je što je opozicija u tim pregovorima učestvovala, pogrešno je to što je na tu temu proćerdala vreme u dostupnim medijima i uglavnom slala kontraproduktivnu poruku građanima, dok je vlast imala spinove na tacni.

 

Didnstrit?

Da li postoje uslovi za fer izbornu trku – ne. Da li opozicija ima infrastrukturu i resurse za trku na svim nivoima – ne bih rekao. Da li može gore od ovoga – teško. Da li je to isključivo odgovornost beskurpuloznog režima – nije.

Umesto bauljanja i uzaludnog loženja koje uvek rezultira novim razočaranjem, krajnje je vreme da opozicija prizna stvarno stanje. Tada bi i makar kakav rezultat na budućim izborima građani percipirali kao uspeh,  ali po svemu sudeći od toga nema ništa. Lideri i liderke opozicije još uvek osporavaju poražavajuća istraživanja, dok njihova strategija za buduće izbore još uvek ne postoji, niti se zna da li će se ponovo desiti bojkot. Međutim, izvesno je da će opozicija učestvovati na izborima u Beogradu. U tom slučaju postoji mogućnost da se dođe do rezultata koji bi građanima ulio nadu da su promene ipak moguće.
Iz toga razloga opozicija već sada treba uveliko da vodi kampanju kojom bi ukazala na to zašto i koliko je važna Beograd, kao i da je pobeda u prestonici preduslov za sve buduće pobede, bez da uopšte govori o predstojećim izborima. Postoji i scenario koji je se apsolutno kosi sa mojim političkim uverenjima, a to je žrtvovanje predsedničkih i parlamentarnih izbora zarad pobede u Beogradu. To bi značilo apsolutna mobilizacija postojećeg nezadovoljstva u Beogradu na dan izbora, pritistci i tenzije. Bez obzira što bi mi takva odluka teško pala, verujem da bi građani iz drugih gradova pristali na „beogradski front“. Utisak iz prethodnih godina mi je da to masa želi, gas, loženje i frku. Naravno uz pretopostavku da su naučene lekcije iz ranijih „D dana“. Ipak, vrlo je rizično.
U svakom slučaju, opozicija u aprilu sledeće godine mora da napravi motivišući rezultat. Njihov potencijalni doment (10% +/-) parlamentarnim i možda nešto bolji na predsedničkim verovatno ne bi zadovoljio njihove birače, te se iskreno plašim takvog epiloga i onoga što sledi nakon toga. Nadam se da grešim.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *