Ivana Milosavljević

Izvršna urednica

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Talas.rs

 

Ove srede 29. septembra obeležava se 140. godina od rođenja Ludviga fon Mizesa, jednog od najpoznatijih liberalnih ekonomista i socijalnih filozofa dvadesetog veka. Mizes je posebno značajan zbog toga što je stvarao u prelomnim trenucima pojave novih ideologija kao što su socijalizam i fašizam, a uz to bio je jedan od osnivača Austrijske ekonomske škole koja je bila poznata po uverenju da je glavni uzrok ekonomskih problema mešanje države u tržišne tokove.

Povodom ove godišnjice Mizesovog rođenja na Instagram profilu Talasa našim vernim pratiocima poklanjamo 5 knjiga „Šta je to kapitalizam i zašto nam je potreban“, ekonomiste Slaviše Tasića.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Talas.rs (@talasrs)

 

Odbrana liberalnog poretka

U trenutku kada su svi napuštali liberalizam i tekovine građanskog društva, zalažući se za kolektivizam koji će dovesti do obećane utopije, Mizes je bio jedan od retkih koji se tome intelektualno usprotivio. Braneći liberalni poredak ukazivao je na to da planska privreda ne može biti ekonomski racionalna, iako su brojni svetski poznati ekonomisti tvrdili upravo suprotno, diveći se „plemenitoj ideji“ socijalizma.

Profesor Piter Betke sa Džordž Mejson Univerziteta iz SAD-a u svojoj izjavi za Talas ističe da je Mizes jedan od najznačajnijih ekonomskih i društvenih mislilaca u istoriji političke ekonomije.

„Mizesova kritika socijalizma kao ekonomskog i društvenog sistema, ali i artikulacija osnovnih principa liberalizma predstavljaju fundamentalni doprinos razumevanju ljudskog stanja i pružaju nadu u bolji svet“, ističe profesor Betke.

Centralno planiranje u privredi koji su predlagali komunisti u prvoj polovini 20. veka prihvatio je značajan broj tadašnjih zapadnih ekonomista. Iako su se politički protivili komunizmu jer su bili protiv diktature, iz ugla upravljanja privredom, priklonili su se ideji da bi država mogla da zameni tržište. Mnogi od njih verovali su da centralni državni plan čak može i da uštedi resurse i da proizvodi više nego haotično tržište u kojem navodno svako radi šta hoće.

„Mizes je izveo argument da cene na tržištu imaju signalnu ulogu i govore nam šta treba da radimo. Samo privatna svojina i slobodno tržište mogu generisati prave cene, a cene nas onda povratno informišu i poručuju nam kako da se ponašamo – da li da gradimo stanove, gajimo maline, stvaramo novi softver ili da ugasimo firmu. Zato su privatna svojina i tržište nezamenjivi. Generišu cene, a cene su nama informacija“, objašnjava za Talas ekonomista Slaviša Tasić.

 

Avangarda i u Americi

Ovaj veliki pobornik slobodnog tržišta i liberalnog poretka nikada nije bio mejnstrim ni u „liberalnoj“ Americi. Njegovo veliko nepoverenje u državu i njene činovnike, kosilo sa tada, kao što se kosi i sada, sa preovladavajućim mišljenjem o moralno uzvišenim tehnokratama koji društvom upravljaju na najbolji mogući način, nesebično, i to uz primenu naučnih principa.

„Mizes je zaista bio predstavnik onog najboljeg što dolazi sa liberalizmom – slobode, tolerancije i verovanja u tržišnu privredu. Gvido Hilzman ga s pravom naziva „poslednjim vitezom liberalizma“, jer se suprotstavio upravo ovoj „osovini zla“ u vremenu kada se većina slobodoumnih ljudi što iz oportunizma i straha, što iz neznanja, priklonila nekoj od ovih grupacija“, ističe u razgovoru za Talas filozof i naš kolumnista Aleksandar Novaković.

Fon Mizes je bio nadaleko poznat kao neko ko je često išao protiv glavne struje ukoliko ona ne bi bila u skladu sa njegovim principima. Na prvom sastanku društva Mont Pelerin, koje okuplja liberalne mislioce od 1947, i u čijem osnivanju je i učestvovao, Fon Mizes ljutito je izleteo iz sale za sastanke sa rečima: „Pa vi ste svi socijalisti!“ kada su neki od njih dali argumente za progresivno oporezivanje.

„Za Mizesa je karakteristično bilo nepristajanje na kompromise i neobaziranje na ideološke trendove. U doba kada je svet birao između fašizma i komunizma on je odabrao klasični liberalizam, po cenu izopštavanja i izolacije. I kao čovek je on uvek bio beskompromisan i tvrdoglav i to se odražavalo na sve u njegovom životu“, ističe Tasić.

Zbog toga nije bio omiljen među svojim kolegama, ekonomskim profesorima. Ni u Beču, ni u Njujorku zbog svojih stavova nije bio u stabilnoj profesorskoj poziciji. U Beču je bio samo privatni docent koji je mogao da drži predavanja uveče i da njihovo pohađanje naplaćuje, a u Njujorku platu nije ni primao iz fakultetske kase, već iz jedne privatne filantropske institucije. Ali i pored toga Mizes je važio za uglednog naučnika, koji je ostao upamćen i kao izvanredan učitelj i mentor Fridrihu fon Hajeku, Fricu Malhupu, Izraelu Kircneru…

„Najznačajniji nastavljači Mizesovog dela u intelektualnom smislu su Hajek, koji je veličina za sebe, ali svakako i Marej Rotbard, Izrael Kirzner, Hans Senholc, ali i pripadnici „Kružoka Bastija“, Džordž Rajsman i Ralf Reika kome je „Gospodin libertarijanac“ kako fanovi zovu Rotbarda, takođe pripadao“, dodaje Novaković.

Iza sebe je pored nove generacije neponovljivih ekonomista i filozofa ostavio je dela poput Teorije novca i kredita (1924), Socijalizam (1922), Saznajno teorijski problemi ekonomije (1933), Ljudsko delovanje (1949), Teorija i istorija (1957) i brojna druga.

 

Protivnici Mizesovih ideja danas

Najveći protivnici Mizesovih ideja danas, kao i u 20. veku svakako jesu socijalisti, komunisti, nacionalisti, odnosno kolekvitisti, a onda i protekcionisti i svi oni koji preziru tržište i individualnu slobodu. Kako su kolektivističke struje i leve ideje i danas primamljive delu ljudi, od velike je važnosti da se iznova podsećamo Mizesovog učenja.

„Socijalizam je ponovo u porastu, a Mizes je bio njegov najpažljiviji i najpromišljeniji kritičar. Globalni finansijski sistem karakterišu fiskalna neodgovornost i loše upravljanje monetarnom politikom, a posledice takvog sistema Mizes je detaljno analizirao“, naglašava profesor Betke. On dodaje da nažalost nismo poslušali njegovu mudrost nastalu naučnim istraživanjem, ali da na sreću imamo njegovu logički razumnu analizu iz koje možemo naučiti kako da sprečimo katastrofu i praktično razumemo ekonomske poslove.

Slaviša Tasić ističe i da danas umesto da prepričavamo šta su tadašnji mislioci govorili treba da se zapitamo šta bi neki od njih radili u današnjoj situaciji.

„Možda je traganje za istinom po svaku cenu najvažnija stvar koju misleći ljudi danas mogu da nauče od Mizesa. On je jedan on najvećih intelektualaca 20. veka, ali možda je najvrednija lekcija koju od njega možemo izvući više karakterna neko intelektualna. Nije sledio gomilu, insistirao je na svojim idejama čak i kada je bio u manjini, čak i kada je to bilo nepopularno i štetno po njega, ali na kraju ga je istorija opravdala“, zaključuje Tasić.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *