Privreda Srbije u julu – mesečni ekonomski skener
Foto: iStock
Industrijska proizvodnja počela je da stagnira, iako izvoz i dalje raste. Oporavak na tržištu rada prvenstveno je posledica rasta neformalne ekonomije, a turizam se oporavlja zahvaljujući inostranim turistima i to iz Indije. Iako promet u maloprodaji raste prognoze za treći kvartal nisu ružičaste i ukazuju na slab rast svuda osim u građevinarstvu, koje guraju državne investicije u infrastrukturu.
Industrijska proizvodnja slaba
Industrijska proizvodnja tokom jula je zabeležila rast od samo 1% u odnosu na jun, što je prvenstveno posledica rasta aktivnosti u sektoru rudarstva, jer je u isto vreme prerađivačka industrija zabeležila pad od -0,2%. Takođe, industrija izlazi iz sektora sa niskom statističkom osnovicom iz prošle godine sa kojom se vršilo poređenje: povratak u redovne privredne aktivnosti znači da će novi podaci davati bolje odgovore na pitanja kakvo je stanje u industriji, imajući u vidu da je prethodno zabeleženi visoki rast bio posledica samo vraćanja pogona na pretkrizni nivo proizvodnje, pre uvedenih restrikcija vezanih za širenje pandemije.
Rast proizvodnje u julu u odnosu na prethodni mesec zabeležile su industrija pića, duvana, koksa i derivata nafte i osnovnih metala. Loš mesec zabeležile su prvenstveno proizvodnja motornih vozila, ostalih saobraćajnih sredstava, mašinska i elektronska industrija, farmaceutska, hemijska i tekstilna industrija.
Izvoz nastavlja da raste
Izvoz je i tokom jula bio viši u odnosu na isti period prethodne godine i to za oko 370 miliona evra. Uvoz je takođe povećan, za nešto više od 480 miliona evra, čime je negativni saldo trgovinskog dela platnog bilansa dostigao 616 miliona evra. U periodu januar-jul, u odnosu na prethodnu godinu, izvoz je povećan za 28%, a uvoz za 22%. U rudarstvu zabeležen je veliki rast izvoza ruda nemetala (uglavnom bakar i bakarne legure), dok je rast izvoza prerađivačke industrije bio široko raširen, sa smanjenjem izvoza samo u duvanskoj i farmaceutskoj industriji, što je posledica visoke osnovice za ove oblasti pošto one prošle godine nisu bile suočene sa velikim padom proizvodvnje i izvoza.
Promet u maloprodaji i dalje raste
Promet na malo nastavio je da raste i u julu – međugodišnji rast u stalnim cenama (dakle, uračunate su promene u cenama) iznosio je 11% tokom ovog meseca u odnosu na isti period prethodne godine. Rast prometa zabeležen je i u odnosu na jun mesec, i pored toga što su letnji meseci uglavnom slabiji sa prometom jer je veliki deo potrošača na letnjem odmoru, i to za 1,8% u stalnim cenama.
U odnosu na isti period prethodne godine, promet hrane, pića i duvana porastao je za 9,8% u stalnim cenama, neprehrambenih proizvoda za 9,2% a najviše motornih goriva za 16,6%. Drugim rečima, do rasta prometa goriva nije došlo isključivo zbog velikog povećanja cena (imajući u vidu da je prodaja porasla za gotovo 40% u dinarima) jer je istovremeno došlo i do količinskog rasta prodaje. Ovi podaci ukazuju na dalji rast privatne potrošnje i blagi rast dohotka.
Turizam se oporavlja zahvaljujući stranim turistima
Turizam je tokom jula nastavio da se oporavlja. Dok je broj domaćih turista bio neto veći nego prethodne godine (za 22,5%) pravu razliku zapravo su napravili inostrani turisti koji su počeli da se vraćaju međunarodnim putovanjima. Broj noćenja inostranih turista tokom ovog jula bio je 5,3 puta veći nego tokom prethodne godine, dostigaviši gotovo 360,000. Od ovog oporavka najviše su dobili Beograd i Novi Sad, koji su i opet bili glavne destinacije za inostrane turiste, među kojima su se sada istakli Indijci koji, iako su činili samo 6% ukupnih turista uspeli su da zabeleže preko 13% svih noćenja stranaca u zemlji. Ovo je povezano i sa pravilima za putovanja u treće zemlje u vezi sa Covid19, jer su neke od njih tražile da državljani Indije, pre dolaska u svoju krajnju destinaciju, moraju neko vreme da provedu u nekoj trećoj zemlji koja je imala bolju zdravstvenu situaciju nego sama Indija. Kao zemlja bez viza za državljane Indije, a relativno blizu evropskim i zemljama Bliskog istoka, gde Indijci tradicionalno odlaze na školovanje ili rad, Srbija se nametnula kao logičan izbor za mnoge od njih.
Tržište rada: ništa spektakularno
Prema Anketi o radnoj snazi, tokom Q2 zaposlenih je bilo više za 108,800 u donosu na prethodni kvartal. Međutim, najveći deo ovog rasta zaposlenosti jeste u neformalnoj ekonomiji (77,600 radnika) i to prvenstveno u sektoru poljoprivrede (65,000 radnika) a samo manji deo od 31,300 čine novootvorena radna mesta u formalnoj privredi. Stopa nezaposlenosti smnajena je na 11,1% što čini ukupno 352,000 osoba koja aktivno traže posao.
Prosečna plata nastavila je da raste i tokom jula, i to za 7,8% nominalno a 4,4% u realnim iznosima, u odnosu na jul prethodne godine. Medijalna neto zarada u julu iznosila je 50,000 rsd a prosečna 64,700 rsd. I dalje su vidljive nesrazmere između plata u javnom i privatnom sektoru: plate u državnoj službi su veće za gotovo 20%.
Šta nas čeka u Q3?
U trećem kvartalu (jul-septembar) nas čeka usporavanje rasta industrijske proizvodnje. Prema sadašnjim podacima, očekuje se da će rast proizvodnje zabeležeiti u proizvodnji koksa i derivata nafte, saobraćajnih sredstava, duvanskih proizvoda, te sirove nafte i prirodnog gasa, ali istovremeno uz smanjenje proizvodnje u farmaceutskoj, prehrambenoj i industriji nameštaja. Agregirano, ovo bi značilo praktično stagnaciju industrijske proizvodnje u ovom kvartalu, uz međugodišnji rast od samo 0,1%. Stanje je nešto bolje u domenu usluga – gde se očekuje međugodišnji rast proizvodnje od 9,5%. Najveći doprinos u ovom segmentu očekuje se od trgovine na veliko, potom turizma i ugostiteljstva. Poljoprivreda će zabeležiti manji pad proizvodnje u ovom kvartalu (-1,5% u poređenju sa prethodnom godinom) i pored rasta stočarske proizvodnje, jer se očekuje veći pad biljne proizvodnje. Projekcije za građevinarstvo daju rast od čak 26% u trećem kvartalu, što je prvenstveno posledica jako niske statističke osnovice (loš kvartal tokom prethodne godine sa kojim se vrši poređenje) ali i državnih investicija u infrastrukturu.
Glavni urednik Talasa