Ivana Milosavljević

Izvršna urednica

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Unsplash

 

Vikend za nama obeležio je još jedan veliki ekološki protest u glavnom gradu. Iako možda ambiciozno nazvan ustankom ovo mesto susreta nezadovoljnih građana, pokreta, organizacija, političkih stranaka i istaknutih javnih ličnosti iznova je potvrdilo političku privlačlnost ekoloških tema. 

Poruke sa protesta bile su raznolike, a neke i pomalo bizarne i van oblasti zaštite životne sredine. Ipak, ako to izuzmemo, problemi zagađenosti i ugrožavanja života građana Srbije zaista predstavljaju ne tako pohvalnu činjenicu današnjice.

Na ovo je prethodne nedelje podsetila i zabrinjavajuća vest koja je ostala u senci ustanka. Po navodima mreže CEE Bankwatch i Centra za istraživanje energetike i čist vazduh (CREA) u 2020. godini 14 termoblokova iz Srbije emitovalo više sumpor-dioksida od 221 termoelektrane na ugalj na teritoriji čitave EU. Iako je naša država prošle godine donela Nacionalni plan za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija, stepen zagađenja je u konstantnom porastu.

Šta se tačno preduzima po pitanju najvećih zagađivača sumpordioksidom iz Srbije? Da li građani jasno prepoznaju odgovornost za ovaj nemar i kakve će to imati političke posledice za dalji razvoj zelenih političkih  ideja u Srbiji?

 

Kineski kredit EPS-a kao pokušaj rešenja

Po istraživanju „Uskladiti ili zatovriti“ koje su početkom meseca objavile mreže CEE Bankwatch i Centra za istraživanje energetike i čist vazduh (CREA) najveći zagađivači sumpor-dioksidom u Srbiji jesu termoelektrana Nikola Tesla A i Kostolac B. 

„Kostolac B je jedina termoelektrana u Srbiji koja je instalirala opremu za odsumporavanje dimnih gasova, a ipak je prekoračila granične vrednosti za SO2 propisane nacionalnim planom za navedeno postrojenje i to skoro 12 puta“, navodi se u istraživanju.

Vlada Srbije je u ime EPS-a 2011. godine uzela kredit od 293 miliona dolara od kineske China Exim Bank,  kako bi za dva bloka (Kostolac B1 i B2) obezbedila opremu za odsumporavanje dimnog gasa. Radovi na remontu termoelektrane Kostolac obavila je kineska kompanija China Machinery and Engineering Corporation u julu 2017. Zbog problema sa dobijanjem građevisnke dozvole, oprema nije upotrebljavana sve do oktobra 2020. kada je po tvrdnji Ministarstva energetike i rudarstva stavljena na probni rad. Iz Ministarstva kažu da je od tada nivo zagađenosti niži, ali mesečni podaci neprekidnog monitoringa nisu dostupni, te iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) smatraju da su ovakvi zaključci preuranjeni.

Pored toga EPS je oktobra 2020. raspisao tender za izradu studije izvodljivosti o izgradnji postrojenja za odsumporavanje u Kostolcu A. Plan EPS-a je da se vek trajanja ove termoelekrane produži za 15 godina, što autori pomenutog istraživanja smatraju nerealnim, jer je Kostolac A1 jedan od najstarijih blokova u regionu (54 godine), dok je blok A2 u funkciji već 40 godina.

Pitanje koje se postavlja je da li je ekonomski i ekološki isplativo revitalizovati najstarija postrojenja i ona koja zahtevaju najveća ulaganja ili ih pak zatvoriti, a do zatvaranja smanjiti broj njihovih radnih sati.

 

 

Nezadovoljstvo građana – ko je odgovoran?

Zbog ugrožavanja zdravlja građana Srbije, RERI je u januaru ove godine protiv Elektroprivrede Srbije podneo krivičnu prijavu. Tužba se zasniva na emisijama SO2 u 2018. i 2019. godini, koje su bile šest puta veće od maksimalnih nacionalnih vrednosti. Već u martu je i Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo postupak protiv Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana zbog neusklađenosti rada termolektrana sa Nacionalnim planom za smanjenje emisija.

Da je o stanju zagađenosti vazduha obaveštena i sama vlast vidimo po podacima Agencije za zaštitu životne sredine koja beleži višestruko prekoračenje graničnih vrednosti sumpor-dioksida u vazduhu u dužem vremenskom periodu. U isto vreme Vlada u potpunosti negira problem. Tako ministarke Zorana Mihajlović i Irena Vujović podvlače da su emisije sumpor-dioksida i praškasnih materija čak niže od onih u EU, a premijerka Ana Brnabić ističe da je zaštita životne sredine u top tri prioriteta Vlade.

Zaobilaženje propisa o zaštiti životne sredine dovelo je do toga da zagađenost vazduha na Zapadnom Balkanu prouzrokuje čak 19.000 smrtnih slučajeva u prethodne tri godine. Pored toga, u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije navodi se da je postoji jaka veza između zagađenosti vazduha i kardio-vaskularnih bolesti, uključujući i respiratorne infekcije, te da bi se sa poboljšanjem kvaliteta vazduha i ove bolesti mogle sprečiti.

„Prekoračenja maksimalnih vrednosti emisija za 2018, 2019. i 2020. godinu svih termoelektrana na ugalj zajedno prouzrokovala su ukupno oko 130.000 dana simptoma astme kod astmatične dece koja žive u EU. Preko 11.000 dece u EU dobilo je bronhitis tokom ove tri godine, nešto više od 50 procenata od ukupnog broja slučajeva bronhitisa kod dece“, navode iz mreže CEE Balkanwatch i CREA.

 

Da li nas čeka stvaranje prave zelene političke opcije?

Organizacije koje u fokusu imaju zaštitu životne sredine su sve aktivnije, naročito kada dođe do većih ekoloških problema. Ipak, pitanje je koliki bi bio njihov kapacitet ulaskom u političku arenu.

„U političkom smislu, kada govorimo o prelivanju podrške nekim akcijama u protestima u podršku na izborima, mislim da je domet i dalje veoma ograničen“ ističe politikolog Dejan Bursać i dodaje da Srbija po tome nije izuzetak, već da je slična situacija i u većem delu Evrope i sveta.

Zelene partije koje postignu neki kratkoročan ili teritorijalno ograničen izborni uspeh zbog nekog gorućeg ekološkog problema, brzo se susretu sa ekonomskim, bezbednosnim i institucionalnim pitanjima na koje često nemaju odgovor. U Srbiji nikada nije ni postojala prava zelena partija smatra Dejan Bursać.

„Uglavnom je bilo kratkoročnih pokušaja, organizacija koje bi izgradile minimalnu vidljivost pa se brzo utopile u veće koalicije i tako potpuno izgubile identitet, ili nominalno zelenih stranaka koje bi pokušale da se provuku u parlament kroz rupu u zakonu (predstavljajući se kao stranke pojedinih nacionalnih manjina da bi za njih važio sniženi cenzus). Vidimo da, pošto su brojne ekološke teme danas aktuelne u Srbiji, ponovo imamo poplavu ponude takvih lista u pripremi izlaska na izbore 2022.“, ističe Bursać.

Verovatnoća da na predstojećim izborima imamo bar jednu zelenu listu jeste velika, ali njen uspeh je izvesno ograničen. Srbija će na jaku Zelenu partiju, poput one u Nemačkoj, sigurno čekati još koju deceniju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *