Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Canva Stock

Kvalitet obrazovanja mereno rezultatima na međunarodnom PISA testiranju ne daje nam baš odličan pogled na srpski obrazovni sistem.

 

U sredu je započela nova školska godina, a dan pre toga, održan je i prvi protest prosvetnih radnika, koji su tražili bolje uslove rada, veće plate i manja odeljenja. Ovaj tekst nije o tome da li nastavnici treba da imaju veće plate ili ne, već pokušaj da se kao tema u javnom prostoru nađu i neki drugi aspekti našeg obrazovnog sistema danas.

 

Kvalitet obrazovanja – not great, not terrible

Kvalitet obrazovanja mereno rezultatima na međunarodnom PISA testiranju ne daje nam baš odličan pogled na srpski obrazovni sistem. Na ovom testiranju učestvuju učenici od 15 godina, dakle oni koji završavaju ili su završili osnovnu školu. Testovi predviđaju ne samo repeticiju, već i korišćenje znanja u situacijama koje zahtevaju povezivanje i razumevanje. Testovi koji se rade su iz maternjeg jezika, matematike i kombinovani test iz prirodnih nauka. Prosečan rezultat zemalja OECD-a na ovom testiranju iznosio je 489, pa se u odnosu na to može proceniti koja zemlja je bolja ili lošija od proseka i kako se koja kotira u međusobnom poređenju.

Naši đaci koji su 2018. učestovovali u ovom testiranju imali su prosečno 442 boda, što ih stavlja ispod Slovenije i Hrvatske, ali ispred svih ostalih zemalja u regionu. Na ovo možemo gledati kao negativan, ali i kao pozitivan znak.

 

 

Prvo negativno: razlika u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku ne deluje previše značajno, ali otprilike 38 bodova je efekat jedne školske godine, što znači da naši đaci u odnosu na svoje vršnjake iz Hrvatske zaostaju u znanju za gotovo celu jednu školsku godinu, a za vršnjacima iz Slovenije za jednu i po. Ovo je naravno veoma loš rezultat – pa se sa pravom postavlja pitanje šta mi to radimo toliko loše u odnosu na Hrvatsku da naši đaci idu u osnovnu školu 8 godina, a znanja imaju kao da su išli samo 7.

Onda pozitivno: kada uporedimo rezultat zemalja na PISA testovima postoji korelacija (0,56) između visine njihovog BDP-a po stanovniku i postignuća na ovim testovima. Drugim rečima, što je neka zemlja bogatija to će njeni đaci imati bolje rezultate na PISA testu. Tumačenje ove korelacije je u rangu da li je starija kokoška ili jaje: zemlje sa boljim obrazovnim sistemom imaju više stope ekonomskog rasta, pa su i bogatije, ali i bogatije zemlje imaju više resursa da ulože u svoj obrazovni sistem, pa je on zato bolji. Verovatno ima istine u obe tvrdnje.

Kada uporedimo Srbiju sa okolnim zemljama koje su nam bliže po iznosu BDP-a po stanovniku, kao što su druge zemlje Zapadnog Balkana, ili Bugarska i Rumunija, naši đaci se nalaze na vrhu. Prema tome, naše zaostajanje za Hrvatskom ili Slovenijom moglo bi barem delimično da se objasni i ekonomskom situacijom i manjim resursima koji se izdvajaju za obrazovanje. Srbija se zapravo nalazi malo iznad linije trenda, što znači da je naš obrazovni sistem posmatrajući samo nivo BDP-a čak i nešto bolji nego što bismo to mogli da pretpostavimo. Međutim, upada u oči i da postoji nekoliko zemalja koje imaju sličan nivo dohotka kao i Srbija, ali da imaju značajno bolje obrazovne rezultate, kao što su Ukrajina, Belorusija i Kina (označene zelenom bojom na grafikonu). Posebno važno bi bilo obratiti pažnju na zemlje koje su uspele da u nekoliko prethodnih ciklusa PISA testiranja značajno povećaju obrazovna postignuća svojih đaka. Ovde se naročito ističe Poljska, koja je pre petnaestak godina imala rezultate slične današnoj Hrvatkoj, da bi danas bila među zemljama na vrhu Evrope po ovim rezultatima. Ispred nje su samo Estonija, Finska i Irska po testu čitanja i razumevanja teksta, Finska i Estonija po priordnim naukama, i samo Estonija po matematici.

 

BDP per capita u međunarodnim dolarima (X osa) vs rezultati na PISA testovima iz matematike (Y osa). Izvor: OECD i MMF. Srbija označena crvenom bojom.

 

Na sličan zaključak nas upućuju i rezultati Indeksa efikasnosti javnog sektora. Iako se ceo javni sektor u Srbiji nalazi daleko ispod proseka zemalja u tranziciji, od 7 podindeksa koji se koriste u njegovoj kalkulaciji, Indeks obrazovanja nalazi se blizu proseka, dok se gotovo svi ostali nalaze daleko iza. Obrazovni sistem, dakle, efikasniji je nego ostatak javnog sektora, imajući u vidu obrazovna postignuća đaka i njihov očekivani broj godina školovanja, ali i resurse koji se koriste za njihovo postizanje.

 

Pročitajte i:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *