Boban Stojanović

Politikolog, doktorand na Fakultetu političkih nauka

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

Šta nam govore ovi podaci? Zašto su mlade žene liberalnije, više okrenute demokratiji, više „zapadnjački“ nastrojene od svojih vršnjaka muškaraca?

 

Godinama radim istraživanja o mladima, uglavnom za potrebe Krovne organizacije mladih Srbije, ali ponekad i za druge organizacije i fondacije. Često i govorim o tim istraživanjima  i kao odgovor na gotovo uvek prvo pitanje o istraživanjima: „Šta su problemi ili stavovi mladih?“ odgovaram da se na mlade ne može gledati kao na jedinstvenu kategoriju. Više je razloga zašto je to tako. Iako Zakon o mladima kao mlade karakteriše sve one između 15 i 30 godina, tu se otprilike svaka sličnost završava.

Već intuitivno možete da pretpostavite da potrebe, problemi, životna pitanja, stilovi života i slično ne mogu biti isti za nekoga ko je tek ušao u proces srednjeg obrazovanja, nekoga ko je na visokom obrazovanju ili nekoga ko je odavno završio proces obrazovanja i iza sebe ima dve, pet ili 10 godina radnog iskustva. Takođe, problemi i potrebe sigurno neće biti isti za srednjoškolca i nezaposlenog mladog sa 29 godina, ili mladu osobu koja je npr. oženjena i „juri“ kredit za stan i nekoga ko je tek sada upisao fakultet. Slično je i sa vrednostima koje imaju i stavovima o društvenim i političkim pitanjima.

O mladima kao jednoj istovetnoj kategoriji ne može se govoriti ni u odnosu na to gde žive. Sigurno je da nisu isti problemi i potrebe mlade osobe iz Gadžinog Hana, Sente ili Majdanpeka i mlade osobe iz Beograda, Novog Sada, Niša ili Kragujevca. Ili da ne pričamo o mladima iz ruralnih sredina, iz sela i njihovim stilovima života ili stila života vršnjaka sa Vračara. Gotovo da je nemoguće govoriti o istoj kategoriji, posebno u tom životnom dobu.

 

Mlade žene i mladi muškarci – duboko vrednosno podeljeni

Dodatno, ono što istraživanja pokazuju – postoje velike razlike između mladih žena i mladih muškaraca i to posebno u oblasti vrednosti, poverenja u institucije i društveno-političkih stavova. U ovom tekstu koristim podatke iz KOMS-ovog Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji – 2021. čiji sam jedan od autora. I u samom izveštaju se često spominju razlike koje postoje u odgovorima mladih žena i muškaraca, a za potrebe ovog teksta ukazujem na oblasti u kojima su razlike najveće. Gotovo za sva pitanja koja su upitniku postavljena, postoje razlike u odgovorima između mladih žena i muškaraca.

 

Klikni ovde i podrži Talas

 

Demokratija, autoritet, politika i mlade žene i muškarci

Mlade žene manje veruju u to da imaju uticaja na donošenje odluka, manje izlaze na izbore, ali su više sa jedne strane više okrenute demokratiji, ali i ideji „čvrste ruke“, imaju manje poverenje u crkvu i patrijarha i mnogo su više otvorenije u pogledu istopolnih zajednica u odnosu na svoje muške vršnjake.

Mlade žene više smatraju da nemaju nikakav uticaj na donošenje odluka (odgovore 4 i 5 da imaju i imaju veoma veliki uticaj je zaokružilo samo 2% mladih žena) i u značajno manjoj meri izlaze na glasanje. Na izborima 2020. godine, žene su za 5 procentnih poena (u dalje tekstu: pp) manje iskoristile svoje biračko pravo (žene 37%, a muškarci 42%), a hipotetički (u maju 2021. kada je rađeno istraživanje) da su izbori u narednu nedelju za 6pp manje mladih žena bi izašlo na izbore. Iako su mladi slabo aktivni u političkim partijama, tek 1.7% mladih žena u upitniku je odgovorilo da je aktivno u političkim partija u odnosu na 5.6% mladih muškaraca. Takođe, da su bili aktivni, ali više nisu – odgovorilo je 6.4% mladih muškaraca i samo 1.4% mladih žena. U pogledu poverenja u političare, odnosno u odgovoru na pitanje da li postoji političar kome veruju – tek 13.4% mladih žena je odgovorilo sa da, u odnosu na 27.5% mladih muškaraca.

Na pitanje da li mladi smatraju da je demokratija najbolji oblik vladavine – mladi muškarci odgovaraju da nije za 13pp više u odnosu na mlade žene. Dodatno za 9pp više mlade žene nemaju stav u odnosu na mlade muškarace, odnosno odgovaraju sa „ne znam“. Mlade žene sa druge strane smatraju i da je Srbiji potreban jak vođa i lider koga će narod slediti (50.3% kod mladih žena) i za 10pp manje odgovaraju da nije potreban u odnosu na mlade muškarce i dodatno za 6pp više u odnosu na muškarce nemaju stav („ne znam“).

U pogledu poverenja mladih u različite institucije ili pojedince, tek u nekim slučajevima postoje razlike i mlade žene dosta manje imaju poverenja u crkvu i u Predsednika Republike u odnosu na muškarce, a posledično i manje poverenje u partijarha Porfirija, a primetno je i veće poverenje u premijerku Anu Brnabić u odnosu na mlade muškarce.

Po pitanju podrške usvajanju Zakona o istopolnim zajednicama, najveće su razlike u odgovorima mladih žena i muškaraca. Skoro polovina mladih žena podržava usvajanje tog zakona (48.1%) u odnosu na četvrtinu mladih muškaraca (25.6%).

U istraživanju smo pitali mlade o određenim stavovima koje su povezane u vezi sa rodnom ravnopravnošću i ogromne su razlike u percepciji ostvarene ravnopravnosti kod mladih žena i muškaraca. Mladi muškarci u ogromnim razmerama ne znaju da žene u Srbiji i dalje manje zarađuju, ne smatraju da se žene teže prihvataju kao autoriteti, smatraju da su žene jednako slobodne kao i muškarci – a i u jednom delu mladi muškarci smatraju da su žene koje stavljaju karijeru ispred zasnivanja porodice – sebične i da u slučajevima silovanja može da postoji i krivica žene.

 

EU, spoljna politika i mlade žene i muškarci

Mlade žene manje negativno gledaju na EU u odnosu na mlade muškarce za oko 12pp i značajno više imaju neutralan stav (za 17pp). Mlade žene takođe značajno manje odgovaraju sa „ne“ na pitanje da li podržavate ulazak Srbije u EU (za 14pp), a skoro duplo više u odnosu na mlade muškarce nemaju stav (odgovor „ne znam“ zastupljen sa 19.3% kod muškaraca i sa 35.7% kod žena). Mlade žene su nešto više okrenute Zapadu u dihotomnoj podeli opredeljenja u spoljnoj politici na Zapad i Istok. U odnosu na to šta bi Srbija trebalo da radi u pitanjima prema Kosovu, mlade žene u nešto većim procentima imaju stav koji bi podrazumevao priznanje, podelu ili dopuštanje Kosovu da bude deo međunarodnih organizacija u odnosu na mlade muškarce, a u značajno manjoj meri smatra da bi Srbija trebalo da u odgovarajućem momentu povrati punu vlast na Kosovu vojnim sredstvima (muškarci 24.7%, žene 13.3%).

 

Neodlučnost i odgovori „ne znam“

Osim u pomenutim slučajevima u kojima su mlade žene u mnogo višim procentima propuštale da iskažu svoj stav, odnosno odgovarale sa „ne znam“, postoji još nekoliko primera u kojima je to značajno izraženo. U odnosu na opredeljenje prema tome kako bi Srbija trebalo da kreira spoljnu politiku, svaka četvrta mlada žena odgovara da ne zna (mladi muškarci 12.3%) i više od četvrtine mladih žena (27%) odgovara sa „ne znam“ u pogledu da li bi Srbija trebalo da uđe u NATO (u odnosu na 9.4% mladih muškaraca).

Pitanje je šta nam govore ovi podaci? Zašto su mlade žene liberalnije, više okrenute demokratiji, više „zapadnjački“ nastrojene od svojih vršnjaka muškaraca?

Dodatno, možda i važnije pitanje je zašto mlade žene na mnoga pitanja imaju značajno više procente odgovora „ne znam“ ili „neutralno“? Da li to znači da mlade žene nisu uključene i nisu ohrabrene da se bave političkim i društvenim pitanjima? Ovde je tek važno pitanje zašto je to tako i zbog čega?

Svakako, podaci nam govore o tome da na društvena i politička pitanja u kojima je najveća moć i odgovornost – u njima jednim delom mlade žene ne učestvuju, a pitanje je da li je takav njihov stav predodređen zbog okolnosti u kojima odrastaju, školuju se, rade i žive i kakav bi trebalo da bude društveni odgovor na ovu neravnopravnost?

Ovo su jako važne činjenice koje govore o položaju žena u Republici Srbiji, generalnoj percepciji žena u društvu i politici i nedovoljnim podsticajima za ravnopravno uključivanje u politička i društvena pitanja, a to je od posebne važnosti baš za mlade žene.

Pročitajte i:

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Talas se u svom radu oslanja i na vašu direktnu podršku. Podržite nas za više ekonomskih, političkih i društvenih analiza. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *