Mesečni ekonomski skener

Glavni urednik Talasa

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Mesečni ekonomski skener za jun možete poslušati ovde: 

 

Tokom prvog polugodišta, privreda Srbije zabeležila je pozitivna ekonomska kretanja. Međutim, impozantan rast kvartalnog BDP-a ne odskače od evropskog proseka. Situacija na tržištu se popravlja: plate i zaposlenost nastavljaju da rastu, kao i industrijska proizvodnja i izvoz, koji su svi daleko iznad svojih pretkriznih pokazatelja. Turizam i ugostiteljstvo se takođe oporavljaju, ali su i dalje daleko od svakidašnjeg stanja.

 

Visok rast BDP-a, ali u rangu sa ostalim zemljama

Prema fleš proceni kvartalnog BDP-a, rast u drugom kvartalu (Q2) iznosio je 13,4% u odnosu na prethodnu godinu. Na prvi pogled ovo deluje kao izvanredan ekonomski rezultat, ali na drugi pogled dobar deo toga je posledica niske statističke osnovice. Ovaj kvartal (april-jun) poredi se sa istim periodom prošle godine koji je bio obeležen vanrednim stanjem i kontrolama kretanja kao deo antipandemijskih mera, pa je tada bio i zabeležen dubok pad privrednih aktivnosti. Samo vraćanje na normalan privredni život značilo bi visok rast, pa su ovi rezultati manje čudesni, što pokazuje i to da je rast u ovom kvartalu u Srbiji na istom nivou kao u Evropskoj uniji.

Rast u Q2 u odabranim zemljama. Izvor: za EU Eurostat, za Srbiju RZS.

 

Tržište rada: blagi rast zaposlenosti

Tokom drugog kvartala došlo je povećanja broja zaposlenih u odnosu na isti period prošle godine za 73,000 zaposlenih, ili za oko 3%. Najveća povećanja bila su zabeležena u prerađivačkoj industriji, gde je zaposlenost praktično rasla u svim segmentima osim u odevnoj industriji (ukupno 21,000 novozaposlenih), trgovini (17,000) , IKT (7,000) i građevini (6,900). Broj zaposlenih porastao je čak i u sektoru ugostiteljstva, ali samo u odeljku pripremanja i služenja hrane i pića.

Zarade nastavljaju da rastu, sa tim da je prosečna neto zarada po prvi put prešla nivo od 65,000 dinara. Iako rast plata nije podjednak u svim sektorima, oblastima, niti pojedinačnim preduzećima, rast plata je prisutan u velikom broju delatnosti a firme se već suočavaju sa nedostatkom radne snage, prvenstveno one sa adekvatnim radnim iskustvom. Usklađeno za inflaciju, zarade u maju su bile veće za 6,6% u odnosu na prethodnu godinu. Najveći rast zabeležen je u zdravstvu, od 19%, dok se u većini drugih delatnosti nalazi u rasponu 5-10%. Plate u javnom sektoru i dalje su značajno više nego u privatnom (73,300 prema 61,500 rsd).

 

Promet na malo i dalje raste

Promet u junu je u stalnim cenama veći za 5,8% u odnosu na jun prethodne godine. Najveći rast potrošnje zabeležen je kod motornih goriva, od 7% čak i kada se u obzir uzme i veliko povećanje cene goriva. Promet u odeljku hrane, pića i duvana porastao je za 6,4% a ostalih proizvoda za 4%.

Kada se pogleda cela prva polovina godine, ovaj trend još je izraženiji, sa rastom prometa od čak 11,6% ali se ovo ipak poredi sa periodom u kome je bilo zabeleženo vanredno stanje, što dosta iskrivljuje sliku.  Tada na promet nije uticala samo platežna sposobnost stanovništva, već i restrikcije kretanja i druge mere vezane za sprečavanje širenja pandemije.

 

Industrijska proizvodnja se oporavlja

Situacije je nešto bolja nego u maju, kada je bio zabeležen pad fizičkog obima proizvodnje u odnosu na april. Proizvodnja u junu raste u odnosu na maj za 3%. Nakon slabijeg maja, u junu je prerađivačka industrija zabeležila rast u svim sektorima, osim u proizvodnji papira i popravci i montaži mašina i opreme.

Kada se pogled prvo polugođe, proizvodnja prerađivačke industrije viša je za čak 10% u odnosu na isti period prethodne godine, a jedini sektori sa smanjenjem proizvodnje bili su duvanska i farmaceutska industrija. Rasla je i proizvodnja struje, dok je rudarstvo stagniralo.

 

Izvoz nastavlja da raste

Tokom juna vrednost izvoza se povećava i prevazilazi vrednost iz maja za oko 150 miliona evra. To je najbolji rezultat tokom prvog polugođa ako se izuzme rekordni izvoz u martu od skoro 1,9 milijardi evra. Ovo ne samo da je viša vrednost u odnosu na onu iz juna prethodne godine, nego čak i u odnosu na prethodnu pretkriznu 2019. godinu.

Tokom prvog polugođa 2021. izvoz je povećan za 2,2 milijarde evra iliti za više od četvrtine u odnosu na 2020. godinu, a praktično rast izvoza je bio zabeležen u svim delatnostima koje prati statistika, osim u sektoru farmacije.

 

Vrednost izvoza u junu, u milijardama evra. Izvor: RZS.

 

Turistički promet se oporavlja, ali je još daleko od pretkriznog

Turistički promet nastavlja da se oporavlja sa rastom, kako broja dolazaka turista, tako i brojem njihovih noćenja. Ali ovo je i dalje daleko od normalnih vremena, na primer u poređenju sa prometom ostvarenim tokom pretkrizne 2019. Broj noćenja i stranih i domaćih turista i dalje je ispod ovog nivoa, ali sa drugačijom dinamikom: broj noćenja domaćih turista bio je smanjen manje tokom krize, ali zato njegov oporavak ide sporije, dok je sa strancima bilo obrnuto (dubok pad, ali brži oporavak). Međutim, domaći turisti su i dalje na oko 90% nivoa iz 2019, a strani i dalje tek jedva preko polovine nekadašnjeg broja. Ovaj trend ipak dosta ohrabruje.

Broj noćenja turista u junu. Izvor: RZS.

Pročitajte i: