Nikola Parun

Stručnjak za komunikacije i politikolog

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

Frat boy culture nije nešto što će u doglednom vremenu biti ozbiljno sankcionisano u državama koje ne prednjače u razvoju korporativne kulture, ali i ljudskih prava uopšte. To ipak ne znači da džiberstvo ne postoji.

 

Cancel culture je termin koji postaje poznat srpskoj javnosti putem interneta. Fraternity houses je možda već postao poznat kroz plasman laganih američkih filmova o studentima u punom gasu, gde se njihov muški deo okuplja u bratstvima. Frat boy culture je termin nepoznat široj javnosti u Srbiji, ali bi u slobodnom prevodu mogao da se objasni kao džiberstvo. U pitanju je praksa agresivnog, pijanog i odvratnog odnosa prema ženama, uvaljanog u lažnu glazuru muškosti. Dok donekle može da se objasni godinama u kojoj frat boy kultura zri, ona je neprihvatljiva u svakom, a posebno odraslom dobu. Osim ostalog, jer može da ima strašne posledice.

 

Pusti najveću Mećavu, Gospode

Iako frat boy praksu terminološki vezujemo za SAD, možemo da je nađemo u svakom društvu. I verovatno bi mogla da se objasni različitim fazama razvoja homo sapiensa, ali tome nije mesto ovde. Trenutno se u najmoćnijoj državi sveta odvija skandal vezan za megakompaniju Blizzard, koja potpisuje neke od najvećih video igara – Warcraft, Starcraft, Overwatch.

Država Kalifornija tužila je Blizzard zbog serijske diskriminacije i seksualne agresije unutar kompanije. „Zaposlene su izložene stalnom seksualnom uznemiravanju, uključujući neželjene seksualne komentare i ’vatanja na kancelarijskim žurkama (prim. prev.)“, piše u tužbi najbogatije američke države. Nažalost, ovde nije kraj problemima, niti su stvari toliko „naivne“ kao što je šerovanje golih fotki koleginica ili različit tretman prilikom prijave odmora. U tužbi se navodi da je jedna od zaposlenih izvršila samoubistvo na putovanju na kom je bila sa svojim nadređenim, kojem su našli batplagove i lubrikante, za koje možemo da pretpostavimo da nije namenio sebi.

Odgovor zaposlenih u Blizzu bio je gotovo automatski – štrajk u cilju korigovanja uslova rada, a neki od glavnih menadžera dali su ostavke. U dobroj tržišnoj praksi, neke kompanije koje su sarađivale sa Blizzardom, konkretno kao sponzori Overwatch lige, povukle su svoja sponzorstva, ne želevši da ih povezuju sa takvim skandalima. I to ne bilo koje. U pitanju su ogromna imena kao što su Pringles, Coca Cola ili T-Mobile. Na taj način, kompanija je odmah finansijski kažnjena i posredno, zbog negovanja kulture džiberstva. Ili bar nesprečavanja takve prakse.

 

Postani Prijatelj Talasa

Epidemija džiberstva

Frat boy culture nije nešto što će u doglednom vremenu biti ozbiljno sankcionisano u državama koje ne prednjače u razvoju korporativne kulture, ali i ljudskih prava uopšte. To ipak ne znači da džiberstvo ne postoji.

Još jedan američki primer bila je startap kompanija koja se bavi ličnim finansijama (krediti, refinansiranje, investiranje na individualnom nivou…), SoFi. Majk Kegni, jedan od njihovih direktora, optužen je od strane koleginice (pogađate, podređene) za višemesečno seksualno uznemiravanje SMS-ovima. Daleke 2012. dogovorio se sa bordom direktora da to reše sporazumno, ali model njegovog ponašanja očigledno se preneo i na druge C-level (iliti na srpskom, visoki menadžment) ljude iz iste kompanije. Nakon otkrivanja Kegnijevih nepočinstava (a svedočilo je preko 30 zaposlenih), ispostavilo se da je i finansijski direktor u najdžiberskijem maniru tretirao zaposlene, uvek podređene, uvek žene. Primera radi, obećavanjem bonusa ako smršaju ili komentarisanjem veličine njihovih dojki pred celom kancelarijom (12 svedoka). Sam Kegni je u nastavku svoje karijere razotkriven i kao čovek koji je varao investitore i buduće investitore. Odnosno, kao neko ko je pokušao da ih vara. Očekivano, ni to mu nije uspelo. Ipak, skandal je, za razliku od Blizzard-a, bio drastično manjih konsekvenci, jer se desio ranije. Frat boy prakse su postale sporne relativno skoro, ponovo – samo u najrazvijenijim državama sveta.

 

Šta je sporno?

Realno, na Zapadu preteruju sa tim svojim pravilima. Ispadne problem šta god da kažeš koleginici. Šta bi bilo da je nadređena, onda niko ne bi pravio problem? A i uostalom, svi su punoletni, ako se ženama ne sviđa odnos šefa prema njima, neka promene posao i zdravo. Kojoj ženi je uopšte stvarno problem ako na poslu dobija komentare da su joj top sise ili ako, tokom proslave u kancelariji, dobije po dupetu u prolazu?

Dovoljno je jednoj. Procena je da je preko 3/4 žena dobilo neželjene komentare na radnom mestu. Džiberstvo ostavlja traume. Ništa nije smešno na tu temu.

Pročitajte i:

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Talas se u svom radu oslanja i na vašu direktnu podršku. Podržite nas za više ekonomskih, političkih i društvenih analiza.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *