Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Unsplash

 

Iako je teško prisetiti se, postojala su vremena u kojima naš prvi poriv kada dobijemo dobro servirano jelo u restoranu nije bio da ga fotografišemo. Vremena u kojima nismo mogli da  iste sekunde pokažemo slike sa letovanja svim našim poznanicima. Tada je i reč influenser bila nepoznata i daleka. Jednom rečju, to su bila vremena pre Instagrama. Novinarka Sara Frier u knjizi Bez filtera: insajderska priča o Instagramu (No Filter: Inside the Story of Instagram) pruža grubu istoriju Instagram doba i sveobuhvatng uticaja ove društvene mreže na živote milijardi ljudi širom sveta.

 

Instagram = presek ega i kapitalizma

Od kafića koji namerno uređuju svoj enterijer kako bi bio privlačan za fotografisanje, preko novih turističkih atrakcija, Instagram je jedna od prvih aplikacija koja je iskoristila jedinstven odnos ljudi i smartfona, ističe Sara Frier. Ona je novinarka publikacije Bloomberg i godinama  piše članke na temu velikih tehnoloških kompanija u SAD, a knjiga Bez filtera iz 2020. godine je kruna višegodišnjih kontakta sa različitim izvorima u startap svetu. Mnogi od njenih sagovornika u knjizi su bivši/trenutni zaposleni u Instagramu i Fejsbuku, što knjizi daje dodatan legitimitet.

Instagram danas ima preko miljardu korisnika, a zamisao iza njegovog nastanka značajno je drugačija od trenutnog izgleda Instagrama. Kevin Sistrom i Majk Krieger, dvojac koji stoji iza ove društvene mreže, želeli su da Instagram postane način da vidimo svet kroz tuđu perspektivu. Svako ima kameru na telefonu, ali ono što možemo njome zabeležiti je uvek drugačije.

 

Postani Prijatelj Talasa

 

Sara Frier nas uvodi u istorijat Instagrama tako što kroz interesantnu naraciju predstavlja Sistroma i Kriegera, studente sa Stanforda koji su nakon nekoliko godina lutanja po većim kompanijama i startapima uspeli da stvore dovoljno jako partnerstvo za stvaranje nove društvene aplikacije. Prve naznake onoga što će postati Instagram dobili smo u aplikaciji Burbn (ime namerno podseća na alkoholono piće burbon) koja je služila za deljenje lokacija i fotografija iz izlazaka. Nakon nekog vremena i mnogo brejnstormovanja, 2010. godine Sistrom i Krieger uspeli da pronađu problem koji žele da njihova aplikacija reši – deljenje fotografija. Ipak, Frier ističe i nekoliko važnih prepreka na početku ovog poduhvata: fotografije sa tadašnjih smartfona bile su niskog kvaliteta, dok je 3G mreža otežavala upload fotografija. Upravo zbog ovih problema prvobitni postovi na Instagramu bili su relativno malih dimenzija i morali su da budu u dimenzijama kvadrata.

Frier takođe otkriva i nešto sasvim očigledno, što većina nas previđa – malo toga je jedinstveno u vezi sa Instagramom i dosta elemenata Instagrama je direktna kopija tada postojećih opcija Tvitera i Fejsbuka. Jedna od velikih razlika u odnosu na druge društvene mreže bila je nedostatak reshare opcije – osnivači Instagrama odlučili su da aplikacija na početku bude jako jednostavna, što je bio razlog za izbacivanje opcije koja pruža mogućnost da delimo dalje sadržaj koji nam se dopada.

Knjiga pruža uvid i u odluku da Instagram uvede filtere koje danas shvatamo zdravo za gotovo. Filteri nisu revolucionarno novo otkriće osnivača Instagrama. Već 2010. godine postojale su aplikacije koje su primenjivale filtere na fotografije koje su korisnici kasnije delili po društvenim mrežama. Ono što je pomoglo Instagramu jeste to što je ovo bila retka aplikacija koja je integrisala filtere. Ako želiš da doteraš svoju fotografiju to možeš da uradiš na istom mestu gde ćeš je kasnije i podeliti. Filteri su u velikoj meri otklonili strah ljudi da zapravo dele fotografije niskog kvaliteta – sa pravim filterom svaka fotografija izgledaće estetski privlačno.

„Ovo je upravo ono što će pomoći da proizvod bude popularan. Instagram postovi biće umetnost, a umetnost je forma komentara na život. Aplikacija će dati ljudima dar izražavanja, ali i eskapizma”, navodi Frier.  Kao jedan od razloga uspeha aplikacije ona navodi i to što je Instagram uspeo da stvori ne samo mesto za beg, već i mesto za dobijanje validacije u digitalnoj formi kroz lajkove, komentare i broj pratilaca. „Instagram je u srži presek kapitalizma i ega: koliko daleko su ljudi spremni da odu kako bi zaštitili ono što imaju i kako bi izgledali uspešni?”, zaključuje Frier.

 

Instagram u raljama Fejsbuka?

Nakon mnogo neprospavanih noći, izmena i ubeđivanja investitora, Instagram je do 2012. godine uspeo da ostvari nezanemarljiv uspeh u svetu društvenih mreža. Upravo tada se dogodila i sada već čuvena akvizicija od strane Fejsbuk, a knjiga takođe pruža insajderski pogled na to kako je uopšte došlo do akvizicija vredne milijardu dolara. Ono što je naročito interesantno jeste pojašnjenje specifičnog statusa koji je Instagram imao u okviru Fejsbuka, kao i jedinstvenog odnosa Sistroma i Zakerberga. Knjiga ne beži i od problema koji su nastali odlukom da Instagram postane deo Fejsbuka (kao to da na primer većina zaposlenih u Instagramu nije imala koristi od ogromne sume za koju je kompanija prodata), kao i promene koje su usledile u godinama od akvizicije. Kroz prikaz nesuglasica osnivača Instagrama i Zakerberga, knjiga puža i jasnu razliku u vizijama dve društvene mreže, koje danas deluju sve sličnije.

Za sve koji se bave digitalnim marketingom najintrigantniji delovi knjige tiču se uvođenja reklamiranja i opcije Instagram Story, sadržaja koji nestaje nakon 24h. Frier čitaocima pruža uvid u internu debatu koja je prethodila pojavi Story opcije kao i svim odlukama o uvođenju, dizajnu i funkcionalnosti. Za sve koji danas koriste Instagram, Story opcija je apsolutno prirodna i teško je setiti se kako je izgledalo koristiti aplikaciju bez nje.

Bez filtera pravi osvrt i na nastanak influenserke ekonomije na Instagramu. Prema nekim procenama na Instagramu postoji preko 200.000 profila sa preko 50.000 pratilaca, što govori o potecijalnom broju ljudi koji mogu da bukvalno žive od Instagrama. Iako je Instagram na početku želelo da ovo bude mesto koje nije takmičenje u popularnosti, knjiga pruža uvid u trud koji je uložen kako bi poznate ličnosti počele da koriste Instagram. Jedna od poznatih ličnosti kojima su se osnivači aplikacije dodvoravali bio je i papa, što pokazuje koliko je bilo važno da poznate ličnosti budu na Instagramu.

Sara Frier je uspela da kroz zavidno poznavanje industrije i brojne izvore pruži jedinstvenu istoriju platforme čija popularnost je uspela da promeni kako doživljavamo sebe i stvori potpuno novu estetiku. Za svakog ko želi da zna šta se nalazi u pozadini aplikacije na kojoj provodimo toliko vremena Bez filtera predstavlja obavezno štivo.

Pročitajte i:

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *