Foto: iStock
Kroz stvaranje kulture u kojoj je normalno neprikladno dodirivati koleginice ili dolaziti na posao u pijanom stanju, gejming kompanije postaju mesto u kojem je nepoželjno biti žena.
Postoji jedna industrija u kojoj je seksualno uznemiravanje podrazumevano. Industrija koja više podseća na muški paviljon studentskog doma nego na radno mesto. Industrija u kojoj su žene redovno žrtve nejednakog tretmana i seksističkih opaski. Dobrodošli u svet gejming kompanija.
Activision Blizzard, jedna od najpoznatijih gejming kompanija, nedavno je optužena za sveprisutno seksualno uznemiravanje radnica, kao i za rodnu diskriminaciju prilikom zapošljavanja i napredovanja. Problem ipak seže mnogo dublje od jedne kompanije, a svetska gejming zajednica trenutno se suočava sa pitanjem: „Kako je ovo moglo da se dogodi i kako dalje?”.
WoW i svet seksualnog uznemiravanja
Ako ste ikada čuli za gejming, verovatno se čuli i za legendarnu igricu World of Warcraft (WoW), koja je u vlasništvu kompanije Activision Blizzard. Ovo je kompanija u čijem posedu se nalazi i druge čuvene igrice kao što su Starcraft i Call of Duty, što objašnjava njen značaj u gejming svetu. Upravo zato su milioni fanova i igrača dočekali u neverici vest o optužbama protiv ove kompanije. Kalifornijski odbor za rad i stanovanje (DFEH) nedavno je objavio tužbu protiv kompanije nakon dve godine intenzivne istrage. Tužba navodi da je kompanija odgovorna za rodnu diskriminaciju na radnom mestu i tolerisanje konstantnog seksualnog uznemiravanja, koje je često tolerisano i od strane osoba na najvišim pozicijama u kompaniji.
U optužbi postoji i nekoliko ilustrativnih primera kulture seksualnog uznemiravanja. Tako se na primer u kompaniji ustalio termin „cube crawls” koji označava zaposlene koji na posao dolaze mamurni ili pijani i zatim odlaze u odeljke gde rade njihove koleginice. Zaposlene su često bile izložene neprikladnom fizičkom kontaktu i seksualnom uznemiravanju, šalama o silovanju i seksualizovanim komentarima o njihovom izgledu. Aleks Afrasijabi, nekadašnji senior kreativni direktor kompanije, bio je naročito poznat po seksualnom uznemiravanju zaposlenih. Toliko poznat da je njegova kancelarija dobila neformalni nadimak „Kozbi apartman” po američkom komičaru Bilu Kozbiju (optuženom za silovanje i seksualno uznemiravanje). Čak iako bismo na stranu ostavili seksualno uznemiravanje, žene u ovoj kompaniji susretale su se sa brojnim drugim izazovima specifično zbog njihovog roda. Izbacivane su iz prostorija koje su bile predviđene za dojenje kako bi muškarci imali sastanke tu, dobijale su niže početne plate, dok su im često uskraćivane šanse za napredovanja zbog „straha da bi mogle postati majke”. Radnice su više puta prijavljivale probleme kadrovskoj službi, ali su uglavnom dobijale obećanja da će situacija biti rešena. Mnoge od njih dobijale su i aktivne kazne zbog podnošenja tužbi u vidu premeštaja na druge niže pozicije. Jedna od najozbiljnijih optužbi tvrdi da je zaposlena počinila samoubistvo nakon poslovnog puta i saznanja da kompanijom kruže njene nage fotografije.
Nakon što su optužbe postale javne, Activision Blizzard reagovala je neočekivano – negiranjem. U izjavi za medije kompanije je optužila regulatorno telo DFEH za izvrtanje činjenica i neodgovorno ponašanje koje tera kompanije da odlaze iz Kalifornije. Ovo je očekivano naišlo ne samo na bes javnosti, već je i preko 800 zaposlenih koji potpisalo otvoreno pismo tražeći od kompanije da odgovara za nanetu štetu. Stotine zaposlenih je u znak protesta izašlo sa glavnog kampusa kompanije u Kaliforniji.
Blizzard je ipak daleko od jedine gejming kompanije sa ovim problemom. Riot Games, kompanija koja stoji iz poznate igrice League of Legends (LoL), našla se na meti sličnih kritika 2018. godine nakon pisanja portala Kotaku. Atmosfera koja krasi muške paviljone studentskih domova prelila se i na Riot korporativnu kulturu u kojoj je gotovo uobičajena pojava da zaposleni šalju slike svojih genitalija koleginicama. U kompaniji je postojala i lista zaposlenih sa kojima bi muškarci na senior pozicijama želeli da spavaju. Nakon što su dve zaposlene u kompaniji podnele tužbu zbog seksualnog uznemiravanja i rodne diskriminacije 2018. godine nastala je kolektivna tužba koja obuhvata preko 1.000 zaposlenih. Epilog – Riot Games isplatio je preko 10 miliona dolara odštete. Nikolas Lorant, glavni i odgovorni direktor kompanije, takođe se našao na meti optužbi za seksualno uznemiravanje zaposlene, ali su te optužbe odbačene u martu ove godine.
Optužbe za diskriminaciju i toksičnu kulturu nisu zaobišle ni kompaniju Ubisoft, poznatu po igrici Assassin’s Creed. U julu prošle godine nekolicina zaposlenih na senior pozicijama u kompanijama dalo je otkaze, a prema pisanjima medija razlog su optužbe za seksualno uznemiravanje. Kompanija je priznala propust da dovoljno zaštiti zaposlene od toksične kulture i uznemiravanja, kao i da će ubuduće raditi na promenama. Početkom jula francuski sindikat radnika tužio je Ubisoft zbog „institucionalizovanog seksizma” na radnom mestu.
Šta dalje?
Žene su i dalje manjina i gotovo anomalija u gejming svetu. Zato i ne čudi to što veliki broj žena koje rade u gejming kompanijama moraju da se pravdaju da su zapravo „dovoljno gejmeri” kako bi radile u kompaniji kao što je Activision Blizzard. Kroz stvaranje kulture u kojoj je normalno neprikladno dodirivati koleginice ili dolaziti na posao u pijanom stanju, gejming kompanije postaju mesto u kojem je nepoželjno biti žena. Da li onda iznenađuje podatak da žene čine samo 20% zaposlenih u kompaniji Activision Blizzard? Problem nije samo u gejming kompanijama, već i u gejming zajednici koja je poznata po toksičnosti i seksizmu. Ako uzmemo u obzir to da je gejming sektor u porastu, ukoliko ne dođe do značajne promene kulture na radnom mestu, žene će biti isključene iz značajnog dela profitabilnih tehnoloških kompanija. Ipak, postoji nada i da će kompanije uvideti da moraju da poboljšaju uslove ukoliko žele da privuku talentovane i sposobne žene.
Kako da višegodišnje uznemiravanje postane prošlost u svetu gejming kompanija? Jedan od prvih poteza mora biti uspostavljanje jasnih procedura za prijavljivanje uznemiravanja i jednako sprovođenje pravila. Problem nije to što žene nisu prijavljivale uznemiravanje od strane Blizzard zaposlenih. Prijavljivale su i to često po više puta. Problem je bio u kadrovskoj službi koja nije zaista bila na strani radnica i u senior donosiocima odluka koji su izgleda birali da zaštite muškarce u kompaniji na uštrb radnica. Ovde pak postoji tanka linija koju ne treba preći: ne želimo radno mesto u kojem će muškarci imati strah da ostanu nasamo sa ženom u prostoriji zbog straha od kadrovske službe. Nešto mora da se menja u gejming svetu, a promene se izgleda događaju isključivo nakon pretnji sudom i optužbama. Tamo gde nema šargarepe štap jedino pomaže.
Autorka