Andrej Ševo

Master politikolog

Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: iStock 

Slon u sobi, što bi Englezi rekli su politički mimovi ili ih samo autor tako, pristrasno doživljava. Njihova uloga može biti dvojaka, od pukog humora namenjenog ličnoj zabavi i promociji, do političkog aktivizma. Ova druga forma dosta je ređa ali smo imali prilike da je vidimo tokom crnogorskih izbora prošle godine, kada su popularne mim stranice svesrdno podržavale opoziciju i oštrim, ironičnim humorom na račun vlasti, donekle verovatno doprinele njenoj pobedi.

 

Mimovi su jezik internet generacije. Gotovo da ne postoji osećanje, potreba ili stav koji se ne može  mimerski izraziti kreativnom upotrebom prepoznatljivih slika, video ili audio zapisa, uz karakterističan prateći tekst i to na način koji ne iziskuje previše pažnje u jedinici vremena, šaljući pri tome lako shvatljivu poruku. Kao takvi, oni su veoma zgodno sredstvo komunikacije u okruženju koje karakteriše zbunjujuće obilje i sve brži protok informacija jer pojednostavljuju složenu stvarnost, a njihovo uživanje pruža trenutno zadovoljstvo, što je i poenta skrolovanja na smartfonu. Gledano iz perspektive nekoga rođenog na razmeđini generacije Y (milenijalci) i Z (zoomeri) mimove nije potrebno podrobnije objašnjavati ali uljudno bi bilo da to ipak učinim jer ove redove čitaju i boomeri.

Mimovi su ideje, ponašanja i stilovi, uprošćeno bi mogli reći popularne šale i doskočice koje se prenose imitacijom od čoveka do čoveka unutar kulture, stalno se replikujući i preobražavajući u nove forme, sa ciljem buđenja pažnje, misli i osećanja, uglavnom radi zabave. Rečima kovača samog izraza Ričarda Dokinsa (da, tog R.D.) mimovi su za kulturu ono što su geni za život i predstavljaju neku vrstu genetskog materijala naše kulture koji se ponaša u skladu sa istim evolutivnim nagonima. Oni nastaju, umnožavaju se i menjaju, a samo najjači opstaju kao trajna kulturna jedinica. Posebno zanimljiva forma su internet mimovi, supstancijalni činilac globalne omladinske kulture u pravom smislu te reči, koji prevazilazi regionalne osobenosti naroda, rase ili vere ali zadržava izvesne karakteristike mesta na kojem nastaje. To nas dovodi do teme naše kolumne, uzevši u obzir ono što bi sociolozi nazvali glokalnim karakterom mim kulture,  šta možemo reći o srpskoj mim sceni, koliko je slična, a u čemu se razlikuje od svojih globalnih uzora, šta su dominantne teme domaćih mimova i ono što me posebno zanima, kakva je njihova politička poruka?

Srpska mim scena se, kao i svaka druga, odlikuje kopiranjem, umnožavanjem i deljenjem sadržaja generisanih na internetu, na sajtovima poput Reddit-a ili 4Chan-a, pre svega na društvenim mrežama. Ova imitacija kolokvijalno se može nazvati skidanjem fora ali to je u svetu mimova dozvoljeno i poželjno ponašanje i zato se nikada nemojte ustručavati da iskoristite neki mim na način koji smatrate zanimljivim. Mimovi pružaju nepatvorenu slobodu vašoj kreativnosti da poruku prenesete velikom broju ljudi, širom sveta, bez bojazni od Damoklovog mača autorskih prava. Koliko internet blisko veže različite ljude najbolje svedoči to što imitacija ide toliko daleko da se mnogi mimovi prosto prevode sa engleskog ili drugih jezika na srpski i pri tome ne gube mnogo svoje dovitljivosti. Zato mimovi predstavljaju rokenrol internet doba koji je, više nego prethodnik, sposoban da mlade ljude širom sveta ukalupi u jedinstvenu kulturu upravo zato što njegove bubnjeve i bas gitare može svirati bilo ko, bilo kada i sa jednom dobrom idejom i relativno malo vremena, napraviti viralni sadržaj koji će osvojiti tržište pažnje.

Ipak, nije sve u pukom kopiranju. Srpski mimovi možda jesu hamburger ali sa dosta urnebesa. Postoje teme koje su striktno domaće i koje zahtevaju prilagođavanje mim okvira našoj stvarnosti. Mimovi o školi, ljubavi ili poslu relativno su slični u različitim kulturama i uglavnom su varijacije na već viđeni sadržaj na engleskom jeziku, mada ne uvek i tu se mogu naći veoma domišljate mimadžije. Sasvim je drugačija situacija u oblasti društva i politike gde postoji dovoljno različitosti među narodima koje zahtevaju posebnu lokalnu obradu. Prosečni Srbenda i Dživdžan primeri su uspešne primene mim logike u Srbiji. Njihov sadržaj često je besmisleno prevoditi na druge jezike jer su šale mentalitetske ali sami mimovi stekli su veliku prepoznatljivost među srpskim i regionalnim internet korisnicima, tako da sada mimove sa vrapcem i Srbendom možete praviti i na Meme Generatoru ili drugim popularnim platformama za njihovu izradu.

Slon u sobi, što bi Englezi rekli su politički mimovi ili ih samo autor tako, pristrasno doživljava. Njihova uloga može biti dvojaka, od pukog humora namenjenog ličnoj zabavi i promociji, do političkog aktivizma. Ova druga forma dosta je ređa ali smo imali prilike da je vidimo tokom crnogorskih izbora prošle godine, kada su popularne mim stranice svesrdno podržavale opoziciju i oštrim, ironičnim humorom na račun vlasti, donekle verovatno doprinele njenoj pobedi. U Srbiji je ova forma aktivizma ređa (mada je ima) i mimovi uglavnom imaju individualističku namenu, da svojim stvaraocima donesu popularnost i utiske u vidu sviđanja, komentara i podela. Politička scena u Srbiji vrti se oko jednog čoveka i nije mnogo drugačije ni u svetu mimova, predsednik Vučić je nepresušni izvor inspiracije i neretko glavni junak mnogih mimova dok ostali političari dolaze do izražaja uglavnom kada nešto dobrano zabrljaju. Zapravo, biću slobodan reći da je Vučić verovatno the most memeable političar koji mi pada na pamet od kako je Tramp, makar za sada, postao prošlost. Da je neko drugi u njegovoj poziciji, npr. Tadić to prosto ne bi bilo to ali ona famozna dosadna država koja liči na Holandiju ideal je za koji treba platiti nekakvu cenu.

Međutim, politički mimovi o Vučiću i sadašnjem stanju u Srbiji nemaju ambiciju da budu odveć kritički ili afirmativni, već isključivo da zabave u trenutku i to je možda refleksija političke apstinencije i ravnodušnosti srpske generacije Z koja nema poverenja u vlast, niti u opoziciju, a gubi veru i u političke promene i interesovanje za dešavanjima u zemlji uopšte. To ipak ne znači da je među njima zavladala apolitičnost. Na srpskoj mim sceni itekako postoje različiti politički polovi i obrasci ideološkog mišljenja koji do izražaja dolaze ili kao aktivno propagiranje neke ideje ili pasivno, kao usvojeno i već intristično svojstvo nečijeg mišljenja koje nenametljivo provejava u ponašanju i imidžu. Moglo bi se opravdano reći da je scena mahom nacionalistička. Bilo da je reč o istinskim nacionalistima ili ljudima koji se predaju stihiji zarad veće popularnosti. To ne treba da čudi jer za nacionalizmom postoji najveća tražnja u društvu bez obzira na generacijsku pripadnost. Pri tome, treba reći da taj nacionalizam ne odlikuje neka osobita kreativnost u mišljenju već se on uglavnom svodi na mimersku replikaciju fraza iz Drugog dnevnika kojoj nedostaje onaj naredni, evolutivni skok u nešto novo i originalno. Ne kažem da tu nema duhovitosti ali ne možete se oteti utisku da je sve nekako već viđeno i izgovoreno još pre trideset godina.

Srpska mim scena je u političkom smislu dihotomna. Suprotnost nacionalistima su levičari u raznim pojavnim oblicima. Iako je rast popularnosti levice među generacijom Z na Zapadu zabeležen i delimično objašnjen, verujem da je na srpskoj mim sceni ovaj uspon reakcija na preovlađujuće političko mnjenje. Zoomeri su zasićeni velikim nacionalnim temama koje su im prethodnici ostavili u amanet, a mnoga istraživanja su pokazala da tradicionalni autoriteti kod njih imaju manji uticaj nego u prošlim generacijama. Drugim rečima, oni će mnoge stvari raditi iz inata i pobune. Levica u svetu srpskih mimova je stoga češće pank nego neko čvrsto i teorijski potkovano uverenje, otpor bespogovornoj poslušnosti koji u nedostatku ili nepoznavanju drugih ideja u Srba jedino i može poprimiti ruho pseudomarksizma, partizanštine ili nečeg trećeg iz te velike političke galaksije, nasuprot  mejnstrim nacionalizmu i četništvu.

Treba pomenuti i to da je među ženama različitih opredeljenja u mim zajednici feministička ideja vrlo ukorenjena i one na neki način predstavljaju jedinstvenu grupu na sceni kada je o pitanjima ženskih prava reč što nije bez odjeka među mlađim korisnicima ali i mnogim muškim mimerima koji ozbiljnije shvataju ove teme zahvaljujući jedinstvenoj reakciji njihovih koleginica. Ipak, politički profilisani mimeri su i dalje manjina iz najmanje dva razloga. Pre svega zato što mimovi služe razonodi, a politika ume biti tema koja kompleksnošću opterećuje ionako skraćen opseg pažnje prosečnog zoomera. Drugi razlog je taj  što su takvi sadržaji pod većim pritiskom cenzora na društvenim mrežama koji neselektivno skidaju glave u nameri da internet učine bezbednim mestom za svako tanano osećanje što će verovatno biti tema neke buduće kolumne.

U svakom slučaju, mimovi i dalje ostaju možda i najšire polje kreativne slobode i razonode nove generacije. Ne treba očekivati da će oni igrati sudbinsku ulogu u političkom vaspitanju mladih ali ni to da oni zaglupljuju i nemaju nikakvu funkciju sem pukog humora i zaludnog traćenja vremena na internetu. Svet mimova obiluje  raznolikim stvaraocima i na koji će oni način koristiti svoju umešnost zavisi od njih samih. Za sebe mogu reći da sam neretko bio informisan o važnim društvenim i političkim događajima upravo preko objava na mim stranicama koje pratim, a koje su vodili neki ljudi koji su smatrali da je njihova dužnost da svoja saznanja o kurupcionaškim aferama i različitim oblicima izigravanja pravde u Srbiji, podele sa hiljadma svojih pratilaca. Šaka takvih mimera sa par desetina hiljada pratilaca u svetu mladih vredi više nego svi tradicionalni mediji zajedno. Reach je sve, a doseg je reach na srpskom, ko ne zna.

 

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *