Foto: iStock
Važan argument koji se poteže u korist digitalne valute jeste i borba protiv poreske utaje i pranja novca. Sa digitalnim valutama ovakve aktivnosti će praktično biti nemoguće.
Veliki broj zemalja planira uvođeje digitalnih valuta (central bank digital currency – CBDC), što bi moglo da u potpunosti promeni način kako koristimo novac kao i bankarski sistem. Umesto da imamo račun u poslovnoj banci preko koje vršimo platni promet, sada bismo imali samo račun pri centralnoj banci, a u dogledno vreme neće više ni biti papirnog novca.
Zašto se planira uvođenje CBDC?
CBDC bi bila značajna inovacija na polju delovanja centralnih banaka, a imajući u vidu da su to uglavnom konzervativne kuće, postavlja se pitanje zašto bi uopšte trebalo to uvoditi. Razlog koji se najčešće pominje u javnosti od strane centralnih banaka koje su aktivno počele da rade na uvođenju CBDC jeste pristupačnost komercijalnih banaka: čak i u razvijenim zemljama postoji deo populacije koji nema račune u bankama – skupo im je održavanje računa, podružnice banaka im nisu blizu itd. Ovi problemi su naravno mnogo veći u zemljama u razvoju, gde često fali i najbazičnija infrastruktura. Drugi, možda već i ozbiljniji razlog jeste to što tehnologija dopušta njihovo stvaranje, pa pošto će već neko da napravi digitalnu valutu, onda je bolje da je i mi imamo – što je razmišljanje iz vrste teorije igara kao što je zatvorenikova dilema. Ako se zadesi da CBDC bude važna stvar, bolje je da je imamo i mi, nego da je nemamo – a imajući u vidu da je Kina već krenula sa pilot projektom digitalnog juana, jasno je da će i druge centralne banke sada postale zainteresovanije za taj poduhvat.
Ali postoje i drugi, manje istaknuti razlozi. Jedan se tiče kreiranja novog kanala monetarne politike: do sada se tradicionalna monetarna politika vodila preko banaka, time što je centralna banka preko njih kontrolisala ponudu novca. Ako bi centralna banka smanjila referentnu kamatnu stopu, onda bi poslovne banke zajmile više novca od nje i potom davale više kredita privredi i stanovništvu; slično je i sa kupoprodajom hartija od vrednosti, nivoom obaveznih rezervi ili adekvatnosti kapitala. Nikada nije novac plasirala u privredu sama centralna banka, nego je to radila preko posrednika, komercijalnih banaka. Sa pojavom digitalne valute, javlja se i novi transmisioni kanal – direktno prebacivanje novca stanovništvu, na njihove račune pri centralnoj banci, po principu „novca iz helikoptera“ kako je to nazvao ekonomista Ben Bernanke, bivši predsednik FED-a, koji bi u potpunosti zaobišao posrednike u vidu poslovnih banaka. Ovo je moguća uvertira i za isplatu potencijalnog univerzalnog bazičnog dohotka (UBI), jer bi se po prvi put na jednom mestu našli svi stanovnici sa svojim tekućim računima.
Dodatni važan argument koji se poteže u korist digitalne valute jeste i borba protiv poreske utaje i pranja novca. Sa digitalnim valutama ovakve aktivnosti će praktično biti nemoguće, jer bi se mogao pratiti tok novca svakog pojedinačnog dolara, evra, funte ili juana. Ali svaki novčić ima i lice i naličje: ovo će takođe dati centralnim bankama praktično neograničeni uvid u svaku pojedinačnu našu transakciju, što je prevelika diskreciona moć koja se može zloupotrebiti i u najdemokratskijim društvima, a kamoli u zemljama sa slabim demokratskim institucijama ili koje su otvorene diktature, kao što je, na primer, Kina. Potpuni nadzor nad novčanim tokovima znači i potpunu kontrolu nad njima.
Kako će izgledati ekosistem CBDC?
Ovo još niko tačno ne zna i zavisi od samih centralnih banaka, ali postoje 3 okvirne opcije, zavisno od toga kakvu ulogu bi na sebe preuzele centralne banke. Prva opcija je indirektni CBDC: u ovakvom sistemu bi se digitalna valuta izdavala indirektno; ona bi predstavljala pravo potraživanja prema nekom posredniku, kao što su komercijalne banke koje bi i vodile platni promet na malo, dok bi promet na veliko tj. između samih banaka vodila centralna banka, kao i do sada. Druga opcija jeste direktni CBDC: on bi predstavljao potraživanje prema centralnoj banci, koja bi vodila celokupni platni promet (što znači da bismo morali da imamo bankarski račun u samoj centralnoj banci); u ovakvom sistemu nema posrednika kao što su komercijalne banke. Treća opcija predstavlja hibridnu verziju, gde digitalna valuta predstavlja potraživanje prema centralnoj banci direktno, ali sam platni promet vrše posrednici kao banke, ali centralna banka može u svakom trenutku da preuzme ovu funkciju, na primer, ako se pojave neki tehnički problemi kod neke banke.
CBDC i bitkoin
Iako je i bitkoin isključivo u elektronskom obliku, on zapravo nema puno veze sa budućim CBDC. Tačno je da su centralne banke verovatno dobile inspiraciju za stvaranje sopstvene digitalne valute usponom kriptovaluta, ali njihova sličnosti otprilike tu i prestaju. Kriptovalute izdaju privatni entiteti – u slučaju Fejzbuka to je tehnološka kompanija, dok Bitkoini nastaju rudarenjem tj. radom samih ljudi koji su članovi mreže. CBDC, sa druge strane, izdavala bi direktno centralna banka i predstavljao bi samo digitalni zapis već postojeće valute, kao neka vrsta elektronske umesto papirne verzije evra, dolara ili funte. Dok je jedna od glavnih čari kriptovaluta nemogućnost inflatornog izdavanja koja se bazira na blokčejn tehnologiji, mogućnost štampanja digitalne valute od strane centralne banke praktično je neograničena, a samim tim i veća je mogućnost pojave inflacije ako se bude vodila loša monetarna politika. Ali postavlja se pitanje koliko dugo će centralne banke biti spremne da tolerišu postojanje i korišenje sredstava plaćanja koja su direktan konkurent njihovim digitalnim valutama. Ali velike sličnosti između ove dve vrste valuta, kao što su brze i sigurne transakcije i to putem samo putem mobilnih telefona, mogu kod dela korisnika da želju za korišćenjem digitalnih umesto kriptovaluta.
Kako teče uvođenje digitalnih valuta?
Iako nam digitalne valute i dalje deluju daleko, izveštaj Banke za međunarodna poravnanja (BIS) iz Švajcarske iz decembra 2020. je naveo čak 80 centralnih banaka koje planiraju ili su već u fazi implementacije digitalnih valuta. Prva zemlja koja je uvela digitalnu valutu bila je Ekvador 2014. godine, ali se odustalo od ovog poteza već 2018. zbog malog interesovanja stanovništva za takvim uslugama. Glavni ekonomista centralne banke Engleske je po prvi put spomenuo digitalnu valutu 2015. i trenutno radi na njenoj implementaciji; Švedska centralna banka je sa planovima za digitalnu krunu počela 2016. da bi već 2020. počela sa testiranjem ovog koncepta; centralna banka Urugvaja je još 2017. najavila da će početi sa testiranjem digitalnog pezosa; Evropska centralna banka je nakon objavljivanja izveštaja iz oktobra 2020. počela sa testiranjem uvođenja digitalnog evra, sa ciljem da definitivno odluči tokom ove godine o tome da li se upusti u ovaj poduhvat. Kina je počela sa faznim uvođenjem digitalnog juana u oktobru 2019: digitalni juan se od aprila prošle godine koristi kao zvanično sredstvo plaćanja uz „fizički“ juan u 4 grada (Sužou, Šenžen, Čengdu i Sjiongan), da bi se njegovo korišćenje od aprila ove godine proširilo na oblasti Hainan, Šangaj, Čangša, Sjian, Ćingdao i Dalian. Istovremeno, SAD su tokom ove godine pokrenule Digital Dollar Project u okviru koga će se testirati 5 pilot programa digitalnog dolara. Međutim, jedina zemlja koja je zaista počela sa upotrebom digitalne valute za sada jesu Bahamska ostrva, koja su tokom oktobra 2020. uvele „peščani dolar“ (Sand Dollar) kao svoju digitalnu valutu koja je ekvivalentna bahamskom dolaru.
Da li ovo znači kraj komercijalnih banaka?
To zavisi prvenstveno od toga kako novi sistem bude funkcionisao – ako se zemlje budu odlučile za digitalnu valutu kao direktno potraživanje prema centralnim bankama, onda će praktično preuzeti i veliki deo poslova koji sada obavljaju komercijalne banke, kao što je održavanje tekućih računa i vršenje platnog prometa. Bankama bi i dalje ostalo kreditiranje stanovništva i privrede, ali sa rekordno niskim kamatnim stopama koje već traju dosta dugo, to baš i nije neka velika uteha. Ali svakako predstavlja ozbiljan izazov za tradicionalno bankarstvo koje će izgubiti veliki deo svojih poslova i prihoda.
Glavni urednik Talasa