Foto: iStock
U ovom procesu Srbija je zastala na raskršću između slobodne ljubavi za sve građane, i ljubavi jednog čoveka, njenog predsednika Aleksandra Vučića, prema sopstvenom rejtingu ali i politici mađarskog kolege Viktora Orbana.
Dok Evropska unija poziva svoju članicu Mađarsku da povuče homofobičan zakon kojim se krše prava LGBT populacije i evropske vrednosti, Evropski sud za ljudska prava presudom poziva Rusiju da prizna istopolne zajednice, a sa druge strane bloka istočnoevropskih zemalja, Crna Gora se priprema za sklapanje prvih gej brakova.
Srbija je, pak, po pitanju LGBT prava zastala i, umesto da napravi mali ali istorijski korak napred, kao da okleva kojim će se strujama prikloniti. Da li će stati na stranu homofobične Mađarske sa kojom održava bliske veze u svemu što je antievropsko i anticivilizacijsko, da li će se prikloniti „bratskoj“ po veri i konzervativnim ubeđenjima Rusiji, ili može da sledi primer susedne Crne Gore?
Diskriminisani u Mađarskoj, Poljskoj, Rusiji
Kontroverzni zakon kojim se diskriminišu LGBT osobe u Mađarskoj, tako što brani prikazivanje bilo kakvog homoseksulanog sadržaja maloletnicima, uključujući i učenje o homoseksulanosti u školama, bio je „kap koja je prelila čašu“ u odnosima EU i Mađarske, kako je rekao potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans. Ta „čaša“ u Mađarskoj se odavno puni diskriminatornim ophođenjem prema svim manjinskim zajednicama, homofobičnim izjavama, i merama koje otvoreno krše ljudska prava ali i odluke i stavove EU. Za ovakvu vrstu diskriminacije prema LGBT populaciji, Evropska komisija je pokrenula postupak protiv Mađarske i preti blokiranjem sredstava, a slične mere donete su i protiv Poljske takođe zbog kršenja principa jednakosti.
U Poljskoj su se pojedini regioni i opštine proglasili „slobodnim zonama“ od LGBT „ideologije“.
Termin „sloboda“ je u slučaju poljskih „slobodnih zona od LGBT „ideologije“ brutalno zloupotrebljen jer se, paradoksalno, ostvaruje uskraćivanjem slobode jednom značajnom delu populacije, dok se nazivanjem LGBT zajednice „ideologijom“.
Nema slobode ako nisu slobodni svi građani, niti su osnovna ljudska prava stvar izbora ideologije, već garantovana u svakoj netotalitoranoj ideologiji.
Dalje na istoku, Rusija se suočava sa kritikama Evropskog suda za ljudska prava jer nije omogućila svojim građanima da ozakone istopolna partnerstva. Sredinom jula ove godine, nekoliko dana pre nego što će u Crnoj Gori stupiti na snagu zakon koji omogućava istopolne brakove, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je presudu protiv Rusije, a u korist LGBT parova iz ove zemlje koji su se obratili sudu u Strazburu. Na presudu kojom se poziva Rusija da prizna istopolne zajednice, Kremlj odgovara da istopolni brakovi “nisu dozvoljeni” u Rusiji, prema ustavnim amandmanima usvojenim prošle godine.
Ovakav odgovor zvanične Moskve nije iznenađujuć kada su LGBT prava u pitanju jer se ova populacija u Rusiji redovno suočava sa različitim vidovima diskriminacije, porastom nasilja protiv homoseksualaca i lezbejki koje aktivisti u Rusiji prijavljuju prethodnih godina, od kada je predsednik Vladimir Putin 2013. godine potpisao zakon kojim se vlasti bore protiv navodne „gej propagande“, kako oni to nazivaju. Konzervativna, pravoslavna hrišćanska uverenja, često su veoma aktivna u ruskom društvu u širenju netrpeljivosti prema LGBT populaciji, a ujedno ona su instrumetalizovana od strane vlasti za uskraćivanje prava jednom delu građana.
Gej je okej u Crnoj Gori
Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola u Crnoj Gori usvojen je 1. jula prošle godine i predviđa da LGBT osobe mogu da sklapaju istopolne zajednice, bez mogućnosti usvajanja dece. Ovaj Zakon u CG je stupio na snagu 15. jula ove godine ali na sklapanje prvih brakova, LGBT parovi u Crnog Gori moraće da sačekaju još neko vreme dok se usklade ostali zakoni i lokalne samouprave prilagode svoju administraciju.
I pored ovog čekanja, veliki je korak za tradicionalnu i konzervativnu Crnu Goru što je omogućila da istopolni parovi stanu pred matičara i izjednače se u pravima sa svim ostalim građanima. Ne baš potpuno izjednače, jer nemaju pravo na usvajanje dece, ali svakako su korak bliže tome nego što se to može reći za parove u Srbiji.
Nije se ni u Crnoj Gori preko noći stvorila društvena klima prihvatanja ovakog zakona, i tamo je bilo prepreka, ali manje nego što bi se očekivalo za ovu patrijarhalnu sredinu.
Od ranijih slučajeva iskazivanja mržnje prema LGBT populaciji, nereda i nasilja na prvim održanim paradama ponosa, Crna Gora je dostigla nivo društvenog konsenzusa – da svi građani imaju pravo na jednaka prava.
To su pokazala i istraživanja rađena među crnogorskim stanovništvom tokom 2019. godine prema kojima 47 posto građana smatra da se prava LGBT osoba ne poštuju u meri u kojoj bi trebalo, a čak dve trećine građana smatralo je da je priča o LGBT osobama svuda u civilizovanom svetu prihvaćena kao normalna pojava. Takav stav je u prethodnom istraživanju Centra za građansko obrazovanje (CGO) iz 2016. godine imalo tek 39 posto ispitanika.
Uporedo sa tim, protiv LGBT prava borili su se zajedno Srpska pravoslavna crkva (SPC) u Crnoj Gori i predstavnici Bošnjaka, Albanaca i Hrvata, ali njihov glas nije nadjačao ono što je društvo tražilo.
Zakon je usvojen, i pored prepreka u primeni koje se sada otklanjaju, Crna Gora je na ovom polju nekoliko koraka ispred Srbije.
Srbija na raskršću
A Srbija? Srbija je krenula putem usvajanja Zakona o istopolnim zajednicama početkom ove godine kada je na velika vrata u skupštinsku proceduru ušla incijativa da LGBT parovi dobiju nešto više prava nego što su ih imali, odnosno nisu imali do sada. Ozakonjenje istopolnih zajednica ne bi bilo isto što i brak, kako je predviđeno ovim zakonom, niti bi im omogućilo da zasnuju porodice kao što to čine drugi građani, ali bio bi pozitivan korak napred za ovo društvo. I činilo se da će, uz sporadične kritike, ali i ohrabrujuće komentare kao što je bio izraz „razumevanja za probleme istopolnih parova“, koji je došao od poglavara Srpske pravoslavne crkve, ovaj zakon biti usvojen tokom leta ove godine.
Ipak, u ovom procesu Srbija je zastala na raskršću između slobodne ljubavi za sve građane, i ljubavi jednog čoveka, njenog predsednika Aleksandra Vučića, prema sopstvenom rejtingu ali i politici mađarskog kolege Viktora Orbana.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom maja ove godine naveo je da ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer, kako je rekao, on svojom funkcijom mora da „štiti Ustav“, obrazlažući da “Ustav upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene“.
Iako je predstavljanjem Zakona, više puta jasno naznačeno da on ne znači brak već samo zajednicu, čime su se pokušali umiriti oni kritičari ovog Zakona koji su se upravo na Ustav pozivali, izgleda da su tumačenja Ustava mnogo slobodnija iz ugla onoga ko Ustav treba da štiti.
Predsednik je ipak za ovo pitanje ostavio prostora i nade kada je rekao da bi se najavljenim izmenama Ustava u delu o pravosuđu, mogle pokrenuti i izmene koje bi omogućile LGBT zajednici da ostvari svoja prava.
Činjenica da je on tom prilikom naveo i da je svoj lični odnos prema tom zakonu pokazao “izborom Ane Brnabić za premijera”, ali da istovremeno nije “gorljivi zagovornik” istopolnih zajednica, ukazuje na pokušaj ograde i zadržavanja političkih poena kod onog dela njegovog biračkog tela koje čine „gorljivi zagovornici“ homofobije.
Korak ka dostojanstvenom životu svih građana
I Srbija je, kao i Rusija, članica Saveta Evrope, te je obavezuju presude Evropskoj suda za ljudska prava, kojima je u više navrata ukazano da sve države članice SE moraju pravno da regulišu zajednicu života dve osobe istog pola.
Dalje, ako Srbija želi da nastavi sa procesom pridruženja Evropskoj uniji, mogla bi da uči iz primera Mađarske i Poljske, koje zbog homofobije i diskriminatornih postupaka, ali i sveopšteg udaljavanja od politika EU, dobijaju ozbiljne kritike i, prema nekim mišljenjima, mogu se suočiti sa ozbiljnim sankcijama evropske zajednice.
Mogla bi Srbija da uči i od Crne Gore, u kojoj takođe nije sve išlo glatko sa usvajanjem zakona o istopolnim brakovima. Napredak Crne Gore na ovom polju treba da bude uzor i Srbiji i drugim zemljama koje kaskaju i pronalaze izgovore da drže LGBT populaciju u podređenom položaju.
Konačno, bez obzira na pravne presude, političke uslove i međunarodne odnose, Srbija bi, ukoliko želi da obezbedi jednakost i vladavinu prava za sve svoje građane, odnosno dostojanstven život i osnovne slobode, trebalo da se, upravo zbog ovih vrednosti i dobrobiti svih svojih stanovnika, pokrene što pre sa ovog raskršća i napravi prve korake ka civilizovanom uređenju svoje zemlje i života u njoj.
Stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju isključivo stavove autorke, a ne stavove dnevnog lista Danas.