Mesečni ekonomski skener

Glavni urednik Talasa

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Mesečni ekonomski skener za maj možete poslušati ovde: 

 

Prerađivačka industrija je u maju smanjila proizvodnju u odnosu na april i tako zabeležila najslabije rezultate još od jula prošle godine. Izvoz, ali i uvoz, pokazuju znake oporavka u odnosu, ne samo na prošlu kriznu, već i na pretprošlu godinu pre krize. Promet u maloprodaji u maju je stagnirao u odnosu na april, sa promenama u strukturi potrošnje. Turizam se oporavlja, naročito zbog rasta noćenja inostranih turista, ali je i dalje duboko u krizi. Nova Anketa o radnoj snazi bolje pokazuje pravo stanje na tržištu rada, uz rast nezaposlenosti u odnosu na prethodni period. Stopa nezaposlenosti sada iznosi 12,8%.

 

Najslabiji rezultati prerađivačke industrije još od jula

Industrijska proizvodnja beleži pad u maju u odnosu na april. U odnosu na prethodni mesec, sektor prerađivačke industrije zabeležio je agregatni pad od 3%. Najveće usporavanje iskusile su prehrambena, duvanska i odevna industrija. Sa druge strane, ubrzanje proizvodnje u maju zabeleženo je u metalskoj, hemijskoj, drvnoj i tekstilnoj industriji. Ovakav pad industrijske proizvodnje zabrinjava jer je zabeležen njen najniži nivo u periodu od prethodnih deset meseci, još od jula prethodne godine. Nivo proizvodnje u prerađivačkoj industriji u maju je, prema tome, iako značajno viši u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, i dalje ispod nivoa proizvodnje pre korona krize iz januara ili februara 2020. godine.

 

Spoljnotrgovinska razmena nastavlja da raste

Robna razmena sa inostranstvom nastavlja da se oporavlja, sa snažnim rastom izvoza u maju. Prošlogodišnji maj je bio katastrofalan po izvoz, imajući u vidu da je tek početkom meseca bilo ukinuto vanredno stanje, pa je bilo potrebno neko vreme da se privreda vrati na pretkrizno stanje, ne računajući poremećene lance snabdevanja iz inostranstva kao ni smanjenje tražnje za proizvodima iz Srbije usled krize. Ali nivo izvoza je veći, ne samo u odnosu na maj prethodne, već i na isti mesec pretkrizne 2019. godine i viši je od bilo kog drugog meseca tokom prethodne dve godine, osim oktobra 2020. U maju je izvoz iznosio 1,659 miliona evra, što je rast od 40% u odnosu na maj prethodne godine, ali i 5% u odnosu na maj 2019. Uvoz je imao slična kretanja kao i izvoz, sa rastom od 48% u odnosu na maj prethodne godine ali i 8% u odnosu na maj 2019.

 

 

Tržište rada: nova metodologija ARS-a daje bolji obuhvat zaposlenosti

Nova anketa, nova i metodologija. Statistički zavod je u izdanju Ankete o radnoj snazi za prvi kvartal ove godine, koristio novu unapređenu metodologiju, pa sada nije adekvatno porediti rezultate ove ankete sa onima iz prethodnih godina. Međutim, revidirani su podaci za prvi kvartal prethodne godine, dok je za IV kvartal rađeno istovremeno i pilot istraživanje sa novom metodologijom, pa se podaci mogu porediti sa ove dve ankete. Zavod planira da objavi revidirane podatke sa novom metodologijom za prethodna izdanja ARS, pa ćemo onda moći bolje da upoređujemo stanje. Koja je bila metodološka promena? Ona se sastoji u tome što su se do sada – ljudi koji su se bavili naturalnom poljoprivrednom porozvodnjom – računali u zaposlene. Naturalna proizvodnja podrazumeva da se proizvedena dobra nisu prodavala, već da su ih proizvođači sami konzumirali, drugim rečima da nije bilo viškova koji su prodavani na tržištu. Ovakva metodologija bolje obuhvata tržišne i radne odnose – stara metodologija bila je previše široka i među zaposlene je računala i one koji ne bi trebalo da se tu nalaze.

Ovako revidirana Anketa o radnoj snazi pokazuje nam da je tokom prvog kvartala bilo zaposleno ukupno 2,7 miliona radnika. U odnosu na prethodni kvartal stanje na tržištu rada se pogoršalo: broj zaposlenih smanjio se za 79,500 a broj nezaposlenih se povećao za 64,200. Ovo je prvenstveno posledica smanjenja neformalne zaposlenosti gde je zabeleženo 68,000 radnika manje, od čega se najveći deo beleži u odeljku poljoprivrede, što je i razumljivo imajući u vidu manju tražnju za radom u poljoprivredi tokom zimskih meseci. Ali nije sve tako jednostavno, pošto ove podatke možemo da uporedimo i sa istim kvartalom u prethodnoj godini – u odnosu na taj period, broj zaposlenih se smanjio za 37,800 dok se broj nezaposlenih povećao za 75,400. Drugim rečima, iako je značajan deo opaženog smanjenja zaposlenosti sezonskog karaktera, primećuje se da preko polovine ovih promena potiče iz drugih razloga, a to će najverovatnije biti promenjena metodologija, koja sada na bolji način obuhvata stvarno stanje na terenu vezano za zaposlenost. Dok je stopa nezaposlenosti u I kvartalu prethodne godine iznosila 10,5% ona sada iznosi 12,8%. Čekamo da izađu revidirani podaci Ankete za prethodne kvartale, ali najverovatnije da će oni pokazati nešto višu stopu zaposlenosti nego što je to bilo do sada.

 

Promet u trgovini na malo stagnira

Promet u maju bio je neznatno veći nego u aprilu, za 0,6% u stalnim cenama, ali je došlo i do razlike u sastavu potrošnje: kupovina goriva je povećana za 8,8%, neprehrambene robe za 2,9% dok je promet hrane, pića i duvana zapravo smanjen za 4,4% u stalnim cenama. Istovremeno promet tokom maja u poređenju sa majem prethodne godine, kao i promet tokom celih prvih pet meseci tokom godine, bio je veći za 12% u stalnim cenama.

 

Turizam se oporavlja

Maj ove godine je mnogo bolji nego prethodni za turističku industriju, što je i razumljivo imajući u vidu tadašnje probleme izazvane pandemijom. Broj noćenja domaćih turista iznosio je oko 438.000 u maju, što je skoro 2,9 puta više nego prethodne godine, a stranih turista preko 148.000 što je rast od 7,9 puta. Iako ovo znači promet veći za 3,4 puta u odnosu na maj prošle godine, to nije dovoljno da se dostignu višegodišnji rezultati, pošto je turistički promet tokom prvih pet meseci ove godine iznosio samo 85% nivoa prethodne godine, a koja je imala katastrofalno loš mart, april i maj, pa ovu osnovicu drže samo januar i februar kao pretkrizni meseci. Rast prometa zabeležen je u svim segmentima, ali nešto više u slučaju gradskih sredina. Najbolje je prošao Beograd, sa skoro 73.000 noćenja stranih gostiju, što je bezmalo polovina svih noćenja stranih gostiju koja su ostvarena u Srbiji tokom maja. Prati ga Novi Sad sa skoro 13,000 noćenja stranaca. Prema zemljama porekla, najveći broj stranih turista dolazi iz Bosne i Hercegovine (16,000), potom Turske (14,000), Rusije (13,500), Crne Gore (13,000), i Severne Makedonije (10,000).

Pročitajte i: