Foto: iStock
Tekst je deo serijala Srbija i strani kapital
Masovni nadzor u Kini nije stran koncept, ali takođe je i dobrodošao od strane građana. Načini na koje Komunistička partija upražnjava kontrolu u odnosu na kineski narod dosta su transparentniji nego na Zapadu.
Veza između stranih investicija i pitanja zaštite privatnosti može na prvi pogled delovati kao zanemarljiva stavka u poređenju sa nekim drugim, važnijim problemima koji okružuju ekonomski i spoljnopolitički sektor u našoj zemlji. Ali samo zato što je tema manje zastupljena nikako ne znači da je i manje važna. Naime, veći problem ogleda se u činjenici da se o pitanju zaštite ličnih podataka mnogo manje priča, pa je samim tim i teže o njemu debatovati.
Kako smo imali priliku da čitamo u poslednjih par meseci, Crna Gora je na ivici dužničkog ropstva u odnosu na Kinu zbog velikih kredita, porasta državnog duga i niskih kamatnih stopa. Što se Srbije tiče, situacija i dalje ne liči na crnogorsku, ali je nepobitna činjenica da količina kineskih investicija u zemlji ne prestaje da raste. Prema istraživanjima, Srbija je zemlja sa najviše kineskih pozajmica i investicija u komšiluku, i četvrta po redu u Evropi. Spisak investicija je pozamašan, najviše u poljima tehnologije i infrastrukturnog razvitka. Kineske ambicije za prodor u evropsko tržište jedan su od glavnih razloga za ovu vrstu interesovanja za našu zemlju, ali je njihov domet u okviru same zemlje često potcenjen. Kao što smo svi dobro svesni, u poslednjih par godina Kina se etablirala kao prevashodni favorit kada su u pitanju strane investicije u našoj zemlji. Tokom prošle godine, bilbordi sa likom kineskog predsednika Xi Jinpinga pojavljivali su se po Beogradu, zahvaljujući mu se na bratskoj ljubavi i pomoći u borbi protiv koronavirusa. Srbija je svoju poziciju na novom (digitalnom) putu svile prihvatila veoma ozbiljno i potrudila se da je tako i ostali shvate. Kroz dva skorašnja i najrasprostranjenija primera, ova analiza teži da pokaže opasnu vezu u kojoj se nalaze lični podaci građana Srbije u odnosu na investicije koje dolaze prevashodno iz Kine.
Koliko vredi vakcina?
Nije tajna da je Izrael pristao da među prvim zemljama na svetu prima nedeljne kontigente Fajzerove vakcine, pristajući da zauzvrat kompaniji šalje podatke o procesu vakcinacije, potencijalnim posledicama, razvitku antitela i slično. Po toj logici, smisleno bi bilo i zaključiti da je Srbija pristala na neki sličan dogovor kada je Kina dopremila prvih milion doza Sinofarm vakcine u januaru. Daleko od toga da je ovo bio jedini kontigent koji je stigao u zemlju, pa je samim tim Srbija za kratko vreme postala jedna od par zemalja u svetu u kojoj je kineska vakcina postala dominanta u procesu imunizacije. Pitanje ipak ostaje, kakav je tačno dogovor napravljen između pošaljioca i primaoca, imajući u vidu da nikada javno nije potvrđeno da je Kina nešto dobila zauzvrat. Takođe u prilog ovoj teoriji ide i činjenica da je kineska vakcina puštena u promet bez završene treće faze kliničkog ispitivanja koja podrazumeva masovno testiranje cepiva, pa se sumnja da je upravo Srbija, pored par drugih zemalja izabrana za ovaj posao. Iako su podaci koje je izraelska vlada slala kompaniji Fajzer bili anonimizovani, bez ikakve zvanične potvrde da postoji sistem razmene vakcina i podataka ostaje nam samo da spekulišemo.
Imajući u vidu incident in aprila 2020, kada su korisničko ime i lozinka za pristupanje centralizovanom informacionom sistemu COVID 19 bili javno dostupni na internetu 8 dana, svest države kada je u pitanju osiguranje podataka o ličnosti može se činiti nedovoljnom. Uzimajući u obzir ogroman pritisak i opterećenje koje su zdravstvene institucije trpele u tom periodu, pa i sada, neukusno je među njima tražiti krivca za ovakav propust. Ono što ipak možemo da zaključimo je da se zaštita ličnih podataka u državnim institucijama ne posmatra dovoljno ozbiljno, obzirom da je bilo kakva odgovornost izostala u ovom slučaju. Veoma je važno da u svakoj instituciji postoji jedna osoba čija nadležnost pokriva sve što ima veze sa radom sa podacima o ličnosti i načinu na koji se oni skladište i čuvaju. U velikom broju slučajeva, pa i u ovom, osobe koje su bile zadužene za ovo, takozvana lica za zaštitu podataka o ličnosti nisu posedovala adekvatno obrazovanje o ovoj oblasti, i verovatno im je ova titula bila samo dodatna kvalifikacija, pored primarnog posla, koji je veoma verovatno podrazumevao direktan rad sa kovidpacijentima.
Izostanak kvalifikovanog kadra koji se posvećeno bavi pitanjima privatnosti u javnom i privatnom sektoru je kamen spoticanja za ozbiljnije razmatranje potencijalnih zloupotreba koje mogu proisteći iz kompromitacije ličnih podataka. Ovo je pogotovo slučaj kada pričamo o sveobuhvatnim sistemima i projektima koji mogu ugroziti čitavo stanovništvo na gotovo nevidljiv način. I zato kada je u pitanju veza između investicija i ličnih podataka, važno je okrenuti se prevashodno sektoru tehnologije.
HUAWEI – oči, uši, kamera
Nakon ubrzanog širenja smrtonosnog virusa, grad je ubrzo stavljen pod karantin bez presedana. Izvršnom naredbom određeno je zaključavanje grada i uveden stalni nadzor od strane nadležnih kako bi se širenje virusa kontrolisalo i zaustavilo. Građanima je naloženo da ne napuštaju svoje domove, a sva preduzeća su zatvorena. Ovom službenom naredbom nalaže se ne samo zaključavanje, već i nova tehnologija za nadzor koja mora biti instalirana u čitavom gradu, a sve pod maskom kontrole i ograničavanja širenja bolesti. Iako ovo možda zvuči pravovremeno, zapravo je u pitanju odlomak iz knjige Nadzirati i kažnjavati, u kojoj Mišel Fuko opisuje naredbu iz sedamnaestog veka izrečenu nakon što je kuga ušla u grad. Fuko upoređuje opisani model kontrole sa Benthamovim Panoptikonom— centralizovanom arhitektonskom konstrukcijom koja omogućava lak pregled svih građana u zajednici. Panoptikon tada omogućava stalni nadzor koji je neprimetno uklopljen u svakodnevni život. Drugim rečima, građani znaju da su pod prismotrom, ali ne nužno i ko ih gleda.
I dok je prošle godine u Srbiji bilo na snazi vanredno stanje i konsekventni policijski čas, na ulicama prestonice su osvanjivale nove sigurnosne kamere. Ove kamere su se ipak razlikovale od onih prethodno postavljenih. Kako je potvrđeno i od strane tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, ovaj “obnovljeni” sigurnosni sistem poseduje tehnologiju za masovni biometrijski nadzor, odnosno sposoban je da prepoznaje lica svih onih koji sa njim ukrste put. Implementacija ovakvih tehnologija predstavlja flagrantno kršenje prava na privatnost svih građanki i građana, zbog svoje arbitrarnosti i intruzivnosti. Shodno tome, procena je da je nemoguće obezbediti ingerencije da se ovakvi sistemi primenjuju na srazmeran način. SHARE Fondacija ozbiljno se posvetila skretanju pažnje javnosti na ovakve intruzivne sisteme koji se instaliraju po Beogradu, a u planu je njihovo širenje i na druge gradove u zemlji. Ove brige potvrdio je i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti u svojoj proceni uticaja u kojoj se navodi da korišćenje ovakvih sistema može ozbiljno da povredi odredbe istaknute u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.
Kineski tehnološki gigant Huavej je jedan od glavnih igrača kada je u pitanju razvijanje i širenje 5G tehnologije po svetu i u Srbiji. Postavljanje kamera sa biometrijskom tehnologijom samo je jedan od projekata sponzorisanih od strane kineskih investicija u Srbiji. Implementacija ovih kamera jedna je od aktivnosti u sklopu projekta “Bezbedni gradovi”. Problematično je naravno i to što je za projekat šira javnost saznala tek kada je postavljanje kamera već uveliko počelo, tako da javne debate o ovakvom sistemu nije ni bilo. Ministarstvo unutrašnjih poslova je početkom 2019. godine najavilo u medijima da će projekat biti sproveden u narednih nekoliko godina i da će podrazumevati postavljanje preko hiljadu kamera na preko 800 lokacija širom Beograda. Pored samog projekta, infrastruktuni domet Huaveja u Srbiji ogleda se i u centru za inovacije za digitalne transformacije koji je otvoren u Beogradu 2019. godine i služi kao regionalno središte za zapadni Balkan, a za cilj ima razvijanje srpske tehnološke industrije u poljima veštačke inteligencije i digitalizacije javnog sektora i obrazovanja.
Masovni nadzor u Kini nije stran koncept, ali takođe je i dobrodošao od strane građana. Načini na koje Komunistička partija upražnjava kontrolu u odnosu na kineski narod dosta su transparentniji nego na Zapadu. Pre nekoliko godina, People’s Daily, kineski mediji blizak vlastima na Tviteru je napisao da je državni sistem za prepoznavanje lica “Sky Net” sposoban da prepozna skoro milijardu i po lica u sekundi. Za razliku od “Sky Neta”, procesi masovnog nadzora u Srbiji su pod mnogo većim velom tajne. Nekoliko stvari ostaje nejasno u Huaveiovom projektu, a ono ključno je ko tu zapravo ima pristup svim podacima koje ovakav sistem prikuplja?
Šta možemo da uradimo?
Nažalost, kada su u pitanju tehnološke promene koje dolaze iz vrha države, još i ako su razvijene uz pomoć stranih investicija sumnjivih namera, mi kao pojedinci nemamo puno prostora za manevrisanje. Ali važno je da uvek budemo svesni naših prava i zaštita koje nam pružaju zakonski okviri, kako naše zemlje tako i u međunarodnoj zajednici. Pošto je zaštita ličnih podataka pitanje koje se tiče apsolutno svih nas, nikako nije na odmet da se upoznamo bliže za članovima i odredbama u samom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Ovakvo upoznavanje sa domaćim zakonskim okvirom koji je u potpunosti usklađen sa evropskim nam može pomoći da razumemo kada su naša prava ugrožena i kako.
Sa druge strane, presudno je svakako obrazovanje kadrova koji će u okviru kompanija voditi računa o poštovanju ličnih podataka u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima i standardima. Kao što je već pomenuto, lica za zaštitu podataka o ličnosti (data protection officers) imaju veoma važan posao u okviru bilo koje institucije. Najjednostavnije rečeno, njihov posao je da budu spona između organizacije i svih lica na koja se podaci unutar organizacije odnose. Samim tim, za vršenje ove dužnosti potrebno je solidno poznavanje zakonskog okvira u oblasti zaštite ličnih podataka i velika odgovornost se polaže u ovu poziciju.
Konačno, postoje inicijative kojima se može na neki način uticati na pitanja koja su od važnosti za sve građane. Incijativa hiljadekamera je jedna od njih koja deluje lokalno u Beogradu, ali je deo evropskog porketa za zabranu masovnog biometrijskog nadzora, koji u svojoj osnovi ima poštovanje prava na privatnost i ličnih podataka.
*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.
Talas se u svom radu oslanja i na vašu direktnu podršku. Podržite nas za više ekonomskih, političkih i društvenih analiza.
Istraživačica u Share fondaciji