Nemanja Todorović Štiplija

Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans

Vreme čitanja: 7 minuta

Foto: iStock

Tekst je deo serijala Srbija i strani kapital

Procene su da će Srbija u narednih 20 godina samo za kamatu morati da plaća kineskim bankama u proseku oko 220 miliona evra godišnje.

 

Više od jedne decenije, uloga Kine kao političke i ekonomske vele sile se izmenila, dobijajući sve veći značaj. Nova uloga Kine reflektuje se ne samo na razvijene države, već i na one manje razvijene zemlje širom sveta. Stvaranjem balansiranijeg međunarodnog poretka, stvorio se prostor koji je Kina kao rastuća ekonomija iskoristila ne samo za sopstveno dalje jačanje, već i za veće prisustvo u svetu ostvarivanjem različitih oblika političkog i ekonomskog uticaja. Osim što sa sobom mogu nesporno doneti i profit, različiti oblici ekonomske saradnje i investicije Narodne Republike Kine ponekad izazivaju i višestruke štetne efekte po zemlju domaćina.

 

Kineski pogled na slobodu izražavanja

Tokom maja novinari jedne holandske televizije ometani su od strane obezbeđenja fabrike guma Linglong u Zrenjaninu tokom snimanja priloga sa lokalnim aktivistom. Ovaj televizijski prilog odnosio se je na plan da se kompanija nelegalno proširi na više hektara zemlje oko fabrike. Tako se je i početkom juna ponovio sličan incident kada je novinar Newsmax Adrie Željko Veljković pokušao da snimi prilog o izgradnji ove fabrike. U oba slučaja radilo o televizijskim ekipama koji su koristili javnu površinu, koja je udaljena više metara od ulaza u fabriku Linglong. Ovde bilo kakvo objašnjenje u korist odbrane privatne svojine kompanije, a na uštrb slobode izražavanja, jednostavno nema nikakvo uporište.

Ovakav nastup predstavnika kineskog investitora predstavlja udar na slobodu medija, posebno jer se radi o informativnom prilogu koji za temu ima nešto što je od velikog  značaja za javnost. Osim što je suštinski pogrešno, ovakvo ponašanje jedne strane kompanije je krajnje neshvatljivo i iz ugla odnosa sa javnošću. Mnogo bi delotvornije bilo da su na neki drugi način pokušali da utiču na snimanje i tok samih TV priloga, na primer, da je jednostavno neko od menadžera kompanije izašao pred kamere.

Bitno je razumeti da se u ovom slučaju ne radi samo o bahatom ponašanju stranog investitora, već i o državi, institucijama i sistemu koji joj je takvo ponašanje omogućio, a onda na isto zatvorio oči i ostao potpuno nem. Postavlja se pitanje ko je jednoj kompaniji omogućio da osim što prvo planira nelegalno širenje prostora svoje fabrike, potpuno javno sprečava novinare u vršenju svog posla. Kakav je sistem koji je jednoj stranoj kompaniji omogućio kršenje Ustava i zakona zemlje domaćina i iz čega proizilazi takav povlašćeni položaj.

 

Postani Prijatelj Talasa

 

RTB Bor

U proteklih nekoliko godina, kineske investicije u Srbije su se intenzivirale, jačajući ekonomsku i stratešku saradnju dveju zemalja. Od 2010. do 2019. godine vrednost kineskih investicija iznosila je 1,6 milijardi evra. Međutim, osim što podrazumevaju ulaganje u proizvodnju, nove tehnologije, servisiranje starih dugova, neke od ovih investicija sa sobom su donosile i štetne efekte po životnu sredinu, ali i dalje urušavanje pravnog poretka i institucija.

Tokom 2018. predstavnici Vlade Republike Srbije potpisali su strateški ugovor sa kineskom kompanijom Ziđin o preuzimanju 63% vlasništva Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Ziđin je jedan od najvećih kineskih proizvođača zlata i bakarne rude. Prema tada predstavljenom planu, Ziđin se obavezao da uloži milijardu i 260 miliona dolara, i u okviru toga, 350 miliona dolara za dokapitalizaciju RTB-a, dok su se predstavnici srpske vlade utrkivali u hvaljenju ovog ekonomskog poduhvata, najavljujući nagli rast izvoza i uvećanje BDP-a. Ova kompanija je od dolaska u Srbiju do danas investirala oko 700 miliona dolara, dok je samo prošle godine investirano 360 miliona američkih dolara. Da ova investicija sa sobom ipak nosi i određenu cenu, i to po kvalitet života građana Bora, pokazuje i činjenica da je početkom 2020. godine, Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak protiv kompanije Ziđin zbog ispuštanja opasnih materija u vazduh. Nešto kasnije i sam Grad Bor podneo krivičnu prijavu protiv odgovornih u ovoj kompaniji zbog zagađenja vazduha zbog višestrukog prekoračenja koncentracije sumpor-dioksida. Prema dostupnim podacima, koncentracija sumpor-dioksida je u više navrata prekoračena od dozvoljenih 350 mikrograma, a kretala se i od 400 do čak 2.000 mikrograma. Ovakvi potezi predstavnika republičke i lokalne vlasti usledili su barem delom kao reakcija na proteste i negodovanja građana Bora zbog direktnog ugrožavanja zdravlja njegovih stanovnika.

Ovakvi potezi predstavnika republičke i lokalne vlasti usledili su barem delom kao reakcija na proteste i negodovanja građana Bora zbog direktnog ugrožavanja zdravlja njegovih stanovnika.

Srbija se nalazi na vrhu Evrope po smrtnosti koja je posledica zagađenog vazduha, sa oko 10.000 preminulih na godišnjem nivou. Izgleda da ni ovaj crni rekord nije dovoljan alarm za domaće institucije da bi se adekvatno odgovorilo na štetne efekte delovanja pojedinih stranih investitora. Na primeru Ziđina može se videti kako izgleda kada dođe do spoja profita, bez obzira na cenu istog, i slabog i nerazvijenog institucionalnog miljea, koji kao takav predstavlja plodno tlo za takvu vrstu kapitala.

 

Železara Smederevo

Kompanija Ziđin nažalost nije jedina kineska investicija koja sa sobom nosi štetne efekata po životnu sredinu. Nakon niza privatizacija, ugovornog upravljanja Železarom Smederevo od 2002. godine, nakon što je država otkupila kompaniju za jedan dolar kako bi sačuvala radna mesta, 2016. godine ovaj industrijski gigant prodat je kineskoj HBIS grupi, odnosno kineskoj kompaniji Hestil za 46 miliona evra. Dugove kompanije preuzela je država, dok je kineski investitor najavio investiranje 300 miliona evra i očuvanja 5.200 radnih mesta. Radna mesta su sačuvana, izvoz raste, profit kompanije se uvećava iz godine u godine, međutim, plaćala se i cena tog i takvog ekonomskog poduhvata. Tako je najveći poslodavac u Smederevu postao i jedan od najvećih zagađivača u Srbiji.

Od 2016. godine, problem zagađenja vazduha u Smederevu se sve više akumulira. Najveći izvori zagađenja u ovom gradu na Dunavu su pored Železare Smederevo i individualna ložišta, gradske kotlarnice na mazut, kao i saobraćaj. Agencija za zaštitu životne sredine je 2018. godine objavila izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, navodeći da je u Smederevu vazduh bio prekomerno zagađen kao posledica prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM10 i tolerantne vrednosti suspendovanih čestica PM2.5. U ovom izveštaju agencija navodi i negativne efekte poslovanja Železare po životnu sredinu, pre svega u vidu emisije praškastih materija koje negativno utiču na kvalitet vazduha. Da stvar bude gora, u godišnjem izveštaju za 2018. godinu navodi se da je tokom 2018. godine u Smederevu vazduh bio loš tokom 146 dana.

Loš vazduh, kao i strah za sopstveni život i zdravlje, doveli su u poslednje vreme do rasplamsavanja nezadovoljstva građana Smedereva što je rezultiralo protestima 2020. godine i blokiranja pruge kod ovog grada, ali i luke na Dunavu. Prema mišljenju građana Smedereva, problem zagađenosti vazduha u ovom gradu postoji već više decenija, ali postaje posebno izražen od 2016. godine nakon dolaska kompanije Histel. Kompanija, kako oni navode, donela je sa sobom povećanje proizvodnje, ali ne i standarde zaštite životne sredine i vazduha. Dodatno, usledilo je i upozorenje poslanika Evropskog parlamenta, ukazujući na štetne prakse kineskih investicija u Srbiji i pozivajući domaće institucije na poštovanje i sprovođenje nacionalnog zakonodavstva i EU standarda. Ipak, vlasti u Srbiji su na sve ove apele ostali potpuno nemi.

Kompanija, kako oni navode, donela je sa sobom povećanje proizvodnje, ali ne i standarde zaštite životne sredine i vazduha.

Investiranje u velike gigante nikome ne daje za pravo da ne poštuje zakone. Ovo je posebno naglašeno kada je u pitanju zaštita životne sredine koja direktno utiče na zdravlje građana. Građani Smedereva, ekološki aktivnosti i stručna javnost, ne zahtevaju gašenje fabrike od preko 5.000 zaposlenih i zatvaranje proizvodnih linija, već jednostavno poštovanje ekoloških standarda koji treba da važe jednako za sve – domaće i strane investitore, male ili velike kompanije. Ulaganje u nove tehnologije kako bi se smanjio nivo emisije štetnih čestica, a samim tim i zagađenje vazduha. Međutim, zašto ne dolazi do toga je pre svega pitanje za rukovodstvo ove kompanije, kao i za institucije Republike Srbije koji ignorišu narastajuće probleme čije su negativne posledice sve vidljivije.

 

Krediti i opasnost dužničkog ropstva

Osim investicija u tešku industriju, u poslednjih nekoliko godina povećao se i udeo kineskih kredita za različite, uglavnom, infrastrukturne projekte u Srbiji. Kinesko kreditiranje ne čudi imajući u vidu da je u poslednje dve decenije, Kina i njene državne banke postale najveći svetski kreditor odobrivši preko 700 milijardi dolara kredita, i to češće nerazvijenim zemljama Afrike i Azije.

Iskustva ovih zemalja pokazuju da pojedini slučajevi nemogućnosti država da servisiraju svoja dugovanja prema kineskim bankama imaju katastrofalne posledice za te slabo razvijene države. Najpoznatiji primeri ovih i ovakvih posledica su doveli do ustupanja Kini vojne baze u Džibutiju ili potpuno ustupanje najveće luke u slučaja Šri Lanke. Ovi krediti su često ugovoreni iza kulisa, netransparentno, direktnim ugovaranjem između dve strane. Potkrepljeni međudržavnim sporazumima, ovakvi krediti koriste se za velike infrastrukturne projekte poput izgradnje deonice auto-puteva, pruga i luka širom sveta.

Ovi krediti su često ugovoreni iza kulisa, netransparentno, direktnim ugovaranjem između dve strane.

Razliku u odnosu na kreditiranje od strane međunarodnih finansijskih institucija, ili same Evropske unije leži u koruptivnom prostoru, i za jednu i za drugu stranu. Zbog toga predstavnici zemalja koje uzimaju kredite olako posežu za Kineskim novcem. Sa druge strane i sama Kina i njene banke potpuno zaobilaze komplikovane i demokratske procedure koje zahtevaju međunarodni kreditori.

Predstavnici vlasti u Srbiji, u svojim medijskim nastupima, ovakve kineske kredite poistovećuju sa investicijama, iako su ove dve kategorije daleko od sličnih. U slučaju Srbije, odnos između kineskih investicija i kredita je 1:3, što znači da jednu četvrtinu ekonomske saradnje čine investicije, dok tri četvrtine čine krediti.

Jedan od najpoznatijih primera je kredit za izgradnju tzv. Koridora 11, odnosno autoputa Beograd – Južni Jadran, i to samo njegove deonice od Surčina do Obrenovca od 17,6 kilometara koji iznosi čak 208 miliona evra, po kamatnoj stopi od 3 posto. Ovakve i slične kredite za razvoj infrastrukture, Kina uslovljena pogodnostima za sebe, poput obavezivanja Srbija da će se angažovati kineski izvođači radova, nekad čak i korišćenjem kineskog materijala. Uslov je takođe i da da će srpske kompanije u tom poslu učestvovati sa maksimalno 49 posto angažovanosti.

Procene su da će Srbija u narednih 20 godina samo za kamatu morati da plaća kineskim bankama u proseku oko 220 miliona evra godišnje.

Na ovaj način, osim što sklapa ekonomski isplative poslove kao zajmodavac, Kina ostvaruje i svoje strateške interese, stvarajući političku zavisnost slabije razvijenih zemalja kroz ekonomsku zavisnost. Stalan rizik od dužničkog ropstva i finansijsko opterećenje stvara odnos potčinjenosti i zavisnosti koji se lako mogu iskoristiti za projekciju političkog uticaja.

Kineske investicije i krediti su već neko vreme prisutni u Srbiji, ali su poslednjih godina definitivno dobili na zamahu. Nažalost, oni nisu uvek sa sobom nosili samo profit, već često i negativne političke, ekonomske ili efekte po životnu sredinu. Domaće koruptivne prakse i nepoštovanje institucija i zakona se još jednom pokazuju kao pogodno tle za strani kapital koji je van kontrole. Takvih investicija ne bi bilo ili bi ih barem bilo znatno manje da vlast i domaće institucije rade svoj posao štiteći Ustav, zakone, a na prvom mestu interes građana. Opravdano se sumnja da je Naroda Republika Kina uspostavila bliske lične odnose sa lokalnim moćnicima koji joj omogućuju poseban tretman, a koji ona koristi za ostvarivanje svojih ekonomskih i drugih interesa. S druge strane, iz Evropske unije stižu sve jači kritički tonovi i upozorenja po pitanju saradnje sa Kinom, a oni će se nesumnjivo intenzivirati kako vreme bude odmicalo. Bilo kakav specijalni tretman ili povlašćeni položaj koji podrazumeva nepoštovanje domaćih zakona i propisa, nemarnost prema životnoj sredini ili ugovaranje preskupih poslovnih aranžmana dovešće do toga da najveću cenu plate buduće generacije, na koje izlegda, u ovom trenutku, slabo ko uopšte misli.

Pročitajte i:

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Talas se u svom radu oslanja i na vašu direktnu podršku. Podržite nas za više ekonomskih, političkih i društvenih analiza. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *