Foto: iStock
Mesečni ekonomski skener za april možete poslušati ovde:
Industrijska proizvodnja i izvoz nastavljaju da rastu i prevazišli su svoje pretkrizne nivoe sa početka 2020. godine, pre prelivanja pandemije korona virusa na Srbiju.
Industrijska proizvodnja nastavlja da raste
U odnosu na mart, rast proizvodnje u industriji iznosio je 1,4% dok je najveći rast zabeležila prerađivačka industrija u iznosu od 1,8%. Tokom aprila, najveći rast su zabeležile one industrijske grane koje su prethodne godine bile posebno pogođene pandemijom, usled čega im je bio smanjen promet. To su prvenstveno kožarska i tekstilna, potom drvna industrija i proizvodnja motornih vozila i opreme. Ono što je važno jeste da je ukupan obim proizvodnje prerađivačke industrije prestigao pretkrizni nivo iz januara ili februara 2020. već u septembru 2020, da bi nakon par meseci stagnacije njen nivo nastavio da raste od decembra 2020. godine. U odnosu na pretkrizni vrhunac iz januara, proizvodnja je tokom aprila bila viša za 3,7 procentnih poena.
Izvoz snažno raste
Izvoz se u potpunosti oporavio od efekata pandemije i dalje raste. Dok je tokom prva četiri meseca prethodne godine izvoz iznosio 5,250 miliona evra, sada je to 6,590 miliona. Da li je ovaj rast razlog za slavlje, imajući u vidu da se poredi sa periodom vanrednog stanja tokom kog industrija nije normalno funkcionisala? Ipak jeste, jer je izvoz u pretkriznoj 2019. godini iznosio 5,520 miliona evra. Rast u odnosu na taj period bio je 19% i gotovo 1,070 miliona evra. Tokom samog aprila izvoz je iznosio 1,760 miliona evra, što je više za 740 miliona u odnosu na prošlu, ali i 340 miliona više nego 2019, što je rast od 24%. Slična kretanja zabeležena su i na strani uvoza, sa velikim rastom u odnosu na prošlu godinu.
Promet na malo nastavlja da raste
U poređenju sa aprilom prethodne godine, promet u trgovinama je veći za neverovatnih 47%. Ali ovo je posledica izuzetno niske osnovice – tokom aprila trajalo je vanredno stanje sa restrikcijama kretanja, a i veliki deo kupovine bio je ili izvršen u martu, ili odložen za naredne mesece. Zato je bolje posmatrati neki duži vremenski period nego samo jedan mesec: od početka godine je promet porastao za 14% u tekućim cenama u odnosu na isti period 2020. Aprilski promet je po svom nivou pretekao sve mesece iz prethodne godine, pa čak i decembar koji je tradicionalno mesec sa najvišim prometom.
U odnosu na prethodni mesec, promet je viši za 9% u tekućim cenama, i to 13,2% u neprehrambenom sektoru, te 9,4% u sektoru hrane, pića i duvana, ali samo 1,6% u sektoru motornih goriva.
Turizam: strani turisti se polako vraćaju
Poređenje sa istim periodom prethodne godine u slučaju turizma i ugostiteljstva je besmisleno imajući u vidu da je april prošle godine bio mesec vanrednih mera, zatvaranja i restrikcija kretanja, zbog čeka je i osnovica vanredno niska. Ali nekih poboljšanja zaista ima: broj noćenja stranih turista tokom aprila ove godine iznosio je 113,000 što je rast u odnosu na prethodnih godinu dana, kada je u aprilu ovakvih noćenja bilo samo 12,000. Ali trend rasta koji se vidi od januara je veoma postepen, pošto iznosi samo po 5,000 više turističkih noćenja mesečno. Istovremeno, sa približavanjem leta i najavama o otvaranju granica, možemo očekivati smanjenje noćenja domaćih turista. Ali sve ovo je i dalje veoma daleko od situacije koja je bila pre pandemije – prometi su i dalje ispod višegodišnjih proseka. Jedino banjska mesta i dalje imaju rast prometa jer privlače više domaćih gostiju nego ranije.
Tržište rada: blagi rast plata se nastavlja
Podaci o isplaćenim zaradama pokazuju da plate rastu. U odnosu na prvi kvartal prošle godine, plate su bile više za 7,3% nominalno. Iako je rast plata primetan svuda, najviše ga je pogurao rasta zarada u sektoru zdravstva (22%), informisanja i komunikacija (13%) i socijalne zaštite sa smeštajem (10%), dok je rast u ostalim sektorima bio niži. Ohrabruje što su gotovo svi sektori prerađivačke industrije i trgovina zabeležili rast zarada, pošto su ovo oblasti sa najvećim brojem zaposlenih uopšte, a najviše i zapošljavaju radnike bez visokog obrazovanja.
Glavni urednik Talasa