Može li režim da objedini sve izbore u istom danu?
Boban Stojanović

Politikolog, doktorand na Fakultetu političkih nauka

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Ceo proces prikupljanja potpisa je samo dodatno unizio poverenje građana u izborni proces i doveo u pitanje legalnost čak i procesa kandidovanja na izborima.

 

Iako su izborni uslovi i izborna pravila u javnosti pali u drugi plan stalnim odlaganjem stvarnog početka partijskih pregovora uz medijaciju Evropskog parlamenta, neke ideje i teme su ubačene u raspravu, a tiču se pojedinih relativno sporednih pravila koja možda i nemaju direktne veze sa izbornim uslovima, ali potencijalno mogu da naprave ozbiljne probleme u borbi za bolje izborne uslove i izbore koji to stvarno jesu, a dugoročno da naprave teške probleme u nekom novom uspostavljanju demokratije u Srbiji. Nedavno je u emisiji Novi dan na N1, kopredsednica Stranke moderne Srbije Tatjana Macura iznela stav da su potrebne određene promene administrativnih procedura i navela da je apsurdno pravilo po kom političke organizacije koje su se registrovale kao stranke moraju da prođu proceduru prikupljanju 10 000 izjava građana za izbore i da je važno zbog iskustava od ranije da se ograniči učešće grupa građana na izborima na republičkom nivou.

Zaista obe ove stvari imaju argumenata za i protiv, ali hajde da pokušamo da vidimo šta bi te promene značile u ovom trenutku i nekoj bližoj budućnosti.

 

Rešenje manipulacije sa potpisima – ukidanje potpisa?

Prethodnih godina je mnogo puta otvorena tema kako su pojedini izborni akteri uspeli da prikupe dovoljan broj potpisa za kandidovanje na izborima. Kulminiralo je na izborima 2020. godine kada je tema otvorena upravo pitanjem prikupljanja potpisa u Lebanu (za Ujedinjenu demokratsku Srbiju), a kasnijim izmenama zakona nakon vanrednog stanja kada je dozvoljeno da pored javnih beležnika opštinske i gradske uprave mogu da overavaju izjave/potpise građana za proces kandidovanja na izborima je doveo celu zavrzlamu na vrhunac i otvorilo pitanje potpisa za mnoge izborne liste (PSG, Nova, 1 od 5 miliona, Levijatan, Zavetnici, Koalicija za mir, itd). Bila je to važna tema kako tokom izborne kampanje, tako i nakon nje. Uvidom u podatke o overivačima potpisa koje je RIK dostavio tek nakon izbora, pokazano je da su mnoge sumnje bile opravdane. Ceo ovaj proces je samo dodatno unizio poverenje građana u izborni proces i doveo u pitanje legalnost čak i procesa kandidovanja na izborima.

 

Postani Prijatelj Talasa

 

Više je nego jasno da se neke stvari moraju urediti i promeniti u ovoj oblasti. Mnogi se pitaju koja je poenta prikupljanja potpisa podrške za kandidovanje, prikupljanja potpisa registrovanih političkih partija koje pri procesu osnivanja rade upravo taj posao i slično. Bez obzira čak i na ovaj visok uslov za kandidovanje koji dobrim delom zahteva dobru organizaciju i mrežu partijske organizacije (ili kao u slučaju 2020. godine, a verovatno i ranije da imate konekciju sa onima koji mogu da vam overe potpise ili da vam ustupe svoje aktiviste kao potpisnike kod javnih beležnika) na izborima se kandiduje ogroman broj izbornih listi – 2007 – 20 izbornih listi; 2008 – 22 izborne liste; 2012 – 18 izbornih listi; 2014 – 19 izbornih listi; 2016 – 20 izbornih listi; 2020 – i pored bojkota 21 izborna lista).

Prošle godine je smanjen izborni prag sa 5 na 3% i možemo očekivati još više izbornih aktera na izborima koji slede. Sve ovo u paketu sa koalicionim aranžmanima ili okupljanja više političkih aktera u grupe građana vodi samo ka tome da imamo hiper reprezentativan parlament sa preko 30 političkih partija.

Ideja o ukidanju ili značajnom smanjenju broja potrebnih overenih potpisa za izbore bi samo napravila dodatno parčanje i usitnjavanje partijske scene jer niko ne bi imao institucionalni podsticaj da se ukrupnjava. Dodatno, ideja o tome da političke partije ne moraju da skupljaju potpise za izbore zvuči racionalno, ali ne u okolnostima u kojima velika većina partija nije formirana pod svojim imenom, statutom i programom. Politički akteri često koriste mehanizam „preuzimanja“ političke partije, promene joj ime i praktično nastaje nova politička partija iako je ceo mehanizam registracije prošla u nekim drugim okolnostima (proces registracije partije je administrativno zahtevan i skup, pa se stranke preuzimaju).

Ne mali broj trenutno aktuelnih političkih partija nije registrovan pod svojim trenutnim imenom (registrovano je 123 političke partije, tako da ima još prostora za preuzimanje partija). Između ostalog, upravo Stranka moderne Srbije nije osnovana pod tim imenom kako je sada registrovana, a i mnoge druge (Narodna stranka, Stranka slobode i pravde, Socijaldemokratska stranka, itd). U tom kontekstu, stranka koja nije osnovana pod aktuelnim imenom nikako ne bi smela da, time što je formalno registrovana politička partija, bude oslobođena prikupljanja potpisa podrške za kandidovanje na izborima.

U ovom smeru svakako treba razmišljati, kako i na koji način urediti ovu oblast, ali plašim se da bi ukidanje prikupljanja potpisa za registrovane političke partije na izbore izvelo mnogo više od dosadašnjeg proseka od 20-ak izbornih listi, a i uz mehanizme koji postoje – smanjenje broja potpisa bi verovatno dodatno dovelo do hiper produkcije izbornih listi i izbornih aktera, a u kombinaciji sa cenzusom od 3% posledično i da totalne fragmentacije parlamenta.

Partijskoj sceni Srbije treba ukrupnjavanje i grupisanje, a ne dodatno uvećanje broja političkih subjekata. U tom smislu – za ovo izborno pravilo treba osmisliti mehanizam kontrole i insistirati na primeni pravila, a ne liberalizacija procesa kandidovanja na izborima.

 

Ograničenje učešća grupa građana

Ovo je jako opasna potencijalna promena koja bi zatvorila mogućnost novoformiranim inicijativama da se kandiduju na parlamentarnim izborima. Jesam zagovornik toga da je potrebno da se partijski sistem zaista struktuira oko formalno registrovanih političkih partija i da se tzv. pokreti (registrovani kao udruženja građana) uvedu u formalne tokove političkog organizovanja i da funkcionišu pod istim uslovima kao i registrovane partije, ali nisam pristalica da se onemogući da ad hoc grupe građana učestvuju na izborima. Upravo bi mehanizam prikupljanja potpisa za nominovanje na izborima trebalo da ograniči zloupotrebu ovih pravila. Sa druge strane, finansiranje grupa građana ako osvoje mesta u parlamentu jeste tema kojoj je potrebno uređivanje i tu svakako postoji prostor za promenu, ali svakako unapređenje stanja u toj oblasti neće biti rešena time što će se ograničiti učešće grupa građana na izborima. A ovo ograničavanje učešća grupa građana zaista može snažno uticati na pravo građana na političko udruživanje, posebno imajući u vidu pravila koja trenutno uređuju proces formiranja političkih organizacija.

Ove dve najavljene promene možda zvuče bezazleno i sporedno, ali mogu biti jako važne. Kako u kontekstu borbe za normalne izbore i vraćanja demokratije, tako i u potencijalnoj demokratskoj budućnosti. Struktuirani partijski sistem, funkcionisanje i uhodanost političkih pravila i predvidivost su važni elementi kako izgradnje demokratije i njenog jačanja, tako i u procesu njenog oporavka. Zato ove potencijalne promene mogu biti jako opasne.

 

Pročitajte i:

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Talas se u svom radu oslanja i na vašu direktnu podršku. Podržite nas za više ekonomskih, političkih i društvenih analiza. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *