Nikola Parun

Stručnjak za komunikacije i politikolog

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

 

Na Tviteru se pojavila lažna vest o tome da je predsednik Grčke, Stefanos Panajotis, doneo zakon prema kome žena može da ubije čoveka koji ju je silovao i da za to ne odgovara pred sudom.

Autor lažne vesti u vezi sa Stefanosom Panajotisom sam ovog puta bio ja.

 

 

Ovo je takođe i višestruka laž. Niko nigde nije doneo takav zakon. Zakone u Grčkoj donosi parlament, a ne predsednik. Predsednik Grčke čak nije ni muškarac, nego žena, predsednica Katerina Sakelaropulo i sve to je na dva klika od nas. Ako ste se pitali zašto bi iko normalan i dobronameran napisao višestruku laž, odgovor sledi.

Želeo sam da vidim kako će ljudi da reaguju na toliko puta ponovljenu priču o postojanju izmišljenog čoveka. Preko 5.000 lajkova i 130.000 impresija kasnije, informacija se prenela i na druge mreže, a izvesno i na Viber grupe, plodno tle i izvorište kojekakvih gluposti koje šire, pre svega, bumeri.

 

Ovde se suočavamo sa višestrukim problemom, ali da krenemo od same sadržine.

 

Ko je Stefanos Panajotis?

Niko. Barem ne niko poznat, a posebno ne ljudima u Srbiji. U pitanju je izmišljeno ime, koje se po pravilu uz istu fotografiju, proglašava mrtvim iz godine u godinu. I to mrtvim grčkim herojem, koji je „1999, kao oficir, organizovao blokiranje aerodroma, organizovao proteste i sprečavao bombardovanje Jugoslavije.“

Evo samo jedne takve objave, sa zvanične stranice opskurne ultranacionalističke organizacije, a podeljene skoro 3.000 puta:

 

 

Osim što se ništa od navedenog nikada nije desilo, a Grčka nije učestvovala sa svojim NATO saveznicama na napadu na SRJ, čovek na ovoj na slici čak nije iz Grčke. U pitanju je Vanđel Dule, Albanac sa grčkim poreklom, inače predsednik manje albanske partije. Ovaj čovek je, usput, živ i ima aktivan Tviter nalog.

Kako je ova laž originalno nastala, nije do kraja jasno. Ali sasvim je moguće da ima veze sa Marinosom Ricudisom, kapetanom grčke ratne mornarice koji je odbio naređenje svojih komandanata da fregatu kojom je upravljao uputi na položaj u Jadranskom moru. Zbog toga je kažnjen na vojnom sudu, a u Srbiji je pre nekoliko godina dobio orden SPC.

 

Mandela efekat, primer Stefanos Panajotis

Slučaj Stefanos Panajotis možemo da povežemo sa Mandela efektom. U pitanju je psihološki fenomen lažnih sećanja, zbog kog su mase ubeđene da se desilo nešto što se nikada nije desilo. Recimo smrt Đorđa Marjanovića, koja je iznenadila mnoge uverene da je legendarni pevač preminuo pre više godina ili čak decenija.

I više od toga – pod Mandela efektom, ljudi spremni su da uđu u dodatne detalje o tome kako je Mandela umro osamdesetih u zatvoru ili šta se desilo kada se u lajv Minimaxovizije uključila gledateljka koja je Ceci rekla da nosi nakit njene sestre, ubijene od strane Arkanovaca.

Slično se dešava na slučaju Stefanosa Panajotisa, gde se priča izmišlja, nadgrađuje i reprodukuje. A najbitnije – ne propituje. Više o Mandela efektu i primerima njegovog uticaja možete da pročitate u sjajnom pregledu Marte Vasić na ovom portalu.

 

Šta povezuje Cecu, Arkana i Mandelu – o efektu lažnih sećanja

 

Koliko stvarno pamtimo?

Iako ne možemo da kažemo da je Stefanos Panajotis ikome zaista bitan, nasušan za životne planove, postavlja se pitanje koliko smo sposobni da procesuiramo informacije, odvojimo provereno od neproverenog i, naposletku, zapamtimo da nešto nije istina. Primeri ovakvih laži pokazuju šta sve može da prođe. Ali i koliko je to opasno, a posebno koliko je bilo opasno u svetu bez interneta. Pokazuje i koliko ljudi konzumiraju sadržaj iz istih izvora iz kojih ga konzumiraju njihovi krugovi sličnomišljenika.

Uostalom, o neobičnom slučaju Stefanosa Panajotisa već je pisao Nedeljnik, Fakenews tragač, Istinomer, B92 i drugi. Sada i ja. To, naravno, ne znači da se Stefanos Panajotis već za nekoliko meseci neće ponovo pojaviti u novom herojskom in memoriamu ili nekoj novoj, neobičnoj priči. Upravo takve se najbolje i pamte – čak 22x bolje od prostih činjenica.

E da, i to je malo neobična priča.

Pročitajte i:

*Stavovi izraženi u kolumnama predstavljaju isključivo lične stavove autora, a ne stavove uredništva Talasa.

Talas se u svom radu oslanja i na vašu direktnu podršku. Podržite nas za više ekonomskih, političkih i društvenih analiza.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *