Foto: iStock
Društvene mreže su nam omogućile ne samo da izrazimo sebe, već da posmatramo sebe kroz prizmu drugih, što gotovo uvek stvara osećaj da ne radimo dovoljno, da možemo više i da drugi postižu više. Ne zvuči zabavno, zar ne?
Nakon godina kukanja o tome kako se generacija milenijalsa neće snaći na tržištu rada, došlo je vreme da kukamo o generaciji Z. U ovu grupu spadaju svi oni rođeni posle 1997. godine (mada i tu postoje različita tumačenja), a jedna od njih je i Grejs Beverli (24), britanska influenserka i preduzetnica. Njena knjiga Working Hardly, Hardly Working (prev. Raditi puno, ne raditi uopšte) nedavno je postala besteler u Britaniji i nudi zanimljiv osvrt na odnos prema produktivnosti i radu nekog ko je član generacije Z.
Šta je zapravo uspeh?
Grejs Beverli je po svim parametrima bila suđena za uspeh u influenserskom svetu. Napravila je Instagram nalog još 2017. godine kako bi sebe primorala da ostane posvećena fitnesu i veganstvu, što je bila dobitna kombinacija uz njenu konvencionalnu lepotu i duhovitost. Vlogovima sa Univerziteta na Oksfordu zadobila i publiku na Jutjubu, što joj je donelo sponzorstva i saradnje. Grejs je u međuvremenu počela da se zanima za slow-fashion i uticaj modne industrije na životnu okolinu, pa je u završnoj godini fakulteta osnovala liniju ekološki održive sportske odeće TALA, alternativu popularnim fast-fashion kompanijama poput Zare. Beverli je ubrzo lansirala i fitnes aplikaciju SHREDDY, usled čega je završila na Forbsovoj listi 30 najuspešnijih osoba ispod 30.
View this post on Instagram
Uprkos uspehu koji je teško poreći, Grejs je odlučila da napiše knjigu u kojoj će preispitati na koji način danas definišemo produktivnost i uspeh. Mladi su danas zaglavljeni između percepcije šireg društva koje ih vidi kao lenje, ekonomske nestabilnosti usled koje rade po nekoliko poslova i self-care kulture koja im poručuje da će sve biti u redu ukoliko stave masku na lice, ističe Grejs. U medijima ćemo danas čuti da milenijalsi na Zapadu nisu finansijski stabilni zbog preteranog uživanja u avokadu i skupim kafama, što Grejs odbacuje kao apsolutno netačno. Ona dodaje da ono od čega mladi danas mnogo više pate jeste konstantni umor i performativna produktivnost gde produktivnost dobija gotovo spiritualnu dimenziju. Usled poređenja sa drugima, koje je lakše nego ikada zbog postojanja društvenih mreža, često osećamo da ne radimo dovoljno ili da radimo previše, što samo stvara dodatnu zbrku u glavi već dovoljno zbunjene generacije, zaključuje Grejs. Ne samo da se poredimo sa drugima, već se zbog tehnologije osećamo kao da imamo mogućnost da radimo stalno (uz šta dolazi i krivica) i da je moguće svaki hobi koji imamo pretvoriti u unosan posao. Iako njena zapažanja verovatno mnogo više imaju smisla ukoliko imate 26 godina i živite u Londonu, postoji određena doza univerzalnosti u osećaju da mladi širom sveta pripadaju generaciji koja konstantno živi na ivici lenjosti i premora.
Šta je rešenje koje Grejs nudi? Umesto da bezuspešno pokušavamo da postignemo nemogući balans između posla i karijere, treba zakoračiti unazad i videti na koji način mi lično želimo da definišemo uspeh i sopstvenu ravnotežu. Ovo je naročito važno za generaciju koja pre svega želi da pronađe svrhu i ljubav prema poslu, iako to nije uvek moguće, zaključuje Grejs. Nekad nećemo osećati da postoji svrha u onome što radimo, nekad ćemo imati kratkoročne ciljeve, a nekad je samo nephodno izgurati posao koji imamo radi nečeg boljeg u budućnosti. Naša težnja treba da bude ka pronalaženju mikro-strasti i makro-strasti u različitim sferama života koje će zajednički doprineti da se osećamo kao da ne traćimo svoj život. Ne moramo da radimo posao koji obožavamo da bismo pronašli delove u njemu koje volimo. Ukoliko uhvatimo sebe u toku dana kako istinski uživamo u nečemu, sledeći korak treba da bude promišljanje svih načina na koje možemo da uključimo da upravo ta aktivnost bude što veći deo našeg života i posla, zaključuje Grejs. Iako zvuči dosta zdravorazumski, ovo je drastično suprotan pristup usvojenim mantrama o sreći u poslu koji će 100% ispuniti naša očekivanja, želje i potrebu za svrhom. Takođe je suprotno i ideji da je za sreću u životu potrebno stvoriti balans između posla i privatnog života. Za neke će najoptimalniji život biti onaj gde 90% vremena i truda posvećuju poslu, dok je za neke balans potpuno obrnut. Nema jedinstvenog odgovora i zato vredi posvetiti vreme pronalaženju balansa i definiciju uspeha koja će biti samo naša, poruka je knjige Working Hardly, Hardly Working.
Magični trikovi produktivnosti
Pored fotografija iz teretane, Grejs je u influenserskom svetu poznata po neverovatnoj radnoj etici i produktivnosti, pa se deo knjige bavi i tehnikama koje njoj pomažu u radu. Većina tehnika nisu revolucionarne i nove, tu su između ostalog to-do tabele, korišćenje Google kalendara, blokiranje vremena i metode prioritizacije zadataka, ali ona uspeva da ih spoji u kohezivan sistem alata produktivnosti. Poseban odeljak knjige Grejs posvećuje ideji optimalnog iskustva poznatoj kao flow koju je popularizovao mađarski psiholog Mihalj Čiksentmihalji. Flow je mentalno stanje gde se u potpunosti predajemo zadatku koji obavljamo, usled čega osećamo fokus i zadovoljstvo. Ukratko, ono kad zaboravimo da pogledamo na sat zato što smo toliko posvećeni zadatku na kojem radimo. Flow je stanje koje jako lepo zvuči na papiru, u praksi se mnogo ređe događa, a Grejs daje savete koji njoj pomažu da uđe u stanje optimalnog iskustva. Interesantno je da ona sebe ne opisuje kao perfekcionistu ili nekog ko je radoholičar, već kao osobu koja je suštinski lenja, ali želi da ostvari mnogo toga što je gura da često preispituje na koji način radi i da li pametno troši svoje vreme.
Pored trikova za produktivnost, Grejs govori i ono o čemu nećemo često čuti u drugim knjigama self-help knjigama: o gotovo opsesivnoj potrebi da svima oko nas pokažemo svoju produktivnost jer ćemo se samo tako osećati dovoljno vredno. Ako ste nekada videli gurue produktivnosti na Instagramu ta potreba je jasna. Ovo nije nešto što naravno osećaju svi, ali jeste realnost za veliki broj ambicioznih mladih širom sveta koji svoj život posmatraju kao ogromnu to-do listu. Društvene mreže su nam omogućile ne samo da izrazimo sebe, već da posmatramo sebe kroz prizmu drugih, što gotovo uvek stvara osećaj da ne radimo dovoljno, da možemo više i da drugi postižu više. Ne zvuči zabavno, zar ne? Kroz svoje iskustvo u ovoj mašini performativne i na trenutke ekstremne produktvnosti ona pokazuje i kako iz nje možemo izaći i redefinisati produktivnost tako da odgovara našim potrebama.
Working Hardly, Hardly Working verovatno nije knjiga za svakoga, određeni odeljci se mnogo više odnose na mlade u razvijenim zapadnim zemljama, ali fundamentalne poruke su interesantne za sve koji dublje žele da razumeju kako na rad i posao posmatra generacija Z. Bolje da razumemo nego da nagađamo.