Foto: iStock
Tekst je prvobitno objavljen u aprilu u posebnoj sekciji Prijatelji Talasa.
Izazovi etičnosti, odgovornosti za sadržaj koji stvara izmenjenu stvarnost, privatnosti podataka koji se koriste i obrađuju kao i kontrole i upotrebe same tehnologije – jesu veliki, ali baš zato je potrebno baviti se njima što pre. Jer izmenjena stvarnost je već tu, oko nas.
Od perioda kada su ljudi jurili pokemone po ulici svojim pametnim telefonima, do trenutka kada policajci sa pametnim kacigama mogu da skeniraju telesnu temperaturu na daljinu – nije prošlo mnogo, ali tehnologija za izmenjenu stvarnost (augmented reality – AR) napredovala je mnogo. I neće još mnogo proći dok ova tehnologija nađe svoju primenu u političkim kampanjama, gde može doneti više demokratičnosti kao što ističu mnogi, ali i više zloupotreba.
Zamislite samo da vam neko zvoni na vrata, ne u potrazi za svojim pokemonom, nego u potrazi za vašim glasom za podršku nekoj stranci na izborima.
Koliko brzo tehnologija napreduje, toliko, sa druge strane, sporo i bojažljivo društvo traži odgovore i rešenja za brojne izazove koji se javljaju uz razvoj skoro svake nove tehnologije.
Izazovi etičnosti, odgovornosti za sadržaj koji stvara izmenjenu stvarnost, privatnosti podataka koji se koriste i obrađuju kao i kontrole i upotrebe same tehnologije – jesu veliki, ali baš zato je potrebno baviti se njima što pre. Jer izmenjena stvarnost je već tu, oko nas.
Pametne kacige skeniraju našu stvarnost
Termin „izmenjena stvarnost“ za naziv nove tehnologije može nekome zvučati previše apstraktno, futuristički ili distopijski. AR zapravo je ništa drugo do virtualni sadržaj koji se pomoću naših pametnih uređaja učitava u fizičku stvarnost.
Ako vam treba konkretan primer da biste razumeli o čemu se radi – tu su pametne kacige koje su usled izbijanja pandemije korona virusa počeli da koriste policajci nekoliko zemalja – Italije, Indije, Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata… Snage bezbednosti u ovim zemljama sada imaju mogućnost da, noseći pametne kacige, skeniraju telesnu temperaturu prolaznika na većoj udaljenosti nego što bi to moglo da se uradi sa daljinskim toplomerima.
Ovo je jedan od dobrih primera upotrebe tehologije za prevazilaženje krize, iako moderni šlemovi mogu delovati zastrašujuće za svakoga ko razmišlja o zaštiti svoje privatnosti. „Zašto neko skenira moju temperaturu bez mog pristanka“, „ko će i kako imati pristup ovim podacima“, „da li ću biti lišen slobode jer sam šetao ulicom, ne znajući da sam potencijalno zarazan“ – samo su neka od pitanja koja vam se mogu javiti ako policajac sa pametnom kacigom krene u vašem pravcu.
Zazor, pa i strah, kod ljudi može izazivati i pitanje koliko je ova tehnologija pouzdana, ali i to što pametne kacige dolaze iz Kine, koja je neslavno poznata po razvoju tehnologije za masovni nadzor.
Šta je starije – igrice ili vojska?
Ipak, izmenjena stvarnost ima malo dužu istoriju od ove i važno ju je razumeti da bi se sagledali svi izazovi.
O čemu se radi znaju oni koji pamte pomamu za igricom „Pokemon Go“ – u kojoj su korisnici mogli da vide nacrtane pokemone projektovane u stvarni prostor – svoju kuću, kancelariju, ulicu ili trg. Već tada bila su otvorena brojna pitanja o uticaju ove tehnologije na svest i psihu ljudi, govorilo se o slučajevima povreda koje su neki zadobili jureći pokemone kroz grad, deci u razvoju koja bi mogla da pomešaju stvarno od virtualnog i zaštiti privatne imovine (jer nije zgodno da vam neko „upadne“ u kuću jureći pokemona, zar ne? A nije baš ni legalno.)
Kroz igrice zasnovane na ovoj tehnologiji, AR je postala prisutna i poznata velikom broju ljudi širom sveta. Ali bila je tu i ranije.
AR tehnolgija zapravo je krenula da se razvija za vojne svrhe – prva upotreba bila je u vazduhoplovstvu sa uređajima koji pomažu pilotima da upravljaju letelicama i snađu se u prostoru, predvide pretnje ili neutrališu iste.
I zato je jedna od najvećih zabluda vezana za AR ta da su neke privatne kompanije, uglavnom u gejming i IT industriji, u potrazi za svojim profitom razvile tehnologiju koja je sada van kontrole, podložna zloupotrebama kao što su masovni nadzor i manipulacija svešću.
Politička (zlo)upotreba izmenjene stvarnosti
Prva upotreba AR tehnologije od strane država jeste u vojne svrhe, ali neće mnogo proći dok se to ne proširi i na sferu politike i upravljanja ljudima.
Neka mišljenja i ideje o političkoj sferi izmenjene stvarnosti idu u veoma pozitivnom pravcu i vide potencijal da se demokratski procesi unaprede korišćenjem AR.
Recimo ako biste Vi kao građanin, glasač na izborima i neko ko bi trebalo da bude aktivni učesnik političkog procesa, mogli preko aplikacije da pratite napredak vlasti ili vaše političke stranke i glasate za predloge koje ona iznosi, sigurno da bi to omogućilo neposrednije učešće u političkom životu. Zamislite da stranke pre izbora, u okviru svoje kampanje, naprave aplikaciju zasnovanu na tehnologiji za izmenjenu stvarnost koja vam omogućava da idete kroz grad i skenirate trg ili važne objekte i na svom telefonu dobijete virtualni prikaz predloga rekonstrukcije tog dela grada.
Kada bismo preko aplikacije mogli da dobijemo nekoliko idejnih rešenja nove autobuske stanice, aerodroma ili zgrade paralementa, i to u stvarnom prostoru – mogli bismo da glasamo za neki od tih predloga i neposrednije odlučujemo kako će se trošiti budžetska sredstva.
A možete li sada da zamislite stvarnost u kojoj aktivisti neke stranke idu ulicom i pomoću pametnih telefona skeniraju zgrade, kuće i dobijaju na svom uređaju informaciju o tome ko u kojoj kući živi, za koju stranku glasa, koje stranke lajkuje na društvenim mrežama i slično. I na osnovu toga odlučuje kome će da pozvoni i traži glas, potpis, podršku za neku akciju.
Nekome ovo može zvučati kao paranoja i miljama udaljena budućnost, ali ako se uzme u obzir da je tehnologija počela da se razvija prvo u vojne svrhe i da razvijenije države već imaju u svom posedu ozbiljne sisteme za AR, možda treba razmisliti o ovome dva puta.
Privatnost i podaci – prvi na udaru
U svim mogućim scenarijima izmenjene stvarnosti, najveći izazov i pretnja po prava korisnika jeste pitanje privatnosti i obrade podataka. Ovaj izazov nije nov i provlači se kroz većinu digitalnih tehnolgija koje postaju masovno dostupne – od Fejsbuka do AR-a.
Upravo poučeni iskustvima kasnog razmišljanja o zaštiti prava korisnika, bilo bi dobro da izmenjenu stvarnost sagledamo pre nego što ona nepovratno izmeni način na koji se koriste naši podaci.
Korišćenje podataka u ovoj tehnologiji ide u dva pravca – oni koji proizvode tehnologiju stvaraju neke nove virtualne sadržaje koje nude svojim korisnicima – daju podatke, ali isto tako uzimaju podatke iz fizičke stvarnosti – skeniraju kuće, ljude i sve na šta naiđu. Problemi po privatnost mogu se javiti u ovom drugim pravcu, kada tehnologija uzima podatke svojih korisnika ali i onih koji to nisu – slučajnih prolaznika.
I ovo uglavno ne rade kompanije koje prave igrice – oni stvaraju sadržaj, a države, politički i vojni faktori su ti koji imaju više interesa da uzimaju naše podatke.
Zato ne bi bilo najpametnije prepustiti njima da sami odlučuju o tome kako će se pravno regulisati upotreba ove nove tehnologije već ograničiti njihov pristup podacima korisnika.
Korisnici su ti koji treba da odlučuju kako će se raspolagati podacima, da budu jasno pitani kome će davati saglasnost za upotrebu podataka i kako će se oni obrađivati.
Novinarka dnevnog lista “Danas”