Foto: iStock
Tekst je prvobitno objavljen u aprilu u posebnoj sekciji Prijatelji Talasa.
Najnoviji indeksi podsećaju na rang Srbije na brojnim međunarodnim listama, ali i na zabrinjavajuće trendove u kojima naša zemlja nepogrešivo učestvuje i koje je neophodno dokumentovati
Početkom aprila, domaći mediji izvestili su o najnovijem godišnjem izveštaju Reportera bez granica (RSF) koji Srbiju, kao i prošle godine, stavlja na 93. mesto od ukupno 180 zemalja. Reč je o Svetskom indeksu slobode medija RSF za 2021. godinu koji je specifičan imajući u vidu sada već supstantivno iskustvo pandemije korona virusa koja je umnogome oblikovala globalnu medijsku sliku.
U brojkama nepromenjeno, u praksi i te kako pogoršano, stanje medija u Srbiji tokom 2020. obeleženo je događajima koji bi samo nekoliko nedelja pre početka vanrednog stanja mnogima delovali neverovatno. „Vlada je iskoristila krizu korona virusa da donese drakonski zakon, koji će kasnije biti ukinut, na osnovu kojeg je novinarka Ana Lalić u aprilu 2020. tokom noći zadržana u pritvoru, nakon što je uhapšena u svom stanu zbog izveštaja o lokalnoj bolnici; tokom antirežimskih demonstracija, novinari su bili žrtve nasilja kako demonstranata, tako i policije koja je proizvoljno hapsila“, podsećaju Reporteri bez granica na, po prava i slobode građana Srbije, najmračnije trenutke prošle godine.
Iako nam nisu potrebni indeksi da bismo konstatovali probleme u medijskom okruženju, međunarodne organizacije poput RSF sistematično dokumentuju stanje u različitim oblastima i omogućavaju nam da, pored trendova u jednoj, pratimo komparativna kretanja u drugim zemljama. Jedan takav podatak, ističe se u njihovom najnovijem izveštaju, pokazuje da je Srbija među sedam država u kojima je registrovano povećanje učestalosti napada na novinare i proizvoljnih hapšenja – u toj grupi nalaze se još i Nemačka, Francuska, Italija, Poljska, Grčka i Bugarska.
Da se Srbija poslednjih godina nalazi u „lošem društvu“ po pitanju funkcionisanja demokratskih institucija mogli smo da vidimo i u brojnim drugim međunarodnim analizama i indeksima. Za razliku od Reportera bez granica koji su fokusirani na medijske slobode, nedavni izveštaj švedskog instituta V-Dem pokazao je šire globalne i regionalne trendove koji stavljaju u kontekst dešavanja i stanje institucija u Srbiji.
Srbija u top 5 zemalja po stepenu autokratizacije
Institut Varieties of Democracy (V-Dem) sa Univerziteta u Geteburgu svake godine objavljuje sveobuhvatne izveštaje o demokratiji zasnovane na ekspertskom mišljenju preko 3.000 stručnjaka širom sveta. Jedan od zaključaka novog izveštaja ponavlja ocenu od prošle godine: Srbija se još jednom nalazi u grupi zemalja sa najvećim stepenom autokratizacije u protekloj deceniji.
Ponovo klasifikovana kao izborna autokratija, za razliku od 2010. kada je smatrana izbornom demokratijom, Srbija je zauzela 5. mesto po stepenu autokratizacije, odmah nakon Poljske, Mađarske, Turske i Brazila. U ovom pogledu, posebno je zabrinjavajući podatak da dve zemlje članice Evropske unije predvode „crnu listu“ globalne slike demokratije.
Već iz naslova ovogodišnjeg izveštaja – „Autokratizacija postaje viralna“ – jasno je da urušavanje demokratskih institucija nije ograničeno na nekoliko zemalja, već predstavlja globalni trend. Jedan od ključnih podataka izveštaja pokazuje da čak 68% svetske populacije sada živi u autokratskim sistemima. Najveća demokratija na svetu, Indija, prešla je tokom 2020. u kategoriju izbornih autokratija, čime se trenutno najrasprostranjenijem tipu režima pridružilo čak 1,37 milijardi građana, ističu autori.
Prednost sistematičnog praćenja stanja demokratije na godišnjem nivou leži i u identifikovanju trendova, to jest putanja ili redosleda kojim autoritarni režimi urušavaju institucije i povećavaju sopstvenu prednost u odnosu na potencijalne izazivače. Institut V-Dem ovaj šablon autokratizacije opisuje na sledeći način: „Vlade najpre napadaju medije i civilno društvo, te polarizuju društva nepoštovanjem konkurencije i širenjem lažnih informacija, da bi na kraju podrivali formalne institucije“.
U slučaju Srbije, navodi se, nazadovanju ka autoritarizmu (backsliding) doprinelo je urušavanje akademskih i medijskih sloboda, kao i civilnog društva, što je praćeno pogoršavanjem integriteta izbornog procesa, čiji je kvalitet dodatno narušen tokom izbora 2020. godine. Pored godišnjih analiza, na sajtu instituta V-Dem postoji opcija kreiranja grafikona koji pokazuju kretanje pojedinačnih indikatora demokratije.
Slike: Institut V-Dem
Pandemija protiv demokratije – efekti zaključavanja
Pandemija korona virusa nezaobilazan je deo analiza funkcionisanja demokratskih institucija, a izvesno će tako biti i u skorijoj budućnosti, imajući u vidu restriktivne mere koje su i dalje na snazi u značajnom broju zemalja. Podaci koje je prikupio V-Dem tako pokazuju da je direktan uticaj na demokratiju do sada bio ograničen, ali da će, ukoliko restrikcije ne budu ukinute odmah po završetku pandemije, krajnja cena biti mnogo viša.
Usled posledica koja su po ljudska prava i slobode imale dosadašnje mere borbe protiv pandemije, ovogodišnji nalazi sadrže i dva posebna indeka – „PanDem“ ili Indeks pandemijskih kršenja demokratskih standarda i „PanBack“ ili Indeks nazadovanja tokom pandemije. Podaci za Srbiju pokazuju da su uvedene mere imale najveći negativni uticaj u poljima diskriminacije, donošenja zakona i medijskih sloboda.
Izvor: Institut V-Dem
Vaganje između kratkoročnih i dugoročnih efekata protivpandemijskih mera u ogromnom broju slučajeva prevagnulo je ka prvima. U autoritarnim kontekstima to je značilo i ozbiljna prekoračenja prihvatljivih dometa borbe protiv zaraznih bolesti, pa se Srbija i na ovom indeksu našla u nezavidnom društvu. Na skali od četiri lestvice, gde najviša obeležava zemlje u kojima je došlo do ozbiljnih kršenja demokratskih standarda, Srbija se našla u četvrtoj, zajedno sa Rusijom, Belorusijom, Bosnom i Hercegovinom, Grčkom i Turskom.
Razlika između tipova sistema je svakako bilo, pa autori izveštaja zaključuju da se „većina demokratija ponašala odgovorno“, ali i da su ozbiljni prekršaji međunarodnih normi registrovani u devet, a umereni u 23 demokratske zemlje. Globalno, čak dve trećine posmatranih zemalja postavilo je određena ograničenja medijima, dok je jedna trećina uvela vanredne mere bez vremenskog ograničenja.
Kako pandemija još uvek ne jenjava, a brojne države kaskaju sa prilagođavanjem mera novonastalim kontekstima, upozorenje Instituta V-Dem da bi posledice uvedenih mera po demokratiju mogle da budu ozbiljne podseća na fragilnost prava i sloboda koje je neophodno svakodnevno braniti.
Godina koja je pojela proteste
Uprkos utisku da se tokom 2020. u velikoj meri izlazilo na ulice, posebno imajući u vidu dešavanja poput onih u Belorusiji, jedan od glavnih zaključaka najnovijeg V-Dem izveštaja jeste da je masovna mobilizacija bila na najnižem nivou u poslednjoj deceniji. „Od godine protesta do godine zaključavanja“, tako autori opisuju prelaz iz 2019. godine koju ocenjuju kao period bez presedana kada je reč o učestalosti i rasprostranjenosti protesta.
Ipak, masovne demonstracije u Belorusiji, Nigeriji i Tajlandu pokazali su da nezadovoljstvo građana nalazi način da se kanališe čak i u najrestriktivnijim uslovima. Stoga bi, navodi se, zastoj u protestima mogao da bude samo kratkotrajan.
Izvor: Institut V-Dem
Protesti „Black lives matter“ koji su preplavili američke gradove, kao i demonstracije koje su pauzirane, a potom nastavljene u jesen 2020. u Iraku, za autore pokazuju da čak ni pandemija ili stroge državne mere ne mogu da uguše prodemokratske snage. Pad u masovnim mobilizacijama manji je nego što se čini, a posebno kada se uzmu u obzir protesti koji su bili usmereni protiv restriktivnih mera i zaključavanja, što je bio slučaj i u Srbiji tokom leta 2020.
Godišnji izveštaji Instituta V-Dem samo su jedan od globalnih napora da se merenje kvaliteta demokratskih institucija standardizuje i kvantifikuje, što je daleko korisnije za praćenje trendova nego za precizno utvrđivanje aktuelnog stanja. Dodatno ograničenje predstavlja primena jednakih indikatora i kriterijuma u najrazličitijim kontekstima, u pokušaju da se identifikuju kritične tačke u razvoju političkih sistema. Uz te rezerve, periodični preseci stanja treba da posluže kao upozorenja na lakoću urušavanja demokratskih institucija kojem autoritarci pristupaju sistematično. Pogoršavanje stanja ljudskih prava u Mađarskoj ili Poljskoj nije se desilo preko noći, a iscrtavanje putanje postepenog nagrizanja osvojenog nivoa sloboda pomaže da razumemo koliko je važno dokumentovati i reagovati na sva kršenja uspostavljenih pravila. U suprotnom će posledice naizgled benignih odstupanja od izborenih normi zaista biti nesagledive.
Talas se u svom radu oslanja i na vašu direktnu podršku. Podržite nas za više ekonomskih, političkih i društvenih analiza.
Autorka